Lideri osam najrazvijenijih zemalja uvereni su da bi Nemačka svoje insistiranje na fiskalnoj disciplini u Evropi trebalo da uravnoteži sa stimulisanjem potrošnje.
Među liderima grupe osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta (G8) okupljenim u Kemp Dejvidu vlada uverenje da bi Nemačka svoje insistiranje na fiskalnoj disciplini u Evropi trebalo da uravnoteži sa stimulisanjem potrošnje kako bi se izbegla finansijska katastrofa sa globalnim posledicama.
Najviši zvaničnici zemalja G8 ovog vikenda razgovaraju u rezidenciji predsednika SAD u Merilendu o načinima da se ukroti dužnička kriza u Evropi, a da se s druge strane povećaju prodaja i tražnja i da se podstakne otvaranje novih radnih mesta.
U današnjoj raspravi, predsednik SAD Barak Obama i lideri Nemačke, Francuske, Kanade, Italije, Velike Britanije, Rusije i Japana nastoje da dođu do konsenzusa, iako odlučan, konkretan plan akcije za sada nije na vidiku.
Obama je ustanovio ton rasprave na samitu kada je posle sastanka s novoizabranim predsednikom Francuske Fransoom Olandom izjavio da je cilj ovog skupa - promovisanje kako fiskalne konsolidacije tako i "snažnog rasta".
Prema Obaminim rečima, on i Oland su se "složili da se tu radi o pitanju od izuzetnog značaja, ne samo za narode Evrope već i za svetsku ekonomiju".
Kada se Obama u Kemp Dejvidu pozdravio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, zagovornicom mera štednje u Evropi, i pitao je kako je, Merkelova je, s obzirom na otpor prema tim merama, samo slegnula ramenima.
"Pa, Vi i imate o čemu da razmišljate", rekao je Obama na to.
Pored mera štednje i podsticanja privrednog rasta, među centralnim temama je sudbina Grčke, koja se među zemljama evrozone suočava sa najakutnijom finansijskom krizom, i 17. juna će imati nove parlamentarne izbore, jer se nije mogla sastaviti vlada koja bi nastavila da pruža podršku već usvojenim merama štednje.
Zbog toga se postavilo pitanje da li će Grčka odustati od evra kako bi izbegla primenu mera štednje, na kojima insistiraju međunarodni kreditori u zamenu za obilnu finansijsku pomoć.
Oland je posle sastanka sa Obamom u Beloj kući izjavio da SAD i Francuska dele isto mišljenje - "činjenicu da Grčka mora da ostane u evrozoni" i da svi moraju da učine sve što mogu u tom pravcu.
Oland, prvi socijalistički predsednik Francuske od 1995, zastupa povećanje potrošnje kako bi se pokrenule ekonomije u krizi - za razliku od svog prethodnika Nikole Sarkozija, koji je zajedno sa Angelom Merkel zastupao stroge mere štednje kao odgovor na fiskalne probleme na Starom kontinentu.
Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da oseća da raste urgentnost da se preduzme akcija. On je rekao novinarima da što brže treba sastaviti plan delovanja i ojačati banke.
"Učinićemo sve što je potrebno da bismo garantovali finansijsku stabilnost evrozone", izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
Među temama u Kemp Dejvidu je i svetska energetika, u situaciji kada su ranu, zbog njegovog nuklearnog programa, uvedene sankcije na izvoz nafte.
Tokom samita G8 zabrana zone letenja bila je proširena skoro tri puta, do blizu 100 kilometara.
Vojna avijacija SAD presrela je dva mala aviona tipa "cesna-172" u zoni privremeno ograničenog leta iznad rezidencije američkog predsednika u Kemp Dejvidu.
Komanda aerokosmičke odbrane NORAD saopštila je da je lovac F-15 presreo je jednu "cesnu" i prinudio je na sletanje na aerodrom Jork u Pensilvaniji. Drugi F-15 i borbeni helikopter "crni jastreb" presreli su drugu letelicu 15 minuta kasnije i prizemljili je, preneo je AP.
Portparol američke tajne službe Maks Milijen rekao je da se ovo narušavanje zone zabrane leta ne smatra pretećim.
Prema NORAD-u, dve cesne su bile van radio-komunikacije unutar 48-kilometara ograničene oblasti.
Policija u Čikagu uhapsila je trojicu muškaraca pod otpužbom da su planirali napade na predizborni štab Baraka Obame i kuću gradonačelnika Čikaga Rama Emanuela tokom samita.
Kako je saopštio državni tužilac, oni su optuženi da su planirali napade i na druge ciljeve, uključući policijske stanice i policijske automobile, preneo je AP.
Trojica muškaraca uhapšena su u sredu uveče u raciji u jednom stanu u četvrti Bridžport, a optuženi su da su planirali da naprave "molotovljeve koktele".
Oni su optuženi da su prikupljali materijal za terorizam, zaveru da se izvede terostički napad i za posedovanje eksploziva.
Advokati optuženih su rekli da je njihovim klijentima ceo slučaj "namešten" i da su prikriveni policajci u stvari doneli molotovljeve koktele.
Za trojicu optuženih određena je kaucija u iznosu od po 1,5 miliona dolara.
Oni su došli u Čikago krajem prošlog meseca da bi učestvovali u prvomajskim protestima.
Još šest osoba uhapšeno je u sredu, ali su oni pušteni u petak bez podizanja optužnice.
Predstavnik čikaške policije Kenet Stopa nije komentarisao hapšenje trojice ljudi, navodeći samo da je protiv njih podignuta optužnica i da se nalaze u zatvoru.
Saopšten je i njihov identitet, to su Brajen Čerč (20) sa Floride, Džerid Čejs (24) iz Nju Hemšira i Brent Vinsent Beterli (24) iz Masačusetsa.
(agencije/MONDO)
Najviši zvaničnici zemalja G8 ovog vikenda razgovaraju u rezidenciji predsednika SAD u Merilendu o načinima da se ukroti dužnička kriza u Evropi, a da se s druge strane povećaju prodaja i tražnja i da se podstakne otvaranje novih radnih mesta.
U današnjoj raspravi, predsednik SAD Barak Obama i lideri Nemačke, Francuske, Kanade, Italije, Velike Britanije, Rusije i Japana nastoje da dođu do konsenzusa, iako odlučan, konkretan plan akcije za sada nije na vidiku.
Obama je ustanovio ton rasprave na samitu kada je posle sastanka s novoizabranim predsednikom Francuske Fransoom Olandom izjavio da je cilj ovog skupa - promovisanje kako fiskalne konsolidacije tako i "snažnog rasta".
Prema Obaminim rečima, on i Oland su se "složili da se tu radi o pitanju od izuzetnog značaja, ne samo za narode Evrope već i za svetsku ekonomiju".
Kada se Obama u Kemp Dejvidu pozdravio sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, zagovornicom mera štednje u Evropi, i pitao je kako je, Merkelova je, s obzirom na otpor prema tim merama, samo slegnula ramenima.
"Pa, Vi i imate o čemu da razmišljate", rekao je Obama na to.
Pored mera štednje i podsticanja privrednog rasta, među centralnim temama je sudbina Grčke, koja se među zemljama evrozone suočava sa najakutnijom finansijskom krizom, i 17. juna će imati nove parlamentarne izbore, jer se nije mogla sastaviti vlada koja bi nastavila da pruža podršku već usvojenim merama štednje.
Zbog toga se postavilo pitanje da li će Grčka odustati od evra kako bi izbegla primenu mera štednje, na kojima insistiraju međunarodni kreditori u zamenu za obilnu finansijsku pomoć.
Oland je posle sastanka sa Obamom u Beloj kući izjavio da SAD i Francuska dele isto mišljenje - "činjenicu da Grčka mora da ostane u evrozoni" i da svi moraju da učine sve što mogu u tom pravcu.
Oland, prvi socijalistički predsednik Francuske od 1995, zastupa povećanje potrošnje kako bi se pokrenule ekonomije u krizi - za razliku od svog prethodnika Nikole Sarkozija, koji je zajedno sa Angelom Merkel zastupao stroge mere štednje kao odgovor na fiskalne probleme na Starom kontinentu.
Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da oseća da raste urgentnost da se preduzme akcija. On je rekao novinarima da što brže treba sastaviti plan delovanja i ojačati banke.
"Učinićemo sve što je potrebno da bismo garantovali finansijsku stabilnost evrozone", izjavio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
Među temama u Kemp Dejvidu je i svetska energetika, u situaciji kada su ranu, zbog njegovog nuklearnog programa, uvedene sankcije na izvoz nafte.
Tokom samita G8 zabrana zone letenja bila je proširena skoro tri puta, do blizu 100 kilometara.
Vojna avijacija SAD presrela je dva mala aviona tipa "cesna-172" u zoni privremeno ograničenog leta iznad rezidencije američkog predsednika u Kemp Dejvidu.
Komanda aerokosmičke odbrane NORAD saopštila je da je lovac F-15 presreo je jednu "cesnu" i prinudio je na sletanje na aerodrom Jork u Pensilvaniji. Drugi F-15 i borbeni helikopter "crni jastreb" presreli su drugu letelicu 15 minuta kasnije i prizemljili je, preneo je AP.
Portparol američke tajne službe Maks Milijen rekao je da se ovo narušavanje zone zabrane leta ne smatra pretećim.
Prema NORAD-u, dve cesne su bile van radio-komunikacije unutar 48-kilometara ograničene oblasti.
Policija u Čikagu uhapsila je trojicu muškaraca pod otpužbom da su planirali napade na predizborni štab Baraka Obame i kuću gradonačelnika Čikaga Rama Emanuela tokom samita.
Kako je saopštio državni tužilac, oni su optuženi da su planirali napade i na druge ciljeve, uključući policijske stanice i policijske automobile, preneo je AP.
Trojica muškaraca uhapšena su u sredu uveče u raciji u jednom stanu u četvrti Bridžport, a optuženi su da su planirali da naprave "molotovljeve koktele".
Oni su optuženi da su prikupljali materijal za terorizam, zaveru da se izvede terostički napad i za posedovanje eksploziva.
Advokati optuženih su rekli da je njihovim klijentima ceo slučaj "namešten" i da su prikriveni policajci u stvari doneli molotovljeve koktele.
Za trojicu optuženih određena je kaucija u iznosu od po 1,5 miliona dolara.
Oni su došli u Čikago krajem prošlog meseca da bi učestvovali u prvomajskim protestima.
Još šest osoba uhapšeno je u sredu, ali su oni pušteni u petak bez podizanja optužnice.
Predstavnik čikaške policije Kenet Stopa nije komentarisao hapšenje trojice ljudi, navodeći samo da je protiv njih podignuta optužnica i da se nalaze u zatvoru.
Saopšten je i njihov identitet, to su Brajen Čerč (20) sa Floride, Džerid Čejs (24) iz Nju Hemšira i Brent Vinsent Beterli (24) iz Masačusetsa.
(agencije/MONDO)
