Posle 10 godina arheoloških istraživanja britanski naučnici tvrde da imaju čvrste dokaze o tome da je Stounhendž predstavljao spomenik jedinstva britanskih plemena.
Stručnjaci ali i laici godinama su ispredali teorije o tome zbog čega je Stounhendž izgrađen, od toga da ga je čarobnjak Merlin preselio sa legendarne irske planine Kilaraus, do toga da je reč o preistorijskoj observatoriji ili druidskom hramu.
Britanski naučnici sada tvrde da su pronašli odgovor na ovo pitanje.
Posle 10 godina arheoloških istraživanja oni tvrde da imaju čvrste dokaze da je Stounhendž predstavljao spomenik jedinstva britanskih plemena posle dugogodišnjih sukoba i nesuglasica između istočnih i zapadnih delova zemlje.
Kako prenosi "Hafington post", kamenje Stounhendža koje je doneto iz svih krajeva Britanije, bi trebalo da predstavlja pretke različitih grupa ranih ratarskih zajednica u Britaniji.
Istraživači univerziteta Šefild, Mančester, Sauthempton, Bornmut i London istražili su, ne samo Stounhendž i njegovu okolinu već i širi društveni i ekonomski kontekst faza izgradnje spomenika oko 3.000 pre nove ere.
"Kada je Stounhendž izgrađen, širom ostrva postojala je prilično jedinstvena kultura - isti stilovi kuća, pokućstva i drugih pretmeta bili su u upotrebi od Orknija do južne obale", rekao je profesor Majk Parker Pirson sa Univerziteta Šefild.
"To je bilo veoma različito od regionalizma koji je preovladavao prethodnih vekova. Stounhendž je bio masivan poduhvat u kome je hiljade ljudi učestvovalo i prenosilo kamenje iz zapadnog Velsa, oblikovalo ih i podizalo. Sam rad, gde su svi zajednički sarađivali, predstavljao je čin jedinstva", objašnjava on.
Stounhendž je izgrađen na mestu koje je za praistorijske stanovnike Britanskih ostrva imalo poseban značaj. Tim arheologa pronašao je da se kameni krug nalazi na raskrsnici prirodnih "platformi" koje prate liniju podizanja sunca na ravnodnevnicu i kratkodnevnicu.
Parker Pirson i njegov tim odlučno odbacuju svaku ideju da je Stounhendž bio inspirisan drevnim Egipćanina ili vanzemaljcima.
"Svi arhitektonski uticaji na Stounhendž mogu se pronađi u starijim spomenicima u Britaniji, pre svega Velsu i Sskotskoj. Zapravo, neolitski narod Britanije bio je vekovima izolovan od ostatka Evrope. Britanci se možda jesu ujedinili ali nisu imali nikakvu želju da se druže sa ljudima preko kanala", rekao je on.
"Stounhendž je poslednji trzaj ove kulture kamenog doba koja je bila izolovana od Evrope i novih tehnologija poput metalnog oruđa i točka", dodao je Parker Pirson.
(Tanjug)
Britanski naučnici sada tvrde da su pronašli odgovor na ovo pitanje.
Posle 10 godina arheoloških istraživanja oni tvrde da imaju čvrste dokaze da je Stounhendž predstavljao spomenik jedinstva britanskih plemena posle dugogodišnjih sukoba i nesuglasica između istočnih i zapadnih delova zemlje.
Kako prenosi "Hafington post", kamenje Stounhendža koje je doneto iz svih krajeva Britanije, bi trebalo da predstavlja pretke različitih grupa ranih ratarskih zajednica u Britaniji.
Istraživači univerziteta Šefild, Mančester, Sauthempton, Bornmut i London istražili su, ne samo Stounhendž i njegovu okolinu već i širi društveni i ekonomski kontekst faza izgradnje spomenika oko 3.000 pre nove ere.
"Kada je Stounhendž izgrađen, širom ostrva postojala je prilično jedinstvena kultura - isti stilovi kuća, pokućstva i drugih pretmeta bili su u upotrebi od Orknija do južne obale", rekao je profesor Majk Parker Pirson sa Univerziteta Šefild.
"To je bilo veoma različito od regionalizma koji je preovladavao prethodnih vekova. Stounhendž je bio masivan poduhvat u kome je hiljade ljudi učestvovalo i prenosilo kamenje iz zapadnog Velsa, oblikovalo ih i podizalo. Sam rad, gde su svi zajednički sarađivali, predstavljao je čin jedinstva", objašnjava on.
Stounhendž je izgrađen na mestu koje je za praistorijske stanovnike Britanskih ostrva imalo poseban značaj. Tim arheologa pronašao je da se kameni krug nalazi na raskrsnici prirodnih "platformi" koje prate liniju podizanja sunca na ravnodnevnicu i kratkodnevnicu.
Parker Pirson i njegov tim odlučno odbacuju svaku ideju da je Stounhendž bio inspirisan drevnim Egipćanina ili vanzemaljcima.
"Svi arhitektonski uticaji na Stounhendž mogu se pronađi u starijim spomenicima u Britaniji, pre svega Velsu i Sskotskoj. Zapravo, neolitski narod Britanije bio je vekovima izolovan od ostatka Evrope. Britanci se možda jesu ujedinili ali nisu imali nikakvu želju da se druže sa ljudima preko kanala", rekao je on.
"Stounhendž je poslednji trzaj ove kulture kamenog doba koja je bila izolovana od Evrope i novih tehnologija poput metalnog oruđa i točka", dodao je Parker Pirson.
(Tanjug)
