Više od 150.000 Severokorejanaca je zatvoreno u skrivene gulage sovjetskog tipa i pored tvrdnji komunističkih vlasti Severne Koreje da ne drži političke zatvorenike, saopštila je danas jedna grupa za zaštitu ljudskih prava.
Komitet za ljudska prava u Severnoj Koreji, sa sedištem u SAD, kaže da je do tih zastrašujućih podataka došao na osnovu razgovora sa 60 bivših zatvorenika i čuvara logora. U izveštaju su i satelitske fotografije onoga što je opisano kao radni logor i logori za prevaspitavanje.
U izveštaju su dokumentovana navodna zatvaranja celih porodica, sa decom, babama i dedama, zbog "političkih zločina" drugih člana porodice. Zabeležen je i slučaj prisilnog abortusa zatvorenice koja je ilegalno prešla u Kinu gde je ostala u drugom stanju i prisilno vraćena u Severnu Koreju.
Privatna grupa iz SAD je danas organizovala konferenciju za štampu u Vašingtonu kako bi se njom pariralo proslavi u Pjonjangu kojom se obeležava 100. godišnjica rođenja osnivača Severne Koreje Kim Il Sunga.
Predsedavajući Komiteta, Roberta Koen je ukazala da u Severnoj Koreji "ne treba demontirati samo nukelarno oružje nego ceo sistem političkog ugnjetavanja", preneo je AP.
U izveštaju se navodi da je sistem logora u osnovi nastao pedesetih godina po modelu sovjetskih gulaga da bi se kaznili oni koji "razmišljaju pogrešno" i oni koji su pripadali "pogrešnoj političkoj klasi" ili su imali religijska uverenja.
Citira se i procena koju je dao bivši zvaničnik severokorejske državne bezbednosti, a koji je prebegao u Južnu Koreju, da se u sistemu logora nalazi između 150.000 i 200.000 ljudi od ukupno 24 miliona stanovnika u zemlji. Od Pjongjanga se traži da dopusti Međunarodnom komitetu Crvenog krsta pristup logorima, kao i da ih Pjongjang zatvori.
Na 200 strana izveštaja opisane su različite vrste logora, uključujući kažnjeničke radne logore gde su politički zatvorenici zatvarani bez sudskih procesa, najčešće doživotno i prisiljavani da rade u rudicima, na seči šuma i na njivama.
Radni logori su obično opasani bodljikavom žicom i žicom pod naponom, uglavnom na severu u planinskim krajevima zemlje, kaže se u izveštaju i dodaje da je prisutan visok stepen smrtnosti u zatočeištvu zbog lošeg tretmana, mučenja i neuhranjenosti.
Bivši zatvorenici mogli su da identifikuju bivše barake i kuće, mesta gde su radili i ostale karakteristična mesta u logorima, preko satelitskih snimaka na Guglu.
Članovi komiteta kažu da njihovi nalazi pobijaju saopštenje Severne Koreje iz 2009. pred Savetom UN za ljudska prava da u toj zemlji nema logora za političke zatvorenike.
(Tanjug)
U izveštaju su dokumentovana navodna zatvaranja celih porodica, sa decom, babama i dedama, zbog "političkih zločina" drugih člana porodice. Zabeležen je i slučaj prisilnog abortusa zatvorenice koja je ilegalno prešla u Kinu gde je ostala u drugom stanju i prisilno vraćena u Severnu Koreju.
Privatna grupa iz SAD je danas organizovala konferenciju za štampu u Vašingtonu kako bi se njom pariralo proslavi u Pjonjangu kojom se obeležava 100. godišnjica rođenja osnivača Severne Koreje Kim Il Sunga.
Predsedavajući Komiteta, Roberta Koen je ukazala da u Severnoj Koreji "ne treba demontirati samo nukelarno oružje nego ceo sistem političkog ugnjetavanja", preneo je AP.
U izveštaju se navodi da je sistem logora u osnovi nastao pedesetih godina po modelu sovjetskih gulaga da bi se kaznili oni koji "razmišljaju pogrešno" i oni koji su pripadali "pogrešnoj političkoj klasi" ili su imali religijska uverenja.
Citira se i procena koju je dao bivši zvaničnik severokorejske državne bezbednosti, a koji je prebegao u Južnu Koreju, da se u sistemu logora nalazi između 150.000 i 200.000 ljudi od ukupno 24 miliona stanovnika u zemlji. Od Pjongjanga se traži da dopusti Međunarodnom komitetu Crvenog krsta pristup logorima, kao i da ih Pjongjang zatvori.
Na 200 strana izveštaja opisane su različite vrste logora, uključujući kažnjeničke radne logore gde su politički zatvorenici zatvarani bez sudskih procesa, najčešće doživotno i prisiljavani da rade u rudicima, na seči šuma i na njivama.
Radni logori su obično opasani bodljikavom žicom i žicom pod naponom, uglavnom na severu u planinskim krajevima zemlje, kaže se u izveštaju i dodaje da je prisutan visok stepen smrtnosti u zatočeištvu zbog lošeg tretmana, mučenja i neuhranjenosti.
Bivši zatvorenici mogli su da identifikuju bivše barake i kuće, mesta gde su radili i ostale karakteristična mesta u logorima, preko satelitskih snimaka na Guglu.
Članovi komiteta kažu da njihovi nalazi pobijaju saopštenje Severne Koreje iz 2009. pred Savetom UN za ljudska prava da u toj zemlji nema logora za političke zatvorenike.
(Tanjug)
