Oko 10 miliona građana Grčke sa pravom glasa odlučuje danas o sastavu novog parlamenta. Neonacisti zastrašuju levičare na glasačkim mestima,
Grupa od tridesetak neonacista upala je danas na šest glasačkih mesta u Atini i zastrašivala levičarske aktiviste koji su pratili tok glasanja, na parlamentarnim izborima koji se održavaju u Grčkoj, saopštila je danas mala ekstremno levičarska stranka Antarsije.
"Došli su kolima, blokirali put i upali na glasačko mesto gde su vređali levičarske predstavnike i birače i pretili im, a potom su otišli", rekao je agenciji Frans pres neimenovani očevidac.
Portparol policije Atanasios Kokalakis najpre je potvrdio da je petnaestak pripadnika grupe "Krisi Avgi" (Zlatna zora) upalo na glasačko mesto u jednom atinskom predgrađu, a potom je priznao da je došlo do još jednog incidenta na susednom biralištu, u Petrupolisu, ali nije mogao da pruži više detalja.
Grupa "Krisi Avgi", koja je dugo operisala kao polutajna organizacija, naročito je ozloglašena po napadima na migrante, a prema anketama bi na današnjim izborima mogla da postigne rezultat koji bi joj omogućio da uđe u sastav parlamenta.
Ova grupa je uspela da iskoristi gnev birača zbog ekonomske i socijalne krize, dok grčka levica već godinama osuđuje neaktivnost, pa čak i susretljivost policije u pogledu nasilja koje ta grupa sprovodi, navodi francuska agencija.
Inače, nikad veći broj stranaka (32) pokazuje da je grčka politička scena toliko usitnjena da je teško očekivati da ijedna stranka osvoji dovoljno glasova da vlada samostalno i stabilno.
Grcima je baš stabilnost neophodna da izdrže krizu i trajno se odmaknu od ivice bankrotstva, kako bi i cela evrozona mogla da odahne.
Izbori protiču znaku pada popularnosti dve najjače partije - konzervativne Nove Demokratije i socijalista PASOK-a.
Oko 9,8 miliona ljudi ima pravo glasa. Odmah posle zatvaranja birališta biće objavljeni preliminarni rezultati dobijeni na osnovu izlaznih anketa, a prvi reprezentativni rezultati se očekuju posle 22 sati po centralnoevropskom vremenu.
U Grčkoj očekuju da će čak deset stranaka osvojiti više od tri odsto glasova, potrebnih za ulazak u parlament. Čini se da će većina stanovnika, ako uopšte izađe na izbore, glasati - stomakom, ogorčena zbog teške krize za koju okrivljuju dve velike stranke - PASOK i Novu demokratiju, koje su se godinama smenjivale na vlasti.
"Prva ja neću glasati ni za jednu stranku. Svaki dan gledam nesrećne i gladne, a političari ne shvataju njihov bol", kaže Georgija Kolija, volonterka u narodnoj kuhinji.
Na političkoj sceni otvorio se zato prostor za male stranke, čak i krajnje desnice kakva je Zlatna zora. Ona je na prethodnim izborima 2009. godine osvojila nevažnih 0,2 odsto glasova, a sada bi mogla da osvoji pet odsto. Zlatna zora i većina malih stranaka su protiv uslova strane pomoći.
"Nikad nećemo praviti dogovor sa silama programa finansijskog spasavanja. Rat do kraja", kaže Nikolaos Mihalolikaos, lider stranke Zlatna zora.
Evropska unija i MMF mogli bi da obustave pomoć Grčkoj ako u junu ne bude sproveden novi krug štednje od oko 11 milijardi evra.
Lideri PASOK-a i Nove demokratije kažu da zemlja ima sigurnu budućnost samo kroz izbor proevropskih stranaka.
Prema analitičarima rezultati izbora su vrlo neizvesni zbog oko 25 odsto neopredeljenih i rascepkane političke scene.
Očekuje se da će Nova Demokratija biti prva i preuzeti vođstvo PASOK-a koji je bio pobednik prethodnih izbora 2009. godine. Ipak ona će, kako se predviđa, dobiti samo oko 25 odsto glasova, što neće biti dovoljno da formira vladajuću većinu u Skupštini.
PASOK, kako se očekuje, izgubiće više od pola od 44 odsto glasača koliko ih je imao 2009. godine, kažnjen zbog mera stednje usvojenih posle usvajnja plan ekonomskog oporavka po diktatu kreditora, Evrpske unije i Međunarodnog monetarnog fronta.
Profesor Dimitris Kacikas sa Atinskog univerziteta kaže da je najveća opasnost u ovom trenutku to što neće biti većine jedne stranke. Biće neophodna koaliciona vlada, a to nije grčka tradicija.
Prema poslednjim istraživanjima, Nova demokratija osvojiće 22 odsto glasova, čime njen lider Antonis Samaras dobija mandat da sastavi vladu.
Iako Samaras, kažu, nije rad da deli vlast sa PASOK-om, koji će osvojiti oko 18 odsto glasova, parlamentarna matematika zahteva koaliciju. U vrhu obe stranke, nezvanično, kažu da je ona moguća, ali da će biti kratkog daha i da bi u tom slučaju novi izbori bili možda već u junu.
(Beta)
"Došli su kolima, blokirali put i upali na glasačko mesto gde su vređali levičarske predstavnike i birače i pretili im, a potom su otišli", rekao je agenciji Frans pres neimenovani očevidac.
Portparol policije Atanasios Kokalakis najpre je potvrdio da je petnaestak pripadnika grupe "Krisi Avgi" (Zlatna zora) upalo na glasačko mesto u jednom atinskom predgrađu, a potom je priznao da je došlo do još jednog incidenta na susednom biralištu, u Petrupolisu, ali nije mogao da pruži više detalja.
Grupa "Krisi Avgi", koja je dugo operisala kao polutajna organizacija, naročito je ozloglašena po napadima na migrante, a prema anketama bi na današnjim izborima mogla da postigne rezultat koji bi joj omogućio da uđe u sastav parlamenta.
Ova grupa je uspela da iskoristi gnev birača zbog ekonomske i socijalne krize, dok grčka levica već godinama osuđuje neaktivnost, pa čak i susretljivost policije u pogledu nasilja koje ta grupa sprovodi, navodi francuska agencija.
Inače, nikad veći broj stranaka (32) pokazuje da je grčka politička scena toliko usitnjena da je teško očekivati da ijedna stranka osvoji dovoljno glasova da vlada samostalno i stabilno.
Grcima je baš stabilnost neophodna da izdrže krizu i trajno se odmaknu od ivice bankrotstva, kako bi i cela evrozona mogla da odahne.
Izbori protiču znaku pada popularnosti dve najjače partije - konzervativne Nove Demokratije i socijalista PASOK-a.
Oko 9,8 miliona ljudi ima pravo glasa. Odmah posle zatvaranja birališta biće objavljeni preliminarni rezultati dobijeni na osnovu izlaznih anketa, a prvi reprezentativni rezultati se očekuju posle 22 sati po centralnoevropskom vremenu.
U Grčkoj očekuju da će čak deset stranaka osvojiti više od tri odsto glasova, potrebnih za ulazak u parlament. Čini se da će većina stanovnika, ako uopšte izađe na izbore, glasati - stomakom, ogorčena zbog teške krize za koju okrivljuju dve velike stranke - PASOK i Novu demokratiju, koje su se godinama smenjivale na vlasti.
"Prva ja neću glasati ni za jednu stranku. Svaki dan gledam nesrećne i gladne, a političari ne shvataju njihov bol", kaže Georgija Kolija, volonterka u narodnoj kuhinji.
Na političkoj sceni otvorio se zato prostor za male stranke, čak i krajnje desnice kakva je Zlatna zora. Ona je na prethodnim izborima 2009. godine osvojila nevažnih 0,2 odsto glasova, a sada bi mogla da osvoji pet odsto. Zlatna zora i većina malih stranaka su protiv uslova strane pomoći.
"Nikad nećemo praviti dogovor sa silama programa finansijskog spasavanja. Rat do kraja", kaže Nikolaos Mihalolikaos, lider stranke Zlatna zora.
Evropska unija i MMF mogli bi da obustave pomoć Grčkoj ako u junu ne bude sproveden novi krug štednje od oko 11 milijardi evra.
Lideri PASOK-a i Nove demokratije kažu da zemlja ima sigurnu budućnost samo kroz izbor proevropskih stranaka.
Prema analitičarima rezultati izbora su vrlo neizvesni zbog oko 25 odsto neopredeljenih i rascepkane političke scene.
Očekuje se da će Nova Demokratija biti prva i preuzeti vođstvo PASOK-a koji je bio pobednik prethodnih izbora 2009. godine. Ipak ona će, kako se predviđa, dobiti samo oko 25 odsto glasova, što neće biti dovoljno da formira vladajuću većinu u Skupštini.
PASOK, kako se očekuje, izgubiće više od pola od 44 odsto glasača koliko ih je imao 2009. godine, kažnjen zbog mera stednje usvojenih posle usvajnja plan ekonomskog oporavka po diktatu kreditora, Evrpske unije i Međunarodnog monetarnog fronta.
Profesor Dimitris Kacikas sa Atinskog univerziteta kaže da je najveća opasnost u ovom trenutku to što neće biti većine jedne stranke. Biće neophodna koaliciona vlada, a to nije grčka tradicija.
Prema poslednjim istraživanjima, Nova demokratija osvojiće 22 odsto glasova, čime njen lider Antonis Samaras dobija mandat da sastavi vladu.
Iako Samaras, kažu, nije rad da deli vlast sa PASOK-om, koji će osvojiti oko 18 odsto glasova, parlamentarna matematika zahteva koaliciju. U vrhu obe stranke, nezvanično, kažu da je ona moguća, ali da će biti kratkog daha i da bi u tom slučaju novi izbori bili možda već u junu.
(Beta)
