Glasači su skloniji da na izborima izaberu kandidata sa dubljim glasom, pokazala su istraživanja dva američka univerziteta.
Istraživači su snimali govornike, muškarce i žene, a zatim upoređivali njihov oratorski uspeh sa dubinom glasa i - zaključili da slušaoci češće glasaju za kandidata sa dubljim glasom, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Snimljeno je ukupno 17 žena i deset muškaraca koji izgovaraju uobičajenu frazu u izbornim kampanjama: "Pozivam vas da glasate za mene."
Svaki snimak zatim je elektronski modifikovan, tako da su - osim originala - za svakog "kandidata" napravljena još dva snimka - jedan koji je niži od originala i drugi, viši.
Kad su "glasači" preslušali sve snimke, originalne i modifikovane, istraživači su došli do rezultata koji kaže da su glasači skloniji da glasaju za kandidata s dubljim glasom, bilo da je reč o muškarcu ili ženi.
Kejsi Klofštad iz Odseka političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju kaže da političari već znaju za ovo pravilo, pa često angažuju trenere za unapređenje svog "vokalnog nastupa".
Drugo istraživanje, koje je objavljeno prošlog novembra, pokazalo je takođe da glasači vole "niže tonove". U tom istraživanju korišćeni su tonski zapisi bivših američkih predsednika.
Rindi Anderson sa Univerziteta u Severnoj Karolini kaže da je jasno da "naši glasovi nose više informacija od reči koje izgovaramo: "Kad ovo znamo, jasniji su nam i faktori koji utiču na našu društvenu interakciju, a možda je jasnije i zašto na najvišim političkim pozicijama ima manje žena."
Drugi deo istraživanja pokazao je i da žene sa dubljim glasom ljudi percipiraju kao jače i kompetentnije, te da one ulivaju više poverenja.
(Tanjug)
Snimljeno je ukupno 17 žena i deset muškaraca koji izgovaraju uobičajenu frazu u izbornim kampanjama: "Pozivam vas da glasate za mene."
Svaki snimak zatim je elektronski modifikovan, tako da su - osim originala - za svakog "kandidata" napravljena još dva snimka - jedan koji je niži od originala i drugi, viši.
Kad su "glasači" preslušali sve snimke, originalne i modifikovane, istraživači su došli do rezultata koji kaže da su glasači skloniji da glasaju za kandidata s dubljim glasom, bilo da je reč o muškarcu ili ženi.
Kejsi Klofštad iz Odseka političkih nauka na Univerzitetu u Majamiju kaže da političari već znaju za ovo pravilo, pa često angažuju trenere za unapređenje svog "vokalnog nastupa".
Drugo istraživanje, koje je objavljeno prošlog novembra, pokazalo je takođe da glasači vole "niže tonove". U tom istraživanju korišćeni su tonski zapisi bivših američkih predsednika.
Rindi Anderson sa Univerziteta u Severnoj Karolini kaže da je jasno da "naši glasovi nose više informacija od reči koje izgovaramo: "Kad ovo znamo, jasniji su nam i faktori koji utiču na našu društvenu interakciju, a možda je jasnije i zašto na najvišim političkim pozicijama ima manje žena."
Drugi deo istraživanja pokazao je i da žene sa dubljim glasom ljudi percipiraju kao jače i kompetentnije, te da one ulivaju više poverenja.
(Tanjug)
