Ministarstvo za socijalna pitanja Indonezije je saopštilo da je 5.427 žrtava dosad izvučeno iz ruševina i da to još nije konačan bilans poginulih u snažnom potresu koji je u subotu, 27. maja, pogodio centralnu iindonežansku oblast Bantul.
Ministarstvo za socijalna pitanja Indonezije je saopštilo da je 5.427 žrtava dosad izvučeno iz ruševina i da to još nije konačan bilans poginulih u snažnom potresu koji je u subotu, 27. maja, pogodio centralnu iindonežansku oblast Bantul.
Indonežanske vlasti, istovremeno, procenjuju da je bez ičega ostalo oko 200.000 ljudi, od kojih oko 40 odsto čine deca, prenele su agencije. Indonežanske vlasti su proglasile vanredno stanje, a predsednik Susilo Bambang Judojono, koji je obišao postradalo područje, javno je priznao da "postoji manjak koordinacije" u akciji pomoći preživelima.
Prema agencijskim vestima, u Indoneziju su stigle prve hitne humanitarne pošiljke u hrani, lekovima, flaširanoj vodi, šatorima... Stigle su i prve medicinske ekipe i poljske bolnice, jer su indonežanske medicinske ustanove pretpane povredjenima.
Pomoć su dosad uputile ili obećale 22 zemlje, saopštila je u Ženevi Kancelarija UN za koordinaciju humanitarne pomoći.
Ambasada SCG u Indoneziji zasad nema zvaničnih podataka da medju žrtvama zemljotresa na ostrvu Javi ima državljana SCG, rekla je u telefonskoj izjavi Tanjugu prvi sekretar ambasade Sandra Rajić.
Snažan zemljotres jačine 6,3 stepeni Rihterove skale razorio je oblast Bantul, u blizini drevnog kraljevskog grada Džogdžakarta, na oko 440 kilometara istočno od glavnog grada Džakarte, a 200.000 ljudi je ostalo bez domova.
Ovo je najveća katastrofa koja je zadesila Indoneziju od razornog cunamija u decembru 2004. godine, kada je stradalo oko 170.000 ljudi.
Na Javi živi oko 150 .000.000 stanovnika, od ukupno oko 220.000.000 Indonežana. U neposrednoj blizini epicentra nalazi se i Merapi, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, a pojedini geolozi su upozorili da bi potres mogao da izazove veliku erupciju.
Više od 400 naknadnih potresa tla zabeleženo je posle prvog udara. Najsnažniji naknadni potres bio je jačine 5.2 stepena i dogodio se dva sata posle glavnog udara.
Indonezija leži na azijskopacifičkom "vatrenom prstenu", za koji je karakteristična snažna vulkanska i tektonska aktivnost.
Više hiljada ljudi noći je provodi spavajući na otvorenom, tamo gde su našli mesto - na ulicama, njivama, čak i na uskim stazama u pirinčanim poljima. Preživeli od jutros prekopavaju ruševine svojih domova u potrazi za hranom i odećom, jer im još nije stigla nikakva pomoć.
Spasilačke ekipe nastavile su da očajnički tragaju za preživelima, jer vlasti veruju da bi se pod ruševinama kuća mogli i dalje nalaziti zarobljeni ljudi.
Na aerodrom u najugroženiji, tromilionski grad Džokdžakarta, 450 kilometara od Džakarte, počeo je da stiže medicinski materijal, ali je prisutan nedostatak vode i šatora, tako da se veliki broj ljudi nalazi na ulicama.
Povredjeni leže na plastičnim kesama, pa čak i na novinama ispred pretrpanih bolnica. Do sada je više medjunarodnih organizacija, kao i država, obećalo da će poslati nekoliko miliona dolara pomoći.
Hram iz 9. veka biće zatvoren za javnost dok arheolozi ne budu utvrdili da li su zemljotresu jačine 6,3 stepeni Rihterove skale, oštećeni i temelje ili nakrivljene grobnice, saopštio je predsednik Arheološke agencije za konzervaciju DJogjakarte.
"Kameni zidovi su se srušili, delovi nekih spomenika su pali. Biće potrebno više meseci da bi se tačno utvrdilo kolika su oštećenja", rekao je Agus Valujo i dodao da su prema prvim procenama oštećenja velika.
Neko vreme nakon što je hram Parambanan izgradjen, bio je napušten iz nepoznatih razloga i počeo je da propada.
Rekonstrukcija te gradjevine počela je 1918. godine, ali još uvek nije završena. Kao i obližnji budistički hram Borobudur, koji nije pretrpeo oštećenja u jučerašnjem zemljotresu, i Parambanan je pod zaštitom UNESCO-a.
Ta dva hrama privlačila su više od milion turista godišnje.
(MONDO)
Indonežanske vlasti, istovremeno, procenjuju da je bez ičega ostalo oko 200.000 ljudi, od kojih oko 40 odsto čine deca, prenele su agencije. Indonežanske vlasti su proglasile vanredno stanje, a predsednik Susilo Bambang Judojono, koji je obišao postradalo područje, javno je priznao da "postoji manjak koordinacije" u akciji pomoći preživelima.
Prema agencijskim vestima, u Indoneziju su stigle prve hitne humanitarne pošiljke u hrani, lekovima, flaširanoj vodi, šatorima... Stigle su i prve medicinske ekipe i poljske bolnice, jer su indonežanske medicinske ustanove pretpane povredjenima.
Pomoć su dosad uputile ili obećale 22 zemlje, saopštila je u Ženevi Kancelarija UN za koordinaciju humanitarne pomoći.
Ambasada SCG u Indoneziji zasad nema zvaničnih podataka da medju žrtvama zemljotresa na ostrvu Javi ima državljana SCG, rekla je u telefonskoj izjavi Tanjugu prvi sekretar ambasade Sandra Rajić.
Snažan zemljotres jačine 6,3 stepeni Rihterove skale razorio je oblast Bantul, u blizini drevnog kraljevskog grada Džogdžakarta, na oko 440 kilometara istočno od glavnog grada Džakarte, a 200.000 ljudi je ostalo bez domova.
Ovo je najveća katastrofa koja je zadesila Indoneziju od razornog cunamija u decembru 2004. godine, kada je stradalo oko 170.000 ljudi.
Na Javi živi oko 150 .000.000 stanovnika, od ukupno oko 220.000.000 Indonežana. U neposrednoj blizini epicentra nalazi se i Merapi, jedan od najaktivnijih vulkana na svetu, a pojedini geolozi su upozorili da bi potres mogao da izazove veliku erupciju.
Više od 400 naknadnih potresa tla zabeleženo je posle prvog udara. Najsnažniji naknadni potres bio je jačine 5.2 stepena i dogodio se dva sata posle glavnog udara.
Indonezija leži na azijskopacifičkom "vatrenom prstenu", za koji je karakteristična snažna vulkanska i tektonska aktivnost.
Preživelima nedostaju hrana, voda, lekovi...
Na snimcima lokalne televizije vide se desetine razrušenih i oštećenih zgrada, puteva i mostova. Vojska je dobila naredjenje da pomogne evakuaciju stanovništva iz ugroženog područja, pošto hiljade ljudi u panici beže iz grada Jogijakarta, a prebacivanje povredjenih u bolnice otežano je zbog uništene infrastrukture.Više hiljada ljudi noći je provodi spavajući na otvorenom, tamo gde su našli mesto - na ulicama, njivama, čak i na uskim stazama u pirinčanim poljima. Preživeli od jutros prekopavaju ruševine svojih domova u potrazi za hranom i odećom, jer im još nije stigla nikakva pomoć.
Spasilačke ekipe nastavile su da očajnički tragaju za preživelima, jer vlasti veruju da bi se pod ruševinama kuća mogli i dalje nalaziti zarobljeni ljudi.
Na aerodrom u najugroženiji, tromilionski grad Džokdžakarta, 450 kilometara od Džakarte, počeo je da stiže medicinski materijal, ali je prisutan nedostatak vode i šatora, tako da se veliki broj ljudi nalazi na ulicama.
Povredjeni leže na plastičnim kesama, pa čak i na novinama ispred pretrpanih bolnica. Do sada je više medjunarodnih organizacija, kao i država, obećalo da će poslati nekoliko miliona dolara pomoći.
Oštećen i hram Prambanan
Čuveni hram u Prambananu u Indoneziji takodje je teško je oštećen u zemljotresu.Hram iz 9. veka biće zatvoren za javnost dok arheolozi ne budu utvrdili da li su zemljotresu jačine 6,3 stepeni Rihterove skale, oštećeni i temelje ili nakrivljene grobnice, saopštio je predsednik Arheološke agencije za konzervaciju DJogjakarte.
"Kameni zidovi su se srušili, delovi nekih spomenika su pali. Biće potrebno više meseci da bi se tačno utvrdilo kolika su oštećenja", rekao je Agus Valujo i dodao da su prema prvim procenama oštećenja velika.
Neko vreme nakon što je hram Parambanan izgradjen, bio je napušten iz nepoznatih razloga i počeo je da propada.
Rekonstrukcija te gradjevine počela je 1918. godine, ali još uvek nije završena. Kao i obližnji budistički hram Borobudur, koji nije pretrpeo oštećenja u jučerašnjem zemljotresu, i Parambanan je pod zaštitom UNESCO-a.
Ta dva hrama privlačila su više od milion turista godišnje.
(MONDO)
