Izborna tišina zakonska je tekovina, uglavnom, demokratija istočne i centralne Evrope, dok je na Zapadu najčešće rezultat "džentlmenskog dogovora".
Analitičari kažu da je, zahvaljujući društvenim mrežama, ovo pravilo sve teže kontrolisati, a istorija kaže da je - otkad pravilo postoji - bilo i njegovog kršenja, ali i "izvrdavanja", u kojem se ističe "filmski pristup" Borisa Jeljcina tokom predizborne tišine uoči predsedničkih izbora u Rusiji 1996. godine.
U Rusiji - kao i u Francuskoj, Srbiji, Hrvatskoj... - izborna tišina traje dva dana - za izbore koji se održavaju nedeljom počinje u petak u ponoć.
Godine 1996, protivkandidat aktuelnom predsedniku Rusije Jeljcinu bio je komunista Genadij Zjuganov.
Jeljcinova taktika bila je jednostavna - sastojala se u širenju straha među biračima od povratka komunizma.
Dan uoči izbora, Jeljcin se nije oglašavao izjavama, a najgledanije televizije emitovale su filmski program.
Ali ne bilo kakav.
ORT, čijih je 51 odsto bilo u vlasništvu države, prikazao je Oskarom nagrađeni film Nikite Mihalkova "Varljivo sunce" o Staljinovom teroru.
Privatni kanal NTV je prikazao triler iz 1992. o vezama između organizovanog kriminala i Komunističke partije.
Kanal RTR, koji je u potpunosti u vlasništvu države, prikazao je film po Bulgakovljevom romanu o zverstvima počinjenim za vreme revolucije i građanskog rata koji je usledio.
Jeljcin je pobedio.
U Sjedinjenim Državama, zakon kojim bi se nametala izborna tišina smatrao bi se protivustavnim - pošto Prvi amandman američkog Ustava garantuje slobodu izražavanja.
Ipak, postoji odluka Vrhovnog suda iz 1992. po kojoj je na dan izbora zabranjeno držati mitinge u blizini izbornog mesta.
U Italiji, izborna tišina je ustanovljena zakonom iz 1956. godine i odnosi se na dan uoči izbora.
Tada je zabranjeno održavanje političkih mitinga, o glasanju se ne može raspravljati na javnim mestima i u medijima, a zabranjeno je i postavljanje novih političkih plakata.
Kazna za kršenje tog zakona je od 103 evra do 1.032.
Sličan zakon postoji i u Mađarskoj.
Tim aktom iz 2007, iako postoji dan izborne ćutnje, dozvoljeno je objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja.
Bugarski Ustavni sud je 2009. godine doneo odluku da su dan predizborne tišine i zabrana objavljivanja istraživanja "kršenje sloboda izražavanja".
Nemačka, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Island, Kipar, Norveška, Portugalija, Švajcarska i Velika Britanija nemaju izbornu tišinu.
Analitičari se slažu da je u vreme društvenih mreža izbornu tišinu sve teže kontrolisati.
Hrvati su, zato, na prošlogodišnjim izborima otišli korak dalje, pa su kandidati i stranke morali da poštuju ćutnju i na Fejsbuku, Tviteru ili Jutjubu.
To je podrazumevalo da su zabranjeni sadržaji poput statusa, postavljanja novih video snimaka, fotografija ili komentara koji se uživo objavljuju na naslovnim stranama kao vesti, na privatnim stranicama povezanih privatnih korisnika, čak i kao poruke poslate na privatne imejl adrese.
(Tanjug)
U Rusiji - kao i u Francuskoj, Srbiji, Hrvatskoj... - izborna tišina traje dva dana - za izbore koji se održavaju nedeljom počinje u petak u ponoć.
Godine 1996, protivkandidat aktuelnom predsedniku Rusije Jeljcinu bio je komunista Genadij Zjuganov.
Jeljcinova taktika bila je jednostavna - sastojala se u širenju straha među biračima od povratka komunizma.
Dan uoči izbora, Jeljcin se nije oglašavao izjavama, a najgledanije televizije emitovale su filmski program.
Ali ne bilo kakav.
ORT, čijih je 51 odsto bilo u vlasništvu države, prikazao je Oskarom nagrađeni film Nikite Mihalkova "Varljivo sunce" o Staljinovom teroru.
Privatni kanal NTV je prikazao triler iz 1992. o vezama između organizovanog kriminala i Komunističke partije.
Kanal RTR, koji je u potpunosti u vlasništvu države, prikazao je film po Bulgakovljevom romanu o zverstvima počinjenim za vreme revolucije i građanskog rata koji je usledio.
Jeljcin je pobedio.
U Sjedinjenim Državama, zakon kojim bi se nametala izborna tišina smatrao bi se protivustavnim - pošto Prvi amandman američkog Ustava garantuje slobodu izražavanja.
Ipak, postoji odluka Vrhovnog suda iz 1992. po kojoj je na dan izbora zabranjeno držati mitinge u blizini izbornog mesta.
U Italiji, izborna tišina je ustanovljena zakonom iz 1956. godine i odnosi se na dan uoči izbora.
Tada je zabranjeno održavanje političkih mitinga, o glasanju se ne može raspravljati na javnim mestima i u medijima, a zabranjeno je i postavljanje novih političkih plakata.
Kazna za kršenje tog zakona je od 103 evra do 1.032.
Sličan zakon postoji i u Mađarskoj.
Tim aktom iz 2007, iako postoji dan izborne ćutnje, dozvoljeno je objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja.
Bugarski Ustavni sud je 2009. godine doneo odluku da su dan predizborne tišine i zabrana objavljivanja istraživanja "kršenje sloboda izražavanja".
Nemačka, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Island, Kipar, Norveška, Portugalija, Švajcarska i Velika Britanija nemaju izbornu tišinu.
Analitičari se slažu da je u vreme društvenih mreža izbornu tišinu sve teže kontrolisati.
Hrvati su, zato, na prošlogodišnjim izborima otišli korak dalje, pa su kandidati i stranke morali da poštuju ćutnju i na Fejsbuku, Tviteru ili Jutjubu.
To je podrazumevalo da su zabranjeni sadržaji poput statusa, postavljanja novih video snimaka, fotografija ili komentara koji se uživo objavljuju na naslovnim stranama kao vesti, na privatnim stranicama povezanih privatnih korisnika, čak i kao poruke poslate na privatne imejl adrese.
(Tanjug)
