Gradovi sveta na glavnom su udaru klimatskih promena, ali neki od njih odlučno reaguju na pretnju, poručili su stručnjaci na konferenciji u Londonu, koja se održava uoči samita Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru u junu.
Prema podacima UN, više od polovine svetskog stanovništva, koje broji sedam milijardi ljudi, trenutno živi u gradovima, a očekuje se da će do 2050. taj broj porasti na 70 odsto, odnosno oko 6,4 milijarde, prenela je agencija AFP.
Više od 60 odsto rasta očekuje se u gradovima Azije, a gotovo polovinu rasta stanovništva zabeležiće gradovi koji trenutno imaju 500.000 ili manje stanovnika.
To znači da će se gradovi susresti sa dosad nezabeleženim izazovima kada dođe do klimatskih promena, naveli su naučnici na sastanku svetskih stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine.
"Gradovi će biti prvi na udaru. Oni su na prvoj liniji fronta, po pitanju uzroka i posledica klimatskih promena", izjavila je predsednica grupacije za uticaj klime pri NASA Godar institutu za svemirske studije.
Opasnosti koje prete gradovima su brojne. Do 2100. ili ranije, vreli talasi, suše, oluje i poplave postaće sve učestalije i dugotrajnije. Gradovi podignuti na deltama reka ili na obali suočiće se sa rastom nivoa mora, kao pretnjom po domove i pijaću vodu. To dovodi do brojnih pitanja o zalihama vode, drenaži, odbrani od poplava i otpornosti domova, kancelarija, fabrika i puteva.
Jedno od najtoplijih leta zabeleženo je 2003. i odnelo je oko 35.000 života u Evropi. Neki klimatski stručnjaci predviđaju da će do 2040. više od polovine leta na Starom kontinentu biti toplije nego ono 2003.
Aleks Šerbinin iz Zemaljskog instituta pri njujorškom univerzitetu "Kolumbija" ukazao je na opasan fenomen koji se naziva "urbana vrela ostrva". U gradovima se formiraju takozvani "džepovi" vreline u kojima je temperatura za četiri do šest stepeni viša u odnosu na okolinu.
Vrelina se formira u ulicama bez drveća sa velikim asfaltnim površinama, među visokim zgradama u "uličnim kanjonima" koje blokiraju prolazak povetarca, kao i zbog toplote koju oslobađaju klima uređaji. Najveći rizik preti starijima i siromašnima, koji ne mogu da priušte hlađenje domova ili odlazak na druga mesta, dodao je Šerbin.
Svi gradovi biće izloženi klimatskim promenama, ali neki će se s tim izboriti bolje od ostalih, ukazao je Stiven Tajler iz grupacije "Mreža azijskih gradova za otpornost na klimatske promene" (ACC CRN).
On je upozorio na opasnost koja preti gradovima koji su danas srednje veličine, ali će njihov broj stanovnika uskoro biti udvostručen. "Vlade često ignorišu gradove srednje veličine, a oni su prva meta siromašnih ljudi koji napuštaju sela i naseljavaju najbliže urbane centre", poručio je Tajler.
"Međutim, nije bitna veličina grada, već njegova sposobnost da obezbedi potrebne uslove i infrastrukturu", zaključio je on.
(Tanjug)
Više od 60 odsto rasta očekuje se u gradovima Azije, a gotovo polovinu rasta stanovništva zabeležiće gradovi koji trenutno imaju 500.000 ili manje stanovnika.
To znači da će se gradovi susresti sa dosad nezabeleženim izazovima kada dođe do klimatskih promena, naveli su naučnici na sastanku svetskih stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine.
"Gradovi će biti prvi na udaru. Oni su na prvoj liniji fronta, po pitanju uzroka i posledica klimatskih promena", izjavila je predsednica grupacije za uticaj klime pri NASA Godar institutu za svemirske studije.
Opasnosti koje prete gradovima su brojne. Do 2100. ili ranije, vreli talasi, suše, oluje i poplave postaće sve učestalije i dugotrajnije. Gradovi podignuti na deltama reka ili na obali suočiće se sa rastom nivoa mora, kao pretnjom po domove i pijaću vodu. To dovodi do brojnih pitanja o zalihama vode, drenaži, odbrani od poplava i otpornosti domova, kancelarija, fabrika i puteva.
Jedno od najtoplijih leta zabeleženo je 2003. i odnelo je oko 35.000 života u Evropi. Neki klimatski stručnjaci predviđaju da će do 2040. više od polovine leta na Starom kontinentu biti toplije nego ono 2003.
Aleks Šerbinin iz Zemaljskog instituta pri njujorškom univerzitetu "Kolumbija" ukazao je na opasan fenomen koji se naziva "urbana vrela ostrva". U gradovima se formiraju takozvani "džepovi" vreline u kojima je temperatura za četiri do šest stepeni viša u odnosu na okolinu.
Vrelina se formira u ulicama bez drveća sa velikim asfaltnim površinama, među visokim zgradama u "uličnim kanjonima" koje blokiraju prolazak povetarca, kao i zbog toplote koju oslobađaju klima uređaji. Najveći rizik preti starijima i siromašnima, koji ne mogu da priušte hlađenje domova ili odlazak na druga mesta, dodao je Šerbin.
Svi gradovi biće izloženi klimatskim promenama, ali neki će se s tim izboriti bolje od ostalih, ukazao je Stiven Tajler iz grupacije "Mreža azijskih gradova za otpornost na klimatske promene" (ACC CRN).
On je upozorio na opasnost koja preti gradovima koji su danas srednje veličine, ali će njihov broj stanovnika uskoro biti udvostručen. "Vlade često ignorišu gradove srednje veličine, a oni su prva meta siromašnih ljudi koji napuštaju sela i naseljavaju najbliže urbane centre", poručio je Tajler.
"Međutim, nije bitna veličina grada, već njegova sposobnost da obezbedi potrebne uslove i infrastrukturu", zaključio je on.
(Tanjug)
