U američkoj državi Severna Karolina od 1929. do 1974. godine prisilno je sterilisano oko 7.600 ljudi koji su smatrani društveno nepoželjnima.
Većina američkih država je imala programe sterilizacije, kji su primenjivani na ljude koji su smatrani maloumnim ili na drugi način nepoželjnim, a veliki broj njih bile su siromašne crnkinje.
U nekim slučajevima žrtve su imale 10 godina, a mogle su da budu sterilisane i samo zato što se nisu slagale sa školskim drugovima ili zato što su bile promiskuitetne.
Zvaničnici su dobijali pristanak pacijenata ili njihovih staratelja, mada mnogi nisu shvatali šta u stvari potpisuju.
U mnogim državama ti programi su obustavljeni posle Drugog svetskog rata, kada su takve mere povezivane s pokušajima nemačkih nacista da stvore čistu rasu. Severna Karolina je nastavila s programima i posle rata.
Prvi ozbiljniji pokušaj da se svakoj žrtvi plati odšteta od 50.000 dolara nije uspeo, jer, iako je predlog prošao Predstavnički dom, senatori iz Republikanske partije smatraju da za to nema dovoljno budžetskih sredstava.
Neki republikanci smatraju da to ništa ne bi promenilo, dok drugi strahuju da bi to moglo da navede neke druge grupe, kao što su potomci robova, da traže odštetu.
Grupa koja pomaže žrtvama tih programa potvrdila je da su 146 osoba još žive, mada se procenjuje da ih ima oko 1.800.
(Beta)
U nekim slučajevima žrtve su imale 10 godina, a mogle su da budu sterilisane i samo zato što se nisu slagale sa školskim drugovima ili zato što su bile promiskuitetne.
Zvaničnici su dobijali pristanak pacijenata ili njihovih staratelja, mada mnogi nisu shvatali šta u stvari potpisuju.
U mnogim državama ti programi su obustavljeni posle Drugog svetskog rata, kada su takve mere povezivane s pokušajima nemačkih nacista da stvore čistu rasu. Severna Karolina je nastavila s programima i posle rata.
Prvi ozbiljniji pokušaj da se svakoj žrtvi plati odšteta od 50.000 dolara nije uspeo, jer, iako je predlog prošao Predstavnički dom, senatori iz Republikanske partije smatraju da za to nema dovoljno budžetskih sredstava.
Neki republikanci smatraju da to ništa ne bi promenilo, dok drugi strahuju da bi to moglo da navede neke druge grupe, kao što su potomci robova, da traže odštetu.
Grupa koja pomaže žrtvama tih programa potvrdila je da su 146 osoba još žive, mada se procenjuje da ih ima oko 1.800.
(Beta)
