Zemlje EU ne znaju šta da rade s bogatašima – da li da ih više ili manje oporezuju – kako bi punile budžete.
Dok trenutno vodeći kandidat na francuskim predsedničkim izborama Fransoa Oland predlaže uvođenje poreza na najviša primanja do 75 odsto, britanski premijer Dejvid Kameron, naprotiv, želi da smanji poresku stopu najbogatijima.
Prošlog leta je ideja o uvođenju veće poreske stope za najbogatije bila veoma u modi, dok su u većini zemalja pogođenih krizom pokušavali da pronađu način da popune državne budžete, preneo je francuski dnevnik "La Tribin".
Danas, međutim, ta ideja nije više toliko popularna, bar kad je reč o Francuskoj, pokazala je anketa koju je nedavno sprovela agencija za ispitivanje javnog mnenja IFOP.
Naime, više od polovine Francuza smatra da predlog socijaliste Olanda da porez za najviše prihode treba da bude povećan sa dosadašnjih 50 na 75 odsto treba preispitati.
No, brojke često mogu da zavaraju, jer bi prema predlogu Olanda, francuski neženja sa godišnjim prihodom od 1,2 miliona evra platio porez 580.360 evra, što je manje nego samac sa istim prihodom u Španiji, koji državi mora da plati 600.000 evra i gde poreska stopa na dohodak iznosi 53 odsto.
U Belgiji će samac sa godišnjim prihodom od 1,2 miliona evra platiti porez 594.000 evra, zbog čega se u toj zemlji ne vode poreske debate, ali u kojoj mnogi bogati Francuzi nalaze utočište kako bi izbegli da prijave svoje zarade, profitirajući zbog niskog poreza na dodatne prihode u ovoj susednoj zemlji.
S druge strane, konzervativni premijer Kameron najavljuje smanjenje poreske stope na najviše prihode sa 50 na 40 odsto, poručujući uplašenim bogatašima iz Francuske da su dobrodošli u njegovu zemlju.
Poreska stopa od 50 odsto u Velikoj Britaniji primenjuje se, međutim, na prihode veće od 180.000 evra.
U Nemačkoj se takođe razmatra pitanje smanjenja poreza, pošto stopa na dohodak od 250.000 evra iznosi 45 odsto, dok nešto niža, od 42 odsto, već pokriva dohodak od samo 54.000 evra.
U ovoj zemlji se, međutim, primenjuje princip dvostrukog oporezivanja, jer je od ujedinjenja dve Nemačke uvedena i dodatna taksa za najviše prihode od 5,5 odsto na već uračunati porez.
U Italiji je bivši premijer milijarder Silvijo Berluskoni krajem leta 2011. odbio da poveća porez najbogatijima koji je i dalje 43 odsto.
No, trenutno se u toj zemlji vodi žučna rasprava o uvođenju dodatnog poreza na bogatstvo, što je već uplašilo na hiljade Italijana koji svoj novac menjaju u zlato ulažući ga u švajcarske banke.
(Tanjug)
Prošlog leta je ideja o uvođenju veće poreske stope za najbogatije bila veoma u modi, dok su u većini zemalja pogođenih krizom pokušavali da pronađu način da popune državne budžete, preneo je francuski dnevnik "La Tribin".
Danas, međutim, ta ideja nije više toliko popularna, bar kad je reč o Francuskoj, pokazala je anketa koju je nedavno sprovela agencija za ispitivanje javnog mnenja IFOP.
Naime, više od polovine Francuza smatra da predlog socijaliste Olanda da porez za najviše prihode treba da bude povećan sa dosadašnjih 50 na 75 odsto treba preispitati.
No, brojke često mogu da zavaraju, jer bi prema predlogu Olanda, francuski neženja sa godišnjim prihodom od 1,2 miliona evra platio porez 580.360 evra, što je manje nego samac sa istim prihodom u Španiji, koji državi mora da plati 600.000 evra i gde poreska stopa na dohodak iznosi 53 odsto.
U Belgiji će samac sa godišnjim prihodom od 1,2 miliona evra platiti porez 594.000 evra, zbog čega se u toj zemlji ne vode poreske debate, ali u kojoj mnogi bogati Francuzi nalaze utočište kako bi izbegli da prijave svoje zarade, profitirajući zbog niskog poreza na dodatne prihode u ovoj susednoj zemlji.
S druge strane, konzervativni premijer Kameron najavljuje smanjenje poreske stope na najviše prihode sa 50 na 40 odsto, poručujući uplašenim bogatašima iz Francuske da su dobrodošli u njegovu zemlju.
Poreska stopa od 50 odsto u Velikoj Britaniji primenjuje se, međutim, na prihode veće od 180.000 evra.
U Nemačkoj se takođe razmatra pitanje smanjenja poreza, pošto stopa na dohodak od 250.000 evra iznosi 45 odsto, dok nešto niža, od 42 odsto, već pokriva dohodak od samo 54.000 evra.
U ovoj zemlji se, međutim, primenjuje princip dvostrukog oporezivanja, jer je od ujedinjenja dve Nemačke uvedena i dodatna taksa za najviše prihode od 5,5 odsto na već uračunati porez.
U Italiji je bivši premijer milijarder Silvijo Berluskoni krajem leta 2011. odbio da poveća porez najbogatijima koji je i dalje 43 odsto.
No, trenutno se u toj zemlji vodi žučna rasprava o uvođenju dodatnog poreza na bogatstvo, što je već uplašilo na hiljade Italijana koji svoj novac menjaju u zlato ulažući ga u švajcarske banke.
(Tanjug)
