Po prvi put broj novorođenčadi rasnih i etničkih manjina u SAD prešao je 50 odsto i nadmašio broj novorođenčadi bele puti.
Broj novorođenih pripadnika manjina iznosio je 2011. godine oko 2,02 miliona ili 50,4 odsto svih novorođenčadi, u poređenju sa 37 odsto 1990. godine, pokazuju upravo objavljeni podaci Američkog popisnog biroa.
"Ovo je važna prekretnica. Ova generacija je mnogo naviknutija na rasnu i etničku raznolikost nego prethodne generacije", ocenio je bivši načelnik za rasnu statistiku u Popisnom birou Roderik Harison, koji sada predaje na Univerzitetu Hauard.
Demografski podaci iz 2011. ukazuje na temeljne promene u rasnom sastavu Amerike, ali i na produženo dejstvo loše ekonomske situacije, zbog koje je stopa rađanja opada kod svih, pa i rasnih i etničkih manjina.
U SAD danas živi 114,1 miliona pripadnika manjina, ili 36,6 odsto ukupnog broja stanovnika.
Tome je doprineo raniji talas imigranata koji su većinom činile mlade porodice i koji je povećao broj hispanoamerikanki koje su u godinama za rađanje.
Ipak, iako broj pripadnika manjina nastavlja da raste u celini, taj rast je proteklih godina zbog ekonomske krize i anitimigracionih zakona usporen, što bi moglo da utiče na promenu predviđanja o tome kada će rasna i etnička raznolikost dostići vrhunac, odnosno kada će belci koji nisu hispanoamerikanci postati manjina u američkom društvu.
Popis iz 2010.godine je ukazivao da bi ta raskrsnica mogla biti već 2040. godine, ali demografi sada veruju da će ona biti pomerena za nekoliko godina.
Izveštaj Popisnog biroa objavljen je u trenutku kada se Vrhovni sud sprema da donese presudu o legalnosti strogih imigracionih zakona u Arizoni, pri čemu mnoge države razmatraju slične mere, prenosi AP.
"Ovo je opasan period kada bi oni koji raspiriju antiimigraciono raspoloženje mogli izazvati podele i neprijateljstva u društvu za koje bi potom mogle biti potrebne decenije da se prevaziđu", smatra Harison.
Vilijam Frej, demograf iz Institucije Brukings, veruje da je interesovanje Vrhovnog suda za smanjenje imigracije zbog straha od priliva hispanoamerikanaca bez dokumenta i kvalifikacija već zastarelo.
Demografi ukazuju na dugoročni pad rasta imigiracije i veruju da je nagli porast hispanoameričkog stanovništva možda prošao.
Godišnja stopa rasta hispanoameričkog i azijskog stanovništva je prošle godine naglo opala, na jedva nešto više od dva odsto, što znači da je upola niža nego 2000.godine i najniža za poslednjih 10 godina.
Stopa rasta crnačkog stanovništva je ostala jedan odsto.
Hispanoamerikanci i azijati su i dalje dve manjinske grupe sa najvećom stopom rasta i čine 16,7 i 4,8 odsto stanovništva, ali stopa priraštaja je usporena i to kod hispanoamerikanaca sa 4,2 odsto u 2001.godini na 2,5 odsto prošle godine, a kod azijskog stanovništva sa 4,5 u 2001. godini na oko 2,2 odsto u 2011.
Broj novorođenčadi zapravo opada i kod pripadnika bele rase i kod manjina, jer mnoge žene odlažu rađanje zbog ekonomske situacije. Ipak taj pad je 2008.godine bio veći među belim stanovništvom čija je prosečna starost 42 godine.
Prosečna starost hispanoamerikanaca je 27,6 godina.
Crnci čine oko 12,4 odsto stanovništva i imaju postojanu stopu demografskog rasta od oko jedan odsto godišnje.
(Tanjug)
"Ovo je važna prekretnica. Ova generacija je mnogo naviknutija na rasnu i etničku raznolikost nego prethodne generacije", ocenio je bivši načelnik za rasnu statistiku u Popisnom birou Roderik Harison, koji sada predaje na Univerzitetu Hauard.
Demografski podaci iz 2011. ukazuje na temeljne promene u rasnom sastavu Amerike, ali i na produženo dejstvo loše ekonomske situacije, zbog koje je stopa rađanja opada kod svih, pa i rasnih i etničkih manjina.
U SAD danas živi 114,1 miliona pripadnika manjina, ili 36,6 odsto ukupnog broja stanovnika.
Tome je doprineo raniji talas imigranata koji su većinom činile mlade porodice i koji je povećao broj hispanoamerikanki koje su u godinama za rađanje.
Ipak, iako broj pripadnika manjina nastavlja da raste u celini, taj rast je proteklih godina zbog ekonomske krize i anitimigracionih zakona usporen, što bi moglo da utiče na promenu predviđanja o tome kada će rasna i etnička raznolikost dostići vrhunac, odnosno kada će belci koji nisu hispanoamerikanci postati manjina u američkom društvu.
Popis iz 2010.godine je ukazivao da bi ta raskrsnica mogla biti već 2040. godine, ali demografi sada veruju da će ona biti pomerena za nekoliko godina.
Izveštaj Popisnog biroa objavljen je u trenutku kada se Vrhovni sud sprema da donese presudu o legalnosti strogih imigracionih zakona u Arizoni, pri čemu mnoge države razmatraju slične mere, prenosi AP.
"Ovo je opasan period kada bi oni koji raspiriju antiimigraciono raspoloženje mogli izazvati podele i neprijateljstva u društvu za koje bi potom mogle biti potrebne decenije da se prevaziđu", smatra Harison.
Vilijam Frej, demograf iz Institucije Brukings, veruje da je interesovanje Vrhovnog suda za smanjenje imigracije zbog straha od priliva hispanoamerikanaca bez dokumenta i kvalifikacija već zastarelo.
Demografi ukazuju na dugoročni pad rasta imigiracije i veruju da je nagli porast hispanoameričkog stanovništva možda prošao.
Godišnja stopa rasta hispanoameričkog i azijskog stanovništva je prošle godine naglo opala, na jedva nešto više od dva odsto, što znači da je upola niža nego 2000.godine i najniža za poslednjih 10 godina.
Stopa rasta crnačkog stanovništva je ostala jedan odsto.
Hispanoamerikanci i azijati su i dalje dve manjinske grupe sa najvećom stopom rasta i čine 16,7 i 4,8 odsto stanovništva, ali stopa priraštaja je usporena i to kod hispanoamerikanaca sa 4,2 odsto u 2001.godini na 2,5 odsto prošle godine, a kod azijskog stanovništva sa 4,5 u 2001. godini na oko 2,2 odsto u 2011.
Broj novorođenčadi zapravo opada i kod pripadnika bele rase i kod manjina, jer mnoge žene odlažu rađanje zbog ekonomske situacije. Ipak taj pad je 2008.godine bio veći među belim stanovništvom čija je prosečna starost 42 godine.
Prosečna starost hispanoamerikanaca je 27,6 godina.
Crnci čine oko 12,4 odsto stanovništva i imaju postojanu stopu demografskog rasta od oko jedan odsto godišnje.
(Tanjug)
