Evropski parlament danas je odbacio Međunarodni sporazum o borbi protiv falsifikovanja i piraterije poznatiji kao Akta (ACTA), što znači da on neće važiti na teritoriji EU, iako su ga potpisale 22 njene članice.
Svetski mediji poput Frans presa (AFP), Dojče velea, Rašn tajmsa i Asošijeted presa javljaju da je Evropski parlament odbio da usvoji Aktu pošto je svih pet njegovih odbora dalo negativno mišljenje na sadržaj sporazuma.
Evroposlanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 glasova bilo je protiv, 39 je bilo za, a 146 poslanika se uzdržalo od glasanja.
"Dojče vele" navodi da ovakav ishod predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji su gnevno protestovali protiv Akte".
Protesti su izbili širom evropskog kontinenta pošto su 22 od 27 zemalja Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata.
Kritičari sporazuma su tvrdili da Akta omogućava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzičke i filmske industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u "šerife" koji će kontrolisati šta rade njihovi korisnici.
Brojne potpisnice su tokom zime i proleća, pod žestokim pritiskom javnosti, zamrznule postupak ratifikacije dok ne budu videle ishod glasanja u Evropskom parlamentu - tela koji ima završnu reč u vezi s primenom zakona na teritoriji Unije.
Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda za ljudska prava da proceni da li je Akta u skladu s evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlučio da razmotri sporazum i glasa o njemu pre no što sud donese svoje mišljenje, što je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine.
U međuvremenu, svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za građanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i međunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje na Aktu.
U jučerašnjoj raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će Aktu ponovo izneti pred parlament ako Sud bude dao pozivno mišljenje na taj dokument.
Akta je ugovarana od 2007. godine između SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta kritičara sporazuma.
Sporazum bi trebalo da stupi na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.
(Beta)
Evroposlanici su velikom većinom odbacili kontroverzni sporazum, za koji se zalagala Evropska komisija - 478 glasova bilo je protiv, 39 je bilo za, a 146 poslanika se uzdržalo od glasanja.
"Dojče vele" navodi da ovakav ishod predstavlja "pobedu hiljada Evropljana koji su gnevno protestovali protiv Akte".
Protesti su izbili širom evropskog kontinenta pošto su 22 od 27 zemalja Unije stavile potpis na taj sporazum, koji je nekoliko godina ugovaran iza zatvorenih vrata.
Kritičari sporazuma su tvrdili da Akta omogućava cenzuru interneta, da je pristrasna u korist vlasnika autorskih prava, posebno muzičke i filmske industrije u SAD, a da internet provajdere pretvara u "šerife" koji će kontrolisati šta rade njihovi korisnici.
Brojne potpisnice su tokom zime i proleća, pod žestokim pritiskom javnosti, zamrznule postupak ratifikacije dok ne budu videle ishod glasanja u Evropskom parlamentu - tela koji ima završnu reč u vezi s primenom zakona na teritoriji Unije.
Evropska komisija je zatražila od Evropskog suda za ljudska prava da proceni da li je Akta u skladu s evropskim propisima, ali je Evropski parlament odlučio da razmotri sporazum i glasa o njemu pre no što sud donese svoje mišljenje, što je proces koji bi mogao da potraje i do dve godine.
U međuvremenu, svi nadležni odbori Evropskog parlamenta - za građanske slobode, industriju, pravne poslove, razvoj i međunarodnu trgovinu - dali su negativno mišljenje na Aktu.
U jučerašnjoj raspravi u Evropskom parlamentu, evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je rekao da će Aktu ponovo izneti pred parlament ako Sud bude dao pozivno mišljenje na taj dokument.
Akta je ugovarana od 2007. godine između SAD, Japana, Kanade, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije, Evropske unije i još nekoliko zemalja. Pregovori su se vodili iza zatvorenih vrata, van svetskih trgovinskih tela, što je bilo naročita meta kritičara sporazuma.
Sporazum bi trebalo da stupi na snagu ako ga ratifikuje najmanje šest potpisnica.
(Beta)
