Biskupa iz Regenzburga, Gerharda Ludviga Milera (64), novi predsednik Kongregacije za doktrinu vere, kontroverzna je i, kažu, konfliktna, ličnost koja "traži sukobe".
Kongregacija, koja se smatra direktnim naslednikom nekadašnje Inkvizicije, nadležna je za suzbijanje jeresi u okviru crkve, verska zastranjivanja i da, kako se navodi, čuva dobre crkvene običaje.
Mesto predsednika Kongregacije je treća pozicija u rangu Katoličke crkve, posle pape i državnog sekretara, odnosno premijera, a to je sada kardinal Betone, prenela je Verska informativna agencija (VIA).
Nemačka biskupska konferencija pozdravila je ovo imenovanje "jednog od najeminentnijih teologa današnjice", koji je kao opunomoćenik za ekumenu veoma doprineo odnosima sa protestantima i pravoslavnima.
Nemački mediji, međutim, bez izuzetka, Milera smatraju "čvrstom rukom", čovekom "koji traži konflikt" i "nesklonog harmoniji".
Citira se tom prilikom jedan od najvećih savremenih katoličkih teologa, Švajcarac Hans King, koji je papin vršnjak i kolega sa univerziteta u Tibingenu.
Oni su se davno razišli, a King je ostao jedan od najuticajnijih kritičara papske službe i "rimskog centralizma", zbog čega mu je još 1979. zabranjeno da vrši službu.
King je odluku pape o naimenovanja Milera nazvao katastrofalnom. On takođe smatra da su takvom odlukom "skandali i konflikti unapred programirani".
Uticajna verska nemačka organizacija "Mi smo crkva" podseća da je Miler kao biskup imao najnegativnije ponašanje prema angažovanim laicima.
Uticajni list "Di velt" naglašava da je Miler čovek "koji voli konflikte", ne samo da ih ne mimoilazi, već ih i traži. Koliko ima "prijatelja", daleko je veći broj njegovih "neprijatelja".
Moskovska patrijaršija odmah je čestitala Mileru imenovanje, smatrajući da je to "priznanje njegovim mnogobrojnim bogoslovski radovima i plodotvornoj delatnosti u akademskoj sferi".
Patrijaršija podseća da je Miler član komisije za dijalog između ruske crkve i nemačkog katoličkog episkopata.
Inače, na čelu Kongregacije dve decenije, do izbora na papsku funciju 2005. godine, bio je kardinal Racinger, sada papa Benedikt XVI.
(Tanjug)
Mesto predsednika Kongregacije je treća pozicija u rangu Katoličke crkve, posle pape i državnog sekretara, odnosno premijera, a to je sada kardinal Betone, prenela je Verska informativna agencija (VIA).
Nemačka biskupska konferencija pozdravila je ovo imenovanje "jednog od najeminentnijih teologa današnjice", koji je kao opunomoćenik za ekumenu veoma doprineo odnosima sa protestantima i pravoslavnima.
Nemački mediji, međutim, bez izuzetka, Milera smatraju "čvrstom rukom", čovekom "koji traži konflikt" i "nesklonog harmoniji".
Citira se tom prilikom jedan od najvećih savremenih katoličkih teologa, Švajcarac Hans King, koji je papin vršnjak i kolega sa univerziteta u Tibingenu.
Oni su se davno razišli, a King je ostao jedan od najuticajnijih kritičara papske službe i "rimskog centralizma", zbog čega mu je još 1979. zabranjeno da vrši službu.
King je odluku pape o naimenovanja Milera nazvao katastrofalnom. On takođe smatra da su takvom odlukom "skandali i konflikti unapred programirani".
Uticajna verska nemačka organizacija "Mi smo crkva" podseća da je Miler kao biskup imao najnegativnije ponašanje prema angažovanim laicima.
Uticajni list "Di velt" naglašava da je Miler čovek "koji voli konflikte", ne samo da ih ne mimoilazi, već ih i traži. Koliko ima "prijatelja", daleko je veći broj njegovih "neprijatelja".
Moskovska patrijaršija odmah je čestitala Mileru imenovanje, smatrajući da je to "priznanje njegovim mnogobrojnim bogoslovski radovima i plodotvornoj delatnosti u akademskoj sferi".
Patrijaršija podseća da je Miler član komisije za dijalog između ruske crkve i nemačkog katoličkog episkopata.
Inače, na čelu Kongregacije dve decenije, do izbora na papsku funciju 2005. godine, bio je kardinal Racinger, sada papa Benedikt XVI.
(Tanjug)
