• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Sarkozi ozbiljno "kaska" za Olandom

Odlazeći francuski predsednik Nikola Sarkozi pokazuje smirenost čak i neku vrstu fatalizma samo par dana uoči prvog kruga izbora, 22. aprila, i pored loše prognoze u anketama koje pokazuju da socijalistički kandidat Fransoa Oland ponovo vodi.

"Imamo još tri dana da sačekamo, a čekamo mirno", rekao je Sarkozi povodom anketa koje mu predviđaju težak poraz na izborima.

Ankete koje su sprovele agencije CSA i BVA pokazale su da bi Oland, glavni konkurent odlazećem predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju, u prvom krugu izbora, u nedelju, osvojio 29 do 29,5 odsto glasova, a Sarkozi 24, odnosno 27,5 odsto.

Prema prethodnim rezultatima, dvojica kandidata bila su izjednačena, a Sarkozi je do pre nekoliko nedelja bio u blagom vođstvu.

Najnoviji rezultati potvrduju da bi Oland u drugom krugu izbora, 6. maja, ubedljivo pobedio s 56 do 58 odsto glasova, dok bi Sarkozi osvojio 42 do 44 odsto.

I pored toga, Sarkozi nastoji da minimalizuje značaj tih istraživanja i najavljuje borbu do kraja, mada se ne usuđuje i da najavi pobedu.

"Angažovao sam se u ovoj kampanji kao nikada do sada", rekao je Sarkozi i dodao da kampanju smatra još jednim "izazovom", jer je izvesno da ga čeka teška borba u drugom krugu izbora, 6. maja.



Sarkozi koji je na mestu predsednika od 2007. godine, rođen je 28. januara 1955. godine. Nijedan francuski predsednik nikada ranije nije izazvao toliku polemiku, istovremeno na nacionalnom i na međunarodnom planu, kao što je to Sarkozi, neke su od ocena francuskih medija.

Njegovo predsednikovanje obeležile su nepopularne mere - od proterivanja Roma, preko reforme penzionog sistema, pa do fiskalne politike.

S druge strane, Oland, dete bejbi bum generacije, rođen 12. avgusta 1954. godine u Ruanu, pravi je predstavnik te posleratne generacije koja je intelektualno odrastala u Petoj Republici i pod uticajem značajnih ličnosti francuske istorije posle Drugog svetskog rata - generala De Gola, Fransoa Miterana i svog mentora Žaka Delora.

Fransoa Oland postaje generalni sekretar Socijalističke partije nakon odlaska Lionela Žospena na mesto premijera Francuske 1997. godine.

Taktičan, vešt pregovarač u potrazi za kompromisom, odnosno "sintezom" kako to zovu socijalisti, izvrstan govornik koga ponekad porede sa Miteranom i čovek koji nije bez humora, ostaje na tom mestu do 2008. godine.

Do kandidature za predsedničkog kandidata socijalista došao je pobedivši prethodno Martin Obri u drugom krugu unutarstranačkih izbora u oktobru 2011. godine.

Na četiri dana uoči prvog kruga izbora, Oland dobija podršku uglednih ličnosti francuske desnice, bivših Sarkozijevih ministara, ali i jednog premijera iz Evrope, šefa belgijske vlade Elija di Rupoa, pišu francuski mediji.

Oland je dobio i podršku više od 40 francuskih ekonomista koji smatraju da on predstavlja dobar spoj "kredibiliteta, ambicije i suvislosti".



Mnogi ne veruju u pobedu Sarkozija, uključujući i njegove pristalice. Čak i pariski Figaro koji ga podržava, objavio je tekst pod naslovom "Kao da nije svim srcem u tome", opisujući Sarkozija "ravnodušnim i opuštenim" i ocenjujući da mu oklevanje između dve strategije - okretanje desnici ili više centru, odnosi glasove.

Sarkozi se, ipak, još jednom obratio glasačima krajnje desničarskog Nacionalnog fronta čiji su mu glasovi obezbedili pobedu na izborima 2007. godine.

"Kome služi glas za Marin Le Pen? Fransoa Olandu", upitao je Sarkozi i upozorio da će dolazak ovog socijaliste u Jelisejsku palatu značiti povećanje poreza i različitih nameta, ali i davanje "prava glasa strancima".

Međutim, analitičari smatraju da Sarkozi više ne uspeva da privuče glasove desnice u kampanji koja od početka izgleda kao referendum za ili protiv Sarkozija.

Postati predsednik je bio dečački san Sarkozija, sina mađarskog imigranta, koji ne potiče ni iz stare građanske porodice, niti dolazi iz prestižnih francuskih škola.

Sarkozi je u maju 2007. imao podršku kao niko posle De Gola, ali njegova nestrpljivost i voluntarizam, šokantan način na koji je radio, doveli su do toga da pustane najneomiljeniji predsednik Francuske.

(agencije/MONDO)
Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Sarkozi ozbiljno "kaska" za Olandom