Čelnici NATO u Čikagu naglasili da "otvorena vrata" ostaju za ulazak u članstvo država Zapadnog Balkana, ali nisu doneli odluku o ulasku novih članica. NATO predaje bezbednosnu palicu Avganistanu sredinom 2013.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je danas da SAD ostaju posvećene politici otvorenih vrata za članstvo u NATO, izrazivši nadu da je ovo poslednji samit koji će proći bez prihvatanja novih članica Alijanse.
Lideri NATO-a nisu doneli odluku o ulasku novih članica u Severnoatlantski vojni savez, što je presedan u odnosu na sve samite koji su održani u poslednjih nekoliko decenija, piše nedeljnik Forin Polisi.
Američki list navodi da su van članstva i dalje Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Gruzija, iako su se nadale da bi možda moglo da dođe do napretka u Čikagu.
Dvadeset osam ministara spoljnih poslova NATO država se sastalo sa predstavnicima četiri države koje žele da uđu u Alijansu, ali sem ljubaznog zahvaljivanja zbog učešća njihovih vojnika u misijama, nisu dobili ništa drugo, navodi list.
Forin Polisi ističe da Gruziju za ulazak u NATO sprečavaju nerešeni teritorijalni odnosi sa Rusijom, a Makedoniju spor oko imena sa Grčkom.
Ne treba zaboraviti da Makedonija taj papir ima od 1999.godine i da još nije članica NATO, naglašava američki nedeljnik.
Crna Gora je dobila Akcioni plan o članstvu u NATO, što je poslednji korak pred ulazak u Alijansu.
Nedeljnik ocenjuje da proširenje NATO nije među prioritetima administracije Baraka Obame, koja je više okrenuta završetku rata u Avganistanu i evropskoj dužničkoj krizi, koja ima uticaja i na zapadnu vojnu alijansu.
Inače, u deklaraciji, objavljenoj na samitu Alijanse u Čikagu, američki predsednik Barak Obama i 27 njegovih vojnih saveznika potvrdili su planove o povlačenju borbenih trupa do kraja 2014. godine i o misiji obučavanja koja će uslediti nakon toga.
Lideri NATO-a su istakli da je proces prenošenja bezbednosne odgovornosti na avganistanske snage "nepovratan" i da će Avganistancima predati odgovornost za održavanje bezbednosti u čitavoj zemlji do sredine iduće godine, čime će se trupama sa SAD na čelu omogućiti da postepeno pređu sa borbene na potpornu ulogu.
"Postepeno i odgovorno povlačimo naše snage kako bismo okončali misiju ISAF (Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć) do 31. decembra 2014. godine", navodi se u tekstu deklaracije, kojom je potvrđen plan, usaglašen pre dve godine.
Pošto su talibani u Avganistanu i dalje aktivni, lideri NATO su želeli da uvere avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da međunarodna zajednica neće napustiti njegovu zemlju nakon što 130.000 stranih vojnika ode.
Saveznici su naložili vojnim zvaničnicima da počnu planiranje misije predviđene za period posle povlačenja trupa 2014. godine, koja će se fokusirati na obuku, savetovanje i pomaganje avganistanskim trupama i specijalnim snagama.
Posle razgovora s Karzaijem, Obama je juče rekao da "teški dani i dalje predstoje" pošto je do sada u sukobima ubijeno više od 3.000 koalicionih vojnika i na hiljade Avganistanaca.
Karzai je poručio da njegova zemlja više ne želi da bude "teret" i pozvao je međunarodnu zajednicu da dovrši prenos bezbednosne odgovornosti.
Avganistanski lider je, pored toga, zatražio od NATO i drugih zemalja više od 4,1 milijarde dolara godišnje za finansiranje njegovih snaga, kako bi se sprečio građanski rat.
Lideri NATO, koji su o Avganistanu razgovarali sinoć za večerom, danas su se sastali sa još 22 partnera u misiji u Avganistanu, kao i sa pakistanskim predsednikom Asifom Alijem Zardarijem.
Zardarijevo prisustvo na najvećem samitu u istoriji NATO probudilo je nade da je njegova vlada spremna da ukine blokadu i omogući prolaz konvojima Alijanse.
Islamabad je ranije zatražio naplatu velikih taksi na prelazak kamiona preko granice, pa su lideri NATO u deklaraciji naveli da će nastaviti pregovore s Pakistanom o otvaranju graničnog prelaza "što je pre moguće".
(Tanjug)
Lideri NATO-a nisu doneli odluku o ulasku novih članica u Severnoatlantski vojni savez, što je presedan u odnosu na sve samite koji su održani u poslednjih nekoliko decenija, piše nedeljnik Forin Polisi.
Američki list navodi da su van članstva i dalje Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora i Gruzija, iako su se nadale da bi možda moglo da dođe do napretka u Čikagu.
Dvadeset osam ministara spoljnih poslova NATO država se sastalo sa predstavnicima četiri države koje žele da uđu u Alijansu, ali sem ljubaznog zahvaljivanja zbog učešća njihovih vojnika u misijama, nisu dobili ništa drugo, navodi list.
Forin Polisi ističe da Gruziju za ulazak u NATO sprečavaju nerešeni teritorijalni odnosi sa Rusijom, a Makedoniju spor oko imena sa Grčkom.
Ne treba zaboraviti da Makedonija taj papir ima od 1999.godine i da još nije članica NATO, naglašava američki nedeljnik.
Crna Gora je dobila Akcioni plan o članstvu u NATO, što je poslednji korak pred ulazak u Alijansu.
Nedeljnik ocenjuje da proširenje NATO nije među prioritetima administracije Baraka Obame, koja je više okrenuta završetku rata u Avganistanu i evropskoj dužničkoj krizi, koja ima uticaja i na zapadnu vojnu alijansu.
Inače, u deklaraciji, objavljenoj na samitu Alijanse u Čikagu, američki predsednik Barak Obama i 27 njegovih vojnih saveznika potvrdili su planove o povlačenju borbenih trupa do kraja 2014. godine i o misiji obučavanja koja će uslediti nakon toga.
Lideri NATO-a su istakli da je proces prenošenja bezbednosne odgovornosti na avganistanske snage "nepovratan" i da će Avganistancima predati odgovornost za održavanje bezbednosti u čitavoj zemlji do sredine iduće godine, čime će se trupama sa SAD na čelu omogućiti da postepeno pređu sa borbene na potpornu ulogu.
"Postepeno i odgovorno povlačimo naše snage kako bismo okončali misiju ISAF (Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć) do 31. decembra 2014. godine", navodi se u tekstu deklaracije, kojom je potvrđen plan, usaglašen pre dve godine.
Pošto su talibani u Avganistanu i dalje aktivni, lideri NATO su želeli da uvere avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da međunarodna zajednica neće napustiti njegovu zemlju nakon što 130.000 stranih vojnika ode.
Saveznici su naložili vojnim zvaničnicima da počnu planiranje misije predviđene za period posle povlačenja trupa 2014. godine, koja će se fokusirati na obuku, savetovanje i pomaganje avganistanskim trupama i specijalnim snagama.
Posle razgovora s Karzaijem, Obama je juče rekao da "teški dani i dalje predstoje" pošto je do sada u sukobima ubijeno više od 3.000 koalicionih vojnika i na hiljade Avganistanaca.
Karzai je poručio da njegova zemlja više ne želi da bude "teret" i pozvao je međunarodnu zajednicu da dovrši prenos bezbednosne odgovornosti.
Avganistanski lider je, pored toga, zatražio od NATO i drugih zemalja više od 4,1 milijarde dolara godišnje za finansiranje njegovih snaga, kako bi se sprečio građanski rat.
Lideri NATO, koji su o Avganistanu razgovarali sinoć za večerom, danas su se sastali sa još 22 partnera u misiji u Avganistanu, kao i sa pakistanskim predsednikom Asifom Alijem Zardarijem.
Zardarijevo prisustvo na najvećem samitu u istoriji NATO probudilo je nade da je njegova vlada spremna da ukine blokadu i omogući prolaz konvojima Alijanse.
Islamabad je ranije zatražio naplatu velikih taksi na prelazak kamiona preko granice, pa su lideri NATO u deklaraciji naveli da će nastaviti pregovore s Pakistanom o otvaranju graničnog prelaza "što je pre moguće".
(Tanjug)
