Pred poslanicima u italijanskom parlamentu nalazi se predlog zakona koji predviđa da ubuduće sva deca treba da pevaju himnu "Fratelli d'Italia", pa tako i ona u Južnom Tirolu.
Planirano nametanje pevanja nacionalne himne Italije u svim delovima zemlje ljuti Austrijance, i pre svega austrijsku manjinu u italijanskom Južnom Tirolu, jer ona sadrži delove teksta koji su usmereni protiv susedne države, prenosi bečki list “Kronen cajtung”.
Ova himna je neomiljena kod Austrijanaca jer se u njoj negativno pominje Austrija. U tekstu, naime, piše da je “austrijski orao pio krv Italije i Poljske” i da je “njegovo srce izgorelo”.
Protestovao je Roland Lang, predsednik udruženja austrijske manjine u Južnom Tirolu koji je ocenio da je reč "neverovatnom nacionalizmu".
Dva velika politička tabora u italijanskoj skupštini - desni i levi blok - podržavaju inicijativu da se i đaci u Južnom Tirolu obavežu na pevanje i učenje ove himne.
Inače, italijanska himna poznata i pod nazivom "Inno di Mameli" napisana je u 19-tom veku, i prema oceni lista “poziva na krvoločan način na borbu protiv Austrije”.
Ambasada Italije u Beču ne razume što se oko himne uzburkala austrijska javnost.
“Deca u Južnom Tirolu su italijanska deca i i ona se moraju pridržavati italijanskih zakona”, poručuje ambasada.
Političari u Južnom Tirolu smatraju da je motiv za nametanje pevanja i učenja himne u ovom delu Italije namera da se nacionalizmom skrene pažnja sa pravih problema u ovoj zemlji, posebno oko prezaduženosti.
Južni Tirol bio je deo Austro-Ugarske monarhije, u okviru pokrajine Tirol. U Prvom svetskom ratu je ova teritorija bila poprište iscrpljujućih borbi između vojske Italije i Austro-Ugarske.
Posle rata Sporazumom u Sen Žermenu južni deo pokrajine Tirol je pridodan Italiji i u njemu je sprovedena nasilna italinizacija austrijske manjine.
Posle Drugog svetskog rata, Ustavom je predviđena autonomija za Južni Tirol, ali se primena odlagala, sve dok Austrija ovo pitanje nije iznela pred UN 1960. godine.
U Južnom Tirolu postoji jak secesionistički pokret, a Austrija je zaštitnik prava tamošnje nemačko-govorne manjine.
(Tanjug)
Ova himna je neomiljena kod Austrijanaca jer se u njoj negativno pominje Austrija. U tekstu, naime, piše da je “austrijski orao pio krv Italije i Poljske” i da je “njegovo srce izgorelo”.
Protestovao je Roland Lang, predsednik udruženja austrijske manjine u Južnom Tirolu koji je ocenio da je reč "neverovatnom nacionalizmu".
Dva velika politička tabora u italijanskoj skupštini - desni i levi blok - podržavaju inicijativu da se i đaci u Južnom Tirolu obavežu na pevanje i učenje ove himne.
Inače, italijanska himna poznata i pod nazivom "Inno di Mameli" napisana je u 19-tom veku, i prema oceni lista “poziva na krvoločan način na borbu protiv Austrije”.
Ambasada Italije u Beču ne razume što se oko himne uzburkala austrijska javnost.
“Deca u Južnom Tirolu su italijanska deca i i ona se moraju pridržavati italijanskih zakona”, poručuje ambasada.
Političari u Južnom Tirolu smatraju da je motiv za nametanje pevanja i učenja himne u ovom delu Italije namera da se nacionalizmom skrene pažnja sa pravih problema u ovoj zemlji, posebno oko prezaduženosti.
Južni Tirol bio je deo Austro-Ugarske monarhije, u okviru pokrajine Tirol. U Prvom svetskom ratu je ova teritorija bila poprište iscrpljujućih borbi između vojske Italije i Austro-Ugarske.
Posle rata Sporazumom u Sen Žermenu južni deo pokrajine Tirol je pridodan Italiji i u njemu je sprovedena nasilna italinizacija austrijske manjine.
Posle Drugog svetskog rata, Ustavom je predviđena autonomija za Južni Tirol, ali se primena odlagala, sve dok Austrija ovo pitanje nije iznela pred UN 1960. godine.
U Južnom Tirolu postoji jak secesionistički pokret, a Austrija je zaštitnik prava tamošnje nemačko-govorne manjine.
(Tanjug)
