Jedan sud u Nemačkoj je danas osudio bivšu pripadnicu "Frakcije Crvene armije" (RAF) koja je terorisala Nemačku 1970-1980. godine, za saučesništvo u atentatu na tužioca pre 35 godina.
Apelacioni sud u Štutgartu izrekao je kaznu od četiri godine zatvora Vereni Beker (59), ali ona, pošto je već izdržala jednu zatvorsku kaznu, može na slobodu.
Suđena od septembra 2010, bila je optužena da je imala "odlučujuću ulogu" u atentatu 7. april 1977. na saveznog tužioca Zigfrida Bubaka, njegovog vozača i telohranitelja, aktivno doprinevši pripremi napada.
"Optužena se tokom grupnog sastanka (RAF) žestoko zalagala da se izvrši napad na saveznog tužioca", rekao je predsednik suda, Herman Viland.
On je rekao da, pošto je "Beker ranije bila jedna od šefica te grupe", kasnije, kada to više nije bila, nema "nikakvih dokaza da je direktno učestvovala u planiranju ili izvršenju nekog dela".
Međutim, ona je ipak "ucestvovala u odlučivanju" da se počini ubistvo i podržavala one koji je kasnije počinili zločin, rekao je on.
Optužba je 14. juna zatražila četiri i po godine zatvora za nju, ali i da se uzme u razmatranje vreme već provedeno u zatvoru, dok je odbrana tražila oslobađanje.
Advokati Verene Beker su oštro kritikovali Majkal Bubaka, sina ubijenog tužioca koji je podneo tužbu, jer je tvrdio da je optužena nesporno učestvovala u atentatu, optuživši ga da je saradnik obaveštajne službe.
Za 90 dana suđenja saslušano je 160 svedoka, ali nijedan direktan očevidac.
Verena Beker koja je prisustvovala suđenju kao slobodna, sve vreme je poricala učešće u ubistvu u "filmskom" napadu sa motora na automobil u kome su stradali i Bubakov vozač i telohranitelj.
Ona će u zatvoru provesti još godinu i po, pošto će vreme od dve i po godine koje je provela u pritvoru biti uračunato u kaznu.
Ubistvo Bubaka, 7. aprila 1977, bilo je jedno od najspektakularnijih koje je izvršio RAF.
Bubak i dvojica ljudi iz njegove pratnje upucani su u automobilu u Karlsrueu, kad ih je na semaforu na putu ka sudu, dok su čekali zeleno svetlo, presreo motor s kojeg je osuta paljba.
Bekerova je uhapšena mesec dana posle tog ubistva, posle razmene vatre s policijom, ali je ubrzo oslobođena zbog nedostatka dokaza.
U međuvremenu je osuđena na doživotnu robiju zbog uloge u šest drugih ubistava, ali je pomilovana i puštena iz zatvora 1989. godine.
Ponovo je zbog ubistva Bubaka uhapšena 2009, kada su novim forenzičkim metodama otkriveni tragovi njene DNK na pismu kojim je RAF preuzeo odgovornost za taj atentat.
DNK analizom potvrđeno je i da ona nije bila na motociklu sa kojeg je pucano, pa je tužilaštvo teretilo za saučesništvo - planiranje ubistva i sastavljanje pisma o odgovornosti RAF-a.
Kaznu joj je izrekao isti sud koji je na doživotni zatvor 1975. osudio osnivače RAF Andreasa Badera, Gudrun Enslin i Jan-Karla Raspea.
Verena Beker se od javnosti - od početka suđenja - osim tišinom "branila" i tamnim naočarama, a iako je u početku odbijala da iznosi ikakvu odbranu, ipak je progovorila i tvrdila da je u vreme ubistva tužioca bila na Bliskom istoku.
"Ove optužbe su lažne i ne mogu da dozvolim da tako ostanu", rekla je Beker na suđenju u maju, posle 18-mesečnog ćutanja.
Ona se obratila i tužiočevom sinu, Mihaelu Bubaku. "Ne mogu da odgovorim na pitanje ko je ubio vašeg oca, zato što nisam bila tu", rekla mu je.
Neposredni izvršilac ubistva nikad nije otkriven.
Dvoje nekada istaknutih pripadnika RAF-a - Zilke Majer-Vit i Peter-Jirgen Bok su u jednom intervjuu pre nekoliko godina rekli da je na Bubaka pucao Štefan Višnjevski koji je i upravljao motociklom.
Osnovan 1970, a rasformiran 1998, RAF je terorisao Nemačku skoro tri decenije vršeći atentate u kojima je ubio 34 čoveka.
Vrhunac je bio 1977: ubistva nekoliko visokih državnih zvaničnika i privrednika, otmica aviona "Lufthanze" na putu za Mogadiš - što je obavio palestinski komandos - saveznik RAF, i samoubistvo jednog od lidera RAF u zatvoru.
Dvadeset i osam godina aktivnosti RAF-a, od 14. maja 1970. do marta 1998. godine, analitičari dele na tri faze - "tri generacije RAF-a".
Prvu generaciju obeležili su harizmatični Andreas Bader i Ulrike Majnhof, odakle potiče i popularni naziv RAF - "Grupa Bader-Majnhof".
Druga generacija je samo od aprila do novembra 1977. godine likvidirala saveznog tužioca Bubaka, prvog čoveka Drezdner banke Jirgena Pontoa i predsednika Udruženja poslodavaca Hansa Martina Šlajera, dok su palestinski saborci RAF-a oteli avion Lufthanze sa 82 putnika i pet članova posade.
Treća generacija se izdvaja po tome što je napade izvodila u najdužem vremenskom periodu i sa najvećim razmacima između napada.
O njihovim akcijama, tačnom sastavu i pojedinačnim članovima najmanje se zna.
(agencije/MONDO)
