Vođa američke revolucije Džordž Vašington proglašen je najvećim i najznačajnijim neprijateljskim komandantom sa kojim se Velika Britanija suočila.
U takmičenju koje je organizovao Nacionalni vojni muzej Vašington je trijumfovao u konkurenciji irskog heroja i borca za nezavisnost Majkla Kolinsa, francuskog vojskovođe Napoleona Bonaparte, nemačkog feldmaršala Ervina Romela i Turčina Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske.
Govoreći o Vašingtonu, istoričar Stiven Brumvel rekao je da je Američki rat za nezavisnost (1775-83) "predstavljao najgori poraz u istoriji britanske imperije".
"Njegova ličnost i njegovo rukovođenje bili su od ključne i presudne važnosti", rekao je on.
Vašington je bio hrabar i inspirativan komandant na bojnom polju, ali i sposoban političar, koji se uspešno nosio sa političarima u Kongresu i francuskim saveznicama, rekao je Brumvel.
Iznad svega, on nikada nije odustao, čak ni kada je tok celog rata bio protiv njega.
"Njegova vojska je uvek bila pod pritiskom, gladna i loše opremljena. On je delio opasnosti svojih ljudi. Svako drugi bi na njegovom mestu odustao. On sam je bio personifikacija cilja za koji su se borili, i obim i posledice njegove pobede su ogromne", rekao je on.
Skoro 8.000 ljudi je učestvovalo u Internet glasanju, nakon čega je izbor sužen na pet osoba, čije su zasluge razmatrali gosti ovog vikenda u Muzeju pre konačnog glasanja.
Glavni kriterijum bio je da je svaki od nominovanih komandanata morao da predvodi vojsku protiv britanskih snaga, što je odmah eliminisalo neprijatelje kao što je Adolf Hitler, i da je živeo od 17. veka naovamo.
Majkl Kolins pozdravljen je kao veliki gerilski taktičar, koji se upustio u borbu i porazio britanske snage.
Bonaparta bio je opasnost za Britaniju skoro 25 godina pre poraza kod Vaterloa.
Leganda o Ervinu Romelu izazivala je strah i strahopoštovanje među britanskim vojnicima u pustinji u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu, iako su njegovi dometi na bojnom polju bili ograničeni.
Ataturk je povezan sa jednim od najvećih britanskih poniženja na Galipolju i kasnije je osujetio britanske aspiracije u regionu i stvorio modernu Tursku.
Metju Hjuz sa Univerziteta Brunel u Londonu rekao je da su i Romel i Napoleon bili oba veliki operativni komandanti, ali na kraju ništa nisu postigli na političkom nivou.
"Preostala trojica su interesantnija jer su svi postigli politički cilj, nešto konkretno što je još sa nama", rekao je on.
Niko od petorice nije baš sjajan u ideološkom smislu, dodaje Hjuz, ističući da je čak i Vašington posedovao robove, a njegova tek formirana država kasnije je preduzela mere u cilju uništenja starosedilačke populacije.
(Srna)
Govoreći o Vašingtonu, istoričar Stiven Brumvel rekao je da je Američki rat za nezavisnost (1775-83) "predstavljao najgori poraz u istoriji britanske imperije".
"Njegova ličnost i njegovo rukovođenje bili su od ključne i presudne važnosti", rekao je on.
Vašington je bio hrabar i inspirativan komandant na bojnom polju, ali i sposoban političar, koji se uspešno nosio sa političarima u Kongresu i francuskim saveznicama, rekao je Brumvel.
Iznad svega, on nikada nije odustao, čak ni kada je tok celog rata bio protiv njega.
"Njegova vojska je uvek bila pod pritiskom, gladna i loše opremljena. On je delio opasnosti svojih ljudi. Svako drugi bi na njegovom mestu odustao. On sam je bio personifikacija cilja za koji su se borili, i obim i posledice njegove pobede su ogromne", rekao je on.
Skoro 8.000 ljudi je učestvovalo u Internet glasanju, nakon čega je izbor sužen na pet osoba, čije su zasluge razmatrali gosti ovog vikenda u Muzeju pre konačnog glasanja.
Glavni kriterijum bio je da je svaki od nominovanih komandanata morao da predvodi vojsku protiv britanskih snaga, što je odmah eliminisalo neprijatelje kao što je Adolf Hitler, i da je živeo od 17. veka naovamo.
Majkl Kolins pozdravljen je kao veliki gerilski taktičar, koji se upustio u borbu i porazio britanske snage.
Bonaparta bio je opasnost za Britaniju skoro 25 godina pre poraza kod Vaterloa.
Leganda o Ervinu Romelu izazivala je strah i strahopoštovanje među britanskim vojnicima u pustinji u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu, iako su njegovi dometi na bojnom polju bili ograničeni.
Ataturk je povezan sa jednim od najvećih britanskih poniženja na Galipolju i kasnije je osujetio britanske aspiracije u regionu i stvorio modernu Tursku.
Metju Hjuz sa Univerziteta Brunel u Londonu rekao je da su i Romel i Napoleon bili oba veliki operativni komandanti, ali na kraju ništa nisu postigli na političkom nivou.
"Preostala trojica su interesantnija jer su svi postigli politički cilj, nešto konkretno što je još sa nama", rekao je on.
Niko od petorice nije baš sjajan u ideološkom smislu, dodaje Hjuz, ističući da je čak i Vašington posedovao robove, a njegova tek formirana država kasnije je preduzela mere u cilju uništenja starosedilačke populacije.
(Srna)
