U okviru rangiranja kombinovani su podaci sa rang liste EIU o kvalitetu i uslovima života sa podacima iz drugih izvora, da bi se formirala nova rang lista, piše "Ekonomist".

Arhitekta u oblasti urbanog planiranja Filipo Lovato kreirao je "prostorno prilagođeni indeks kvaliteta života", koji je dodao sedam novih indikatora u vezi "prostornog prilagođavanja" u odnosu na rang listu EIU.

Lovato je ocenjivao zelene površine u gradovima, širenje gradova, prirodne resurse, kulturna bogatstva, povezanost, izolaciju i zagađenje, na skali od jedan do pet, a ukupna ocena datih kategorija činila je 25 odsto novog indeksa.

Preostalih 75 odsto dobija se iz pet kategorija koje su sačinjavale raniju rang listu EIU: stabilnost, zdravstvena zaštita, kultura i životna okolina, obrazovanje i infrastruktura.

Lovato je u takmičenje uključio 70 gradova, umesto 140, koliko je obuhvaćeno osnovnom rang listom EIU, a u pokušaju da izabere najveće i geografski najraznovrsnije gradove, nije uključio Melburn, Vankuver i Beč, koji zauzimaju prva tri mesta na osnovnoj listi EIU.

Hong Kong, koji na listi EIU zauzima deseto mesto, našao se na prvoj poziciji prema Lovatovom indeksu zahvaljujući visokim rezultatima u oblasti zelenih površina, prirodnih resursa, kao i zbog manjka širenja i izolacije, za koju Lovato navodi da je loša za gradove jer "negativno utiče na mogućnosti otkrivanja različitih načina života".

Na drugoj poziciji našao se Amsterdam, koji je na listi EIU šesti, zahvaljujući dobrim rezultatima u oblasti povezanosti (sa ostatkom sveta) i prirodnih resursa.

Lovato je u rangiranju kategorije kulture koristio kao faktor blizinu lokacija sa UNESKO-ve Liste svetske baštine.

Posle listi Hong Kong sa 87,8 poena, na rang listi slede Amsterdam 87,4 poena, Osaka 87,4 poena, Pariz 87,1 poen, Sidnej 86 poena, Stokholm 86 poena, Berlin 85,9 poena, Toronto 85,4 poena, Minhen 85,1 poen, dok poslednje mesto zauzima Tokio sa 84,3 poena.
(Tanjug)