Više različitih ceremonija organizovano je danas u Normandiji, u Francuskoj, povodom obeležavanja 68. godišnjice iskrcavanja savezničkih trupa 6. juna 1944, čime je počela jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.
U znak sećanja na taj veliki datum francuski predsednik Fransoa Oland prisustvovao je prvo ceremoniji na vojnom groblju u mestu Ranvil, a kasnije na ceremoniji u Memorijalnom centru u Kanu.
Na groblju u Ranvilu sahranjeno je 2.564 britanskih vojnika, od kojih su mnogi bili članovi Šeste vazduhoplovne divizije koji su poginuli u zoru 6. juna 1944, posle spuštanja padobranima ili jedrilicama.
"Sa svom svojom zahvalnošću", napisao je Oland u knjizi sećanja na groblju u Ranvilu gde je cela ceremonija obavljena pod jakim pljuskom.
Francuski predsednik se pozdravio s veteranima Odreda padobranaca kao i s britanskim i francuskim vojnicima.
Na kraju posete ovom groblju Oland je rekao: "Kiša nije važna, to što smo ovde jeste."
Britanski dnevnik Telegraf napisao je danas da je Oland prvi francuski predsednik koji je posetio grobove hiljada britanskih vojnika koji su poginuli u oslobađanju njegove zemlje na dan savezničkog iskrcavanja u Normandiji, takozvani Dan D.
Olandova odluka da položi venac u znak sećanja na britanske vojnike u tom selu u Normandiji pomoći će da se otklone ranije optužbe da su Francuzi umanjili britanski doprinos pobedi u Drugom svetskom ratu, piše britanski list.
Proteklih godina, navodi list, komemoracije povodom iskrcavanja u Normandiji glavnim delom bile su posvećene plažama gde su se iskrcavali Amerikanci i žrtvama iz redova francuskog pokreta otpora.
Oland je zatim posetio Memorijalni centar u Kanu.
On je na kraju govora pozvao šefove držva da dođu na komemoraciju iskrcavanja saveznika za 70. godišnjicu 2014. godine.
On je takođe rekao da francuska država podržava da se plaže gde su bila iskrcavanja uvrste u svetsku baštinu Uneska.
U gradiću Sent-Mari-di-Mon u Normandiji danas je otkrivena 3,6 metara visoka bronzana statua američkog majora Dika Vintersa, čoveka čije smireno komandovanje je zabeleženo u knjizi i televizijskoj seriji "Band of Brothers".
Vinters, koji je prihvatio da se njegov lik uzme za tu statuu tek kada je dogovoreno da će ona biti posvećena svim mlađim američkim oficirima koji su učestvovali u iskrcavanju tog dana, umro je prošle godine u 92. godini.
"Bilo je mnogo Dika Vintersa u tom ratu i svi zaslužuju bronzu i slavu statue", rekao je bivši guverner iz Pensilvanije Tom Ridž, koji je bio prisutan prilikom oktrivanja kipa.
Ceremoniji su takođe prisustvovali četvorica preživelih ratnih veterana.
Kip je izrađen u SAD i prenet u Francusku gde je postavljen na putu između sela Sent-Mari-di-Mon i Plaže Juta, koja se vidi u daljini iza statue.
Šestog juna 1944. godine više od 150.000 vojnika iz Kanade, SAD, Britanije, Francuske i Poljske iskrcalo se na obale Normandije u Francuskoj.
Dva meseca kasnije, Pariz je bio oslobođen, a sledeće godine se srušila nacistička Nemačka.
Invazija na Normandiju najveća je pomorska invazija u istoriji ratovanja.
U iskrcavanju na plaže Normandije i operacijama koje su posle toga trajale još dva meseca poginulo je, ranjeno ili nestalo oko 215.000 savezničkih vojnika, a procenjuje se da je toliko stradalo i nemačkih vojnika.
Olandov prethodnik Nikola Sarkozi bio je na komemoraciji u Normandiji 6. juna 2009. godine sa američki predsednikom Barakom Obamom da obeleži 65. godišnjicu iskrcavanja.
(Beta)
