U Vatikanu se možda pere novac, zaključak je izveštaja o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika za 2012. godinu koju je izradio američki Stejt department.
Vatikan se prvi put pojavio na listi zemalja druge kategorije - "zemlje koje izazivaju zabrinutost".
Prvu kategoriju zemalja obuhvataju "zemlje koje izazivaju veliku zabrinutost", a treću "zemlje pod nadzorom".
Izveštaj obuhvata 190 država, a Vatikan je u kategoriji s Poljskom, Egiptom, Irskom i Mađarskom.
"Činjenica da je Vatikan u drugoj kategoriji zemalja zapravo znači da je njihov finansijski sistem osetljiv na mogućnost pranja novca. Treba naglasiti da je sam Vatikan nedavno usvojio programe kojima želi to da spreči", objasnili su iz Stejt departmenta.
Vatikanska banka, čiki je zvaničan naziv Zavod za religijska dela, svojevremeno je bila pod istragom rimskog tužilaštva pod sumnjom da se bavila pranjem novca.
Ova banka ne mora da poštuje italijanske finansijske norme jer na međunarodnom planu deluje iz vatikanske države.
Istražitelji su imali indicije da su mnoge osobe koje žive u Italiji koristili banku kao paravan za pranje novca i izbegavanje porezkih obveza.
Nakon te afere papa Benedikt XVI potpisao je dekret protiv pranja novca u Vatikanu.
Dekret je doneo pravila o poslovanju i transparentnosti poslovanja u skladu s međunarodnim naporima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Papa je, potpisujući dokument pod nazivom "Moto Proprio", rekao da se Vatikan želi da se pridruži zemljama koje su pravno regulisale bankarsko poslovanje na taj način da ga kriminalci ne mogu iskorišćavati.
Vatikanska banka bila je 1981. godine povezana s pranjem mafijaškog novca, prenose agencije.
(FoNet)
Prvu kategoriju zemalja obuhvataju "zemlje koje izazivaju veliku zabrinutost", a treću "zemlje pod nadzorom".
Izveštaj obuhvata 190 država, a Vatikan je u kategoriji s Poljskom, Egiptom, Irskom i Mađarskom.
"Činjenica da je Vatikan u drugoj kategoriji zemalja zapravo znači da je njihov finansijski sistem osetljiv na mogućnost pranja novca. Treba naglasiti da je sam Vatikan nedavno usvojio programe kojima želi to da spreči", objasnili su iz Stejt departmenta.
Vatikanska banka, čiki je zvaničan naziv Zavod za religijska dela, svojevremeno je bila pod istragom rimskog tužilaštva pod sumnjom da se bavila pranjem novca.
Ova banka ne mora da poštuje italijanske finansijske norme jer na međunarodnom planu deluje iz vatikanske države.
Istražitelji su imali indicije da su mnoge osobe koje žive u Italiji koristili banku kao paravan za pranje novca i izbegavanje porezkih obveza.
Nakon te afere papa Benedikt XVI potpisao je dekret protiv pranja novca u Vatikanu.
Dekret je doneo pravila o poslovanju i transparentnosti poslovanja u skladu s međunarodnim naporima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Papa je, potpisujući dokument pod nazivom "Moto Proprio", rekao da se Vatikan želi da se pridruži zemljama koje su pravno regulisale bankarsko poslovanje na taj način da ga kriminalci ne mogu iskorišćavati.
Vatikanska banka bila je 1981. godine povezana s pranjem mafijaškog novca, prenose agencije.
(FoNet)
