Samit UN o održivom razvoju Rio+20 usvojio je završni dokument pod nazivom "Budućnost koju želimo".
Ova deklaracija definiše osnovne principe prelaska na održivi razvoj koji podrazumijeva ekonomski i socijalni napredak uz očuvanje životne sredine, prenose svetske agencije.
Skup su obiežili veoma teški preliminarni pregovori prilikom izrade završnog dokumenta tako da je krajnji rezultat nastao kao kompromis zbog čega ga kritikuju pojedini učesnici konferenciji, kao i gotove sve ekološke nevladine organizacije.
Lideri su izrazili zabrinutost i ogorčenje što više od milijardu ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, ističući i problem ekstremnih klimatskih promena.
Oni su istovremeno izložili plan za izlazak iz takve situacije, utvrđeni su ciljevi održivog razvoja, ali nisu precizirana novčana sredstva za postizanje tih ciljeva.
Istovremeno, zasluga foruma je što je međunarodna zajednica uspela da izradi platformu konsenzusa na osnovu čega se može napredovati u izradi konkretnih ciljeva održivog razvoja zasnovanog na prinicipima ekonomskog napretka, socijalne pravde i zaštite životne sredine.
Ovaj dokument, na 50 strana i u 283 člana, potvrđuje princip zajedničke ali diferencirane odgovornosti zemalja koje imaju različit stepen ekonomskog razvoja.
U dokumentu se ističe neophodnost mera za smanjivanje nivoa zagađenosti okeana u cilju očuvanja eko sistema mora.
U tekstu se predviđa jačanje Programa UN za životnu sredinu i veća finansijska sredstva za taj program.
Uvršten pojam "zelene ekonomije" kao instrumenta za održivi razvoj, navedeni zadaci borbe protiv siromaštva, kao i stvaranje novih radnih mjesta.
Na skupu je postignuta saglasnost da se za procenu razvoja u budućnosti koristi zbirni pokazatelj blagostanja koji bi uzimao u obzir dinamiku proizvedenog, prirodnog i ljudskog kapitala.
Predsednica Brazila Dilma Rusef rekla je na zatvranju samita da rezultate konferencije treba posmatrati kao start, a ne kao finiš.
(Srna)
Skup su obiežili veoma teški preliminarni pregovori prilikom izrade završnog dokumenta tako da je krajnji rezultat nastao kao kompromis zbog čega ga kritikuju pojedini učesnici konferenciji, kao i gotove sve ekološke nevladine organizacije.
Lideri su izrazili zabrinutost i ogorčenje što više od milijardu ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, ističući i problem ekstremnih klimatskih promena.
Oni su istovremeno izložili plan za izlazak iz takve situacije, utvrđeni su ciljevi održivog razvoja, ali nisu precizirana novčana sredstva za postizanje tih ciljeva.
Istovremeno, zasluga foruma je što je međunarodna zajednica uspela da izradi platformu konsenzusa na osnovu čega se može napredovati u izradi konkretnih ciljeva održivog razvoja zasnovanog na prinicipima ekonomskog napretka, socijalne pravde i zaštite životne sredine.
Ovaj dokument, na 50 strana i u 283 člana, potvrđuje princip zajedničke ali diferencirane odgovornosti zemalja koje imaju različit stepen ekonomskog razvoja.
U dokumentu se ističe neophodnost mera za smanjivanje nivoa zagađenosti okeana u cilju očuvanja eko sistema mora.
U tekstu se predviđa jačanje Programa UN za životnu sredinu i veća finansijska sredstva za taj program.
Uvršten pojam "zelene ekonomije" kao instrumenta za održivi razvoj, navedeni zadaci borbe protiv siromaštva, kao i stvaranje novih radnih mjesta.
Na skupu je postignuta saglasnost da se za procenu razvoja u budućnosti koristi zbirni pokazatelj blagostanja koji bi uzimao u obzir dinamiku proizvedenog, prirodnog i ljudskog kapitala.
Predsednica Brazila Dilma Rusef rekla je na zatvranju samita da rezultate konferencije treba posmatrati kao start, a ne kao finiš.
(Srna)
