Kakva je bila sudbina jednog od "dečaka sa mleka" saznalo se tačno 33 godine posle njegovog nestanka, a najpoznatiji slučaj iz tih godina, nestanak sestara Lajon, još je bez epiloga i verovatno će tako i ostati...

Plavokosi šestogodišnji dečak Itan Pac nestao je na putu za školu u Njujorku 25. maja 1979. godine. Roditelji su pustili svog šestogodišnjaka da po prvi put sam prošeta dva bloka, od stana do stanice školskog autobusa. Nikad nije došao do stanice.

Višegodišnja potraga njujorške policije bila je bez rezultata.

Njegovi roditelji, Sten i Džuli Pac i danas žive u istom stanu, jer su se 33 godine nadali da će im se sin jednog dana vratiti. Nisu promenili ni broj telefona - sve u nadi da bi mogao da ih pozove.

Policajci su, dan pred 33. godišnjicu nestanka, zakucali na njihova vrata. Prvi put, imali su vesti o Itanu: uhapšen je njegov ubica!

Vest je ubrzo postala udarna na svim stanicama u Njujorku, ali i u celoj Americi. Zločinac je Pedro Hernandez (51), koji nikada nije ni bio na listi sumnjivih u vezi Itanovog nestanka.

Hernandez je priznao zločin. Ispričao je da je tog majskog dana, kada je kao osamnaestogodišnjak radio u bakalnici na Itanovom putu od kuće do autobuske stanice, pozvao dečaka da uđe u prodavnicu, rekavši da će mu dati sok, odvukao ga u podrum i zadavio.

"Kajao se dok nam je to pričao i detektivi smatraju da mu je priznanje predstavljalo olakšanje nakon tolikog niza godina", rekao je medijima u Njujorku šef policije tog grada Rejmond Keli.

Još uvek nije poznato kako je policija došla do Hernandeza, pošto on nikada nije dovođen u vezu sa nestankom Itana Paca, ali mediji spekulišu da ga je prijavio neko iz porodice, pošto je on više puta pričao o tom zločinu.

Itan je bio jedan od prvih "dečaka sa mleka" - koje porodice pokušavaju da pronađu na svaki mogući način, pa i stavljanjem njihovih slika na proizvode koji su u masovnoj upotrebi.

Slučaj Itana Paca jedan je od onih retkih koji je rešen, dok i dalje ostaju desetine slučajeva kao što su sestre Lajon, čije porodice još uvek žive u slaboj nadi da će se jednog dana vratiti, ili barem da će moći da ih pronađu i sahrane.

Dvanaesetogodišnja Šejla i desetogodišnja Ketrin nestale su u blizini jednog tržnog centra u Vašingtonu u martu 1975. godine.

One su krenule do tržnog centra u predgrađu američke prestonice, u Vitonu, želeći da vide Uskršnju izložbu. Viđene su oko podneva kako ručaju u piceriji u tržnom centru.

Ali, tri sata nakon roka koji su im roditelji dali za povratak kući, pozvana je policija - jer se nisu vratile.

U istrazi, nekoliko svedoka je reklo da ih je videlo oko dva sata popodne kako razgovaraju sa čovekom u tamnoj odeći ispred tržnog centra. Nepoznati čovek držao je neku vrstu magnetofona za snimanje.

Poslednji put su viđene kako idu ulicom od tržnog centra u pravcu svoje kuće, koja je udaljena dvadesetak minuta hoda. Od tada im se gubi svaki trag.

Tadašnji guverner Merilenda, Bler Li, u naredniom nedeljama angažovao je Nacionalnu gardu u potrazi za devojčicama, ali bez rezulata.

Prvi trag se javio posle dve nedelje, kada je jedan od prolaznika javio policiji da je video kako čovek ubacuje dve vezane devojčice u kombi marke Ford u gradiću Manasas u Virdžiniji, koji se nalazi u blizini Vašingtona.

Svedok je pokušao da sustigne kombi, ali je on uspeo da pobegne prošavši kroz nekoliko crvenih semafora.

Policija je proverila brojeve tablica, koje je svedok uspeo da zapamti, ali bez rezultata.

Prema navodima američkih medija, najverovatniji otmičar devojčica je, iako to sudski nikada nije dokazano, Džejms de Bardeleben, višestruki ubica i silovatelj iz tog kraja Amerike.

De Bardeleben je predstavljao istinskog monstruma i sadistu i osuđen je 1983. na 375 godina zatvora zbog osam ubistava i silovanja počinjenih od 1966. do hapšenja.

Policija pretpostavlja da je ubio mnogo više ljudi, a među njima i sestre Lajon.

Mesec dana pre otmice sestara, tri policijske uniforme su, prilikom pljačke, odnete iz jedne perionice u Baltimoru. Policija sumnja da je De Bardeleben, preobučen u policajca, namamio devojčice u kombi, dok su se vraćale kući, pošto je prethodno sa njima razgovarao ispred tržnog centra.



On ih je najverovatnije nakon toga odveo u već pripremljenu kuću u Virdžiniji gde ih je ubio.

De Bardelebenu nikada nije suđeno za taj zločin, jer policija nije uspela da prikupi dovoljno dokaza.

Da li ih je zaista on ubio i kakva je tragična sudbina devojčica verovatno se nikada neće saznati pošto je ovaj serijski ubica u januaru prošle godine umro u zatvoru u Severnoj Karolini od upale pluća.

Prema podacima američkog Nacionalnog centra za nestale, skoro 800.000 maloletnika nestane svake godine, odnosno svakog dana bude prijavljen nestanak više od 2.000 mališana i tinejdžera.

Ogromna većina od tog broja su deca koju otmu članovi porodice, njih više od 200.000, veliki procenat "otpada" na bekstva od kuće, a 115 mališana su žrtve "klasične otmice" - kidnaper je neznanac, koji zadrži dete tokom noći na lokaciji koja je obično udaljena više od 80 kilometara od mesta otmice, a zatim ubije dete, zatraži otkup ili trajno zadrži dete, navodi se u tom izveštaju.

(Tanjug)