Širom sveta danas su, povodom Međunarodnog praznika rada, održani protesti zbog državnih mera štednje i krize evropskog socijalnog modela.
Više od 100.000 demonstranata marširalo je danas u 80 gradova u Španiji za 1. maj, protiv krize, kresanja budžeta i rada reforma uvedena Konzervativne vlade da pokuša da smanji stopu snimite nezaposlenosti.
Dva glavna španska sindikata, koja su pozivala na proteste, "skoro milion ljudi" marširalo je širom Španije, sa 110.000 i 100.000 u Madridu i Barseloni. Policija je procenila da je u prestonici Katalonije bilo 15.000 učesnika protesta.
U fokusu demonstracija u 80 gradova u Španiji, zahvaćenoj rekordnom nezaposlenošću u EU od preko 24 odsto, nalaze se kresanja budžeta i reforma rada koju je u februaru usvojila konzervativna vlada.
U Grčkoj, pogođenoj politikom stroge discipline koju nameću kreditori, hiljade ljudi, većinom komunističkih aktivista, učestvovale su u demonstracijama u Atini i drugim gradovima.
Policija je saopštila da je više od 18.000 ljudi protestovalo širom zemlje.
Ove parade se održavaju na pet dana od opštih izbora 6. maja, čiji ishod je neizvestan zbog opadanja popularnosti dve glavne stranke, konzervativne Nova demokratija, koja je važila za favorita i socijalističkog PASOK-a.
Obe stranke učestvuju u prelaznoj vladi koja sprovodi oštre mere štednje.
U Americi, "rodnom mestu" praznika rada, ustanovljenog u znak sećanja na dan kada je u Čikagu 1. maja 1886. godine, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, ovogodišnji pokret je pozvao je na globalne proteste protiv ekonomske nejednakosti.
Američki demonstranti već su se okupili u finansijskoj četvrti Njujorka, gde će glavni skup biti održan popodne, u vreme najveće saobraćajne gužve, dok su u San Francisku pozvali demonstrante da se okupe na mostu Golden gejt.
U Francuskoj, članovi sindikata, levičari, pristalice Nikole Sarkozija i aktivisti Nacionalnog fronta Le Pena zajedno su na ulicama 1. maja, veoma politizovanom i u ovoj zemlji zbog predsedničkih izbora za pet dana.
I proslave praznika rada u srednjoj Evropi protiče u znaku protesta protiv vlada, mera štednje i nepopularnih reformi, kao što je u Poljskoj penziona.
Prvomajski pohod centrom poljske prestonice Varšava, levica i sindikati organizovali su ove godine pod parolom "Dostojanstven rad, dostojanstvena plata, dostojanstvena penzija".
Poljska levica organizovala je i prikupljanje potpisa pod peticiju da se Poljaci na referendumu izjasne o povećanju starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina kako predviđa penziona reforma vlade desnice i centra premijera Donalda Tuska koja je stigla na glasanje Sejmu parlamenta.
Bivši premijer Lešek Miler kazao je da pod tim zahtevom za referendum već ima 400.000 potpisa.
Kao protesti protiv vlade desnice i centra premijera Petra Nečasa, njenih mera štednje ali i nabujale korupcije zamišljeni su danas i prvomajski mitinzi levice u Pragu i širom Češke. Dva glavna španska sindikata, koja su pozivala na proteste, "skoro milion ljudi" marširalo je širom Španije, sa 110.000 i 100.000 u Madridu i Barseloni. Policija je procenila da je u prestonici Katalonije bilo 15.000 učesnika protesta.
U fokusu demonstracija u 80 gradova u Španiji, zahvaćenoj rekordnom nezaposlenošću u EU od preko 24 odsto, nalaze se kresanja budžeta i reforma rada koju je u februaru usvojila konzervativna vlada.
U Grčkoj, pogođenoj politikom stroge discipline koju nameću kreditori, hiljade ljudi, većinom komunističkih aktivista, učestvovale su u demonstracijama u Atini i drugim gradovima.
Policija je saopštila da je više od 18.000 ljudi protestovalo širom zemlje.
Ove parade se održavaju na pet dana od opštih izbora 6. maja, čiji ishod je neizvestan zbog opadanja popularnosti dve glavne stranke, konzervativne Nova demokratija, koja je važila za favorita i socijalističkog PASOK-a.
Obe stranke učestvuju u prelaznoj vladi koja sprovodi oštre mere štednje.
U Americi, "rodnom mestu" praznika rada, ustanovljenog u znak sećanja na dan kada je u Čikagu 1. maja 1886. godine, više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme, ovogodišnji pokret je pozvao je na globalne proteste protiv ekonomske nejednakosti.
Američki demonstranti već su se okupili u finansijskoj četvrti Njujorka, gde će glavni skup biti održan popodne, u vreme najveće saobraćajne gužve, dok su u San Francisku pozvali demonstrante da se okupe na mostu Golden gejt.
U Francuskoj, članovi sindikata, levičari, pristalice Nikole Sarkozija i aktivisti Nacionalnog fronta Le Pena zajedno su na ulicama 1. maja, veoma politizovanom i u ovoj zemlji zbog predsedničkih izbora za pet dana.
I proslave praznika rada u srednjoj Evropi protiče u znaku protesta protiv vlada, mera štednje i nepopularnih reformi, kao što je u Poljskoj penziona.
Prvomajski pohod centrom poljske prestonice Varšava, levica i sindikati organizovali su ove godine pod parolom "Dostojanstven rad, dostojanstvena plata, dostojanstvena penzija".
Poljska levica organizovala je i prikupljanje potpisa pod peticiju da se Poljaci na referendumu izjasne o povećanju starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina kako predviđa penziona reforma vlade desnice i centra premijera Donalda Tuska koja je stigla na glasanje Sejmu parlamenta.
Bivši premijer Lešek Miler kazao je da pod tim zahtevom za referendum već ima 400.000 potpisa.
"Donedavno je izgledalo da će 1. maj kod nas ostati samo praznik ljubavi, a da će borba za demokratiju i socijalna prava ostati samo istorijsko sećanje. Međutim, kao posledice globalizacije i politike vlada desnice u poslednjim godinama ta prava su veoma ugrožena i Prazniku rada ponovo se vraća njegov stari smisao", poručio je povodom lider čeških opozicionih socijaldemokrata Bohuslav Sobotka.
Lider desničarskih ekstremista Tomaš Vandas na mitingu na Vaclavskom trgu zahtevao je da Češka otera 250.000 gastrabajtera i izbeglica kući.
Kordon specijalaca češke policije uspeo je popodne da spreči manju čarku povorke oko 100 anarhista i mitinga približno isto toliko radikala na Vaclavskom trgu, kada su poletele plastične flaše i pokoja kamenica.
Prvi maj obeležava se povorkama koje organizuju sindikati i širom Rusije a najviše ljudi, oko 120.000 okupilo se u Moskvi gde je Savez sindikata organizovao šetnju koju su predvodili predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, premijer Vladimir Putin, moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin, kao i desetine drugih političara članova vladajuće Jedinstvene Rusije.
Tokom marša koji je više ličion na skup podrške vlastima, nego na prvomajske demonstracije, Medvedev i Putin razgovarali su sa građanima i odgovarali na njihova pitanja, a premijer je poručio da treba više da se radi.
Svoje odvojene šetnje u Moskvi organizovale su i Komunistička partija i Pravedna Rusija, dok najveći deo vanparlamentarne opozicije nije učestvovao u prvomajskim okupljanjima, uz objašnjenje da će istomišljenike povesti u nedelju 6. maja u "mars miliona" koji treba da bude održan u Moskvi.
U Istanbulu, desetine hiljada demonstranata iz celog političkog spektra okupila na trgu Taksim, na evropskoj strani metropole, gde su desetine ljudi su ubijene pre 35 godina. Prema zvaničnim podacima, 20.000 turskih policajaca je mobilisano da osigura bezbednost skupa.
Hiljade demonstranta na Filipinima, u Maleziji i Indoneziji traže povećanje plata koje, kako ukazuju, nisu održale korak sa cenama, zahtevaju nize školarine i iznose niz drugih zahteva.
U Manili je oko 8.000 članova radničkog sindikata marširalo u crvenim košuljama i noseći crvene zastave do mosta Mendiola, u blizini predsedničke palate, gde ih je čekalo jako policijsko obezeđenje.
U Kuala Lumpuru oko 500 ljudi okupilo se tražeći višu minimalnu cenu rada od one koju je u ponedeljak najavio premijer Nadžib Razak, prenosi AP.
U Istočnom Timoru, policija je ispalila hice na demonstrante u Diliju i uhapsila 84 učesnika protesta, koji su takođe tražili više plate.
Najveći prvomajski skup odrzazan je u Indoneziji gde su hiljade radnika u Džakarti zahtevale veće plate i sigurnost na poslu pod budnim nadzorom oko 16.000 pripadnika policije.
I u Hongkongu radnici su protestovali protiv niskih plata, ali i protiv socijalne nejednakosti, zahtevajući preraspodelu bogatstva.
"Problem sa Hongkongkom je što je bogatstvo koncentrisano u rukama malog broja ljudi, a jaz između bogatih i siromašnih je jedan od najvećih u svetu," rekao je jedan od govornika na skupu, profesor univerziteta Frendando Čeung.
(agencije/MONDO)
