Alžir želi, uoči predstojećeg lansiranja afričkog satelita koji će osmatrati planetu Zemlju, da ponudi sva iskustva koja je stekao u oblasti svemira od kako je lansirao svoj satelit "Alsat 1" u novembru 2002. godine.
Ova informacija koju je prenela malezijska nacionalna novinska agencija Bernama, objavljena je u trenucima slavlja u Alžiru povodom 50 godina od sticanja nezavisnosti od kolonijalne sile Francuske 5. jula 1962.
Odkako je Alžir ušao u red nacija koje su lansirale satelit u Zemljinu orbitu, u najprostranijoj državi u Africi (2,2 miliona kvadratnih kilometara), su ostvareni i drugi projekti, poput Centra za razvoj satelita (CDS) u zapadnom gradu Oranu koji je prošlog februara otvorio predsednik republike Abdelazis Buteflika.
CDS je jedno od operativnih tela Alžirske svemirske agencije, koje radi na domaćem dizajniranju i proizvodnji svemirskih oruđa koja bi bila korišćena za privredni, društveni i kulturni razvoj zemlje u kojoj živi preko 37 miliona stanovnika.
U centru će takođe alžirski stručnjaci i inženjeri izrađivati domaće satelite, uključujući "Alsat 2B", koji će ojačati misije dva svoja prethodnika "Alsat 1" i "Alsat 2A".
Alžir je u stanju da razvija svoj svemirski program zahvaljujući, između ostalog, činjenici da zemlja raspolaže deviznim rezervama koje su premašile 182 milijarde dolara na kraju 2011, uz spoljni dug od 4,4 milijarde.
U vladinom planu razvoja za period od 2010. do 2014, vrednom 286 milijardi dolara, u sektoru infrastrukture će 116 milijardi evra biti utrošeno na nove projekte, od čega će 40 odsto činiti razvoj ljudskih resursa.
Još 96,7 milijardi evra će biti uloženo u postojeće projekte.
Alžir je 14. zemlja po dokazanim rezervama nafte (11,8 milijardi barela), dok procene govore o još bogatijim ležištima "tečnog zlata".
Alžir je članica zemalja izvoznika nafte (OPEK) i 16. najveći proizvođač nafte na svetu.
Američka agencija za energetske informacije je još 2005. objavila kako Alžir poseduje 160 biliona kubnih stopa dokazanih rezervi zemnog gasa, 10. najveće u svetu.
Državna energetska kompanija Sonatrač je nedavno objavila da planira poveća investicije u prirodni gas i petrohemijski sektor na 80 milijardi dolara tokom narednih pet godina te da proširi svoju bazu rezervi gasa i uveća domaći petrohemijski prerađivački kapacitet.
Alžir će tako biti u prilici da razvije svoje ogromne rezerve gasnih škriljaca.
Prema preliminarnim procenama dostupne rezerve iznose oko 600 biliona kubnih stopa.
Mogućnost da se tolike količine koriste bi znatno pogodovale ekonomiji Alžira, ali bi bilo i dobra vest za Evropu, koja od te zemlje kupuje veliki deo svog uvoznog prirodnog gasa.
Uopšte, upućeni kažu kako je pozicija Alžira ključna na globalnom tržištu nafte i gasa. Usred rastućih problema obezbeđivanja energenata u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi, Alžir ima sve veću važnost kao snabdevač tih prirodnih resursa.
Alžir je sedmi najveći snabdevač nafte SAD sa skoro pola miliona barela dnevno.
Kroz tri transmediteranska naftovoda, Alžir takođe snabdeva skoro 12 odsto uvoza prirodnog gasa EU, treći najveći udeo posle Rusije i Norveške.
Delimično zahvaljujući svojoj petrolejskoj industriji i izvozu gasa i nafte, Alžir je takođe uspeo da izbegne globalnu recesiju koja je poremetila finansijske tokove u skoro svim razvijenim ekonomijama sveta.
Alžir bolje prolazi nego njegovi susedi, zemlje sa periferije koje su suočene sa posledicama krize u evrozoni.
Kako je globalna ekonomija slabila, vlada Alžira je odlučila da zadrži subvencije za hranu, transport i stanovanje.
Alžirska ekonomija je rasla 2,6 odsto u 2011, vođena javnom potrošnjom, konkretno zbog građevinarskog i sektora javnih radova, i zbog rastuće domaće potražnje. Javne investicije su bile održavane prihodima od nafte i gasa, koje su porasle kao rezultat kontinuirano visokih cena nafte, mada je proizvodnja količinski opala.
Predviđanja rasta alžirskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) za 2012. su bila čak i do 3,5 odsto, međutim, usporavanje u Evropi je bilo dovoljan razlog da ta cifre bude sada svedena na 2,7 odsto.
Inače je godišnji rast alžirskog BDP bio ravnomeran tokom novog milenijuma, dostižući visokih 6,9 odsto 2003. i niskih dva odsto 2006, uz prosečnu vrednost od približno četiri odsto tokom čitavog perioda.
Uprkos pozitivnim rezultatima koji su postignuti, vladini deficiti rastu, a nezaposlenost ostaje visoka, 21,5 odsto u grupi od 15 do 24 godine.
Koraci da se podstakne zapošljavanje pomažu u rešavanju problema ali su potrebne mere da se popravi ponuda poslova.
Alžir ima zaostavštinu državno kontrolisane ekonomije koja tokom vremena mora biti diversifikovana kako bi unapredila rast i zapošljavanje.
Rast u privatnom sektoru mora biti ohrabren kako bi bilo osigurano dalje investiranje, rast i stabilnost.
U medijima je povodom 50-togodišnjice nezavisnosti vladalo saglasje kako je najveća mana Alžira dosadašnja nemogućnost da se zemlja oslobodi zavisnosti od nafte i gasa, koja čini 97 odsto celokupne zarade od izvoza.
Alžir nije uspeo da razvije svoj industrijski sektor koji je 2011. činio tek pet odsto GDP.
Predstavnici malih i srednjih preduzeća objavili su pismo upućeno predsedniku Butefliki urgirajući da im pomogne da ožive ekonomiju ublažavanjem propisa i birokratije koja koči zemlju.
(Tanjug)
Odkako je Alžir ušao u red nacija koje su lansirale satelit u Zemljinu orbitu, u najprostranijoj državi u Africi (2,2 miliona kvadratnih kilometara), su ostvareni i drugi projekti, poput Centra za razvoj satelita (CDS) u zapadnom gradu Oranu koji je prošlog februara otvorio predsednik republike Abdelazis Buteflika.
CDS je jedno od operativnih tela Alžirske svemirske agencije, koje radi na domaćem dizajniranju i proizvodnji svemirskih oruđa koja bi bila korišćena za privredni, društveni i kulturni razvoj zemlje u kojoj živi preko 37 miliona stanovnika.
U centru će takođe alžirski stručnjaci i inženjeri izrađivati domaće satelite, uključujući "Alsat 2B", koji će ojačati misije dva svoja prethodnika "Alsat 1" i "Alsat 2A".
Alžir je u stanju da razvija svoj svemirski program zahvaljujući, između ostalog, činjenici da zemlja raspolaže deviznim rezervama koje su premašile 182 milijarde dolara na kraju 2011, uz spoljni dug od 4,4 milijarde.
U vladinom planu razvoja za period od 2010. do 2014, vrednom 286 milijardi dolara, u sektoru infrastrukture će 116 milijardi evra biti utrošeno na nove projekte, od čega će 40 odsto činiti razvoj ljudskih resursa.
Još 96,7 milijardi evra će biti uloženo u postojeće projekte.
Alžir je 14. zemlja po dokazanim rezervama nafte (11,8 milijardi barela), dok procene govore o još bogatijim ležištima "tečnog zlata".
Alžir je članica zemalja izvoznika nafte (OPEK) i 16. najveći proizvođač nafte na svetu.
Američka agencija za energetske informacije je još 2005. objavila kako Alžir poseduje 160 biliona kubnih stopa dokazanih rezervi zemnog gasa, 10. najveće u svetu.
Državna energetska kompanija Sonatrač je nedavno objavila da planira poveća investicije u prirodni gas i petrohemijski sektor na 80 milijardi dolara tokom narednih pet godina te da proširi svoju bazu rezervi gasa i uveća domaći petrohemijski prerađivački kapacitet.
Alžir će tako biti u prilici da razvije svoje ogromne rezerve gasnih škriljaca.
Prema preliminarnim procenama dostupne rezerve iznose oko 600 biliona kubnih stopa.
Mogućnost da se tolike količine koriste bi znatno pogodovale ekonomiji Alžira, ali bi bilo i dobra vest za Evropu, koja od te zemlje kupuje veliki deo svog uvoznog prirodnog gasa.
Uopšte, upućeni kažu kako je pozicija Alžira ključna na globalnom tržištu nafte i gasa. Usred rastućih problema obezbeđivanja energenata u Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnoj Evropi, Alžir ima sve veću važnost kao snabdevač tih prirodnih resursa.
Alžir je sedmi najveći snabdevač nafte SAD sa skoro pola miliona barela dnevno.
Kroz tri transmediteranska naftovoda, Alžir takođe snabdeva skoro 12 odsto uvoza prirodnog gasa EU, treći najveći udeo posle Rusije i Norveške.
Delimično zahvaljujući svojoj petrolejskoj industriji i izvozu gasa i nafte, Alžir je takođe uspeo da izbegne globalnu recesiju koja je poremetila finansijske tokove u skoro svim razvijenim ekonomijama sveta.
Alžir bolje prolazi nego njegovi susedi, zemlje sa periferije koje su suočene sa posledicama krize u evrozoni.
Kako je globalna ekonomija slabila, vlada Alžira je odlučila da zadrži subvencije za hranu, transport i stanovanje.
Alžirska ekonomija je rasla 2,6 odsto u 2011, vođena javnom potrošnjom, konkretno zbog građevinarskog i sektora javnih radova, i zbog rastuće domaće potražnje. Javne investicije su bile održavane prihodima od nafte i gasa, koje su porasle kao rezultat kontinuirano visokih cena nafte, mada je proizvodnja količinski opala.
Predviđanja rasta alžirskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) za 2012. su bila čak i do 3,5 odsto, međutim, usporavanje u Evropi je bilo dovoljan razlog da ta cifre bude sada svedena na 2,7 odsto.
Inače je godišnji rast alžirskog BDP bio ravnomeran tokom novog milenijuma, dostižući visokih 6,9 odsto 2003. i niskih dva odsto 2006, uz prosečnu vrednost od približno četiri odsto tokom čitavog perioda.
Uprkos pozitivnim rezultatima koji su postignuti, vladini deficiti rastu, a nezaposlenost ostaje visoka, 21,5 odsto u grupi od 15 do 24 godine.
Koraci da se podstakne zapošljavanje pomažu u rešavanju problema ali su potrebne mere da se popravi ponuda poslova.
Alžir ima zaostavštinu državno kontrolisane ekonomije koja tokom vremena mora biti diversifikovana kako bi unapredila rast i zapošljavanje.
Rast u privatnom sektoru mora biti ohrabren kako bi bilo osigurano dalje investiranje, rast i stabilnost.
U medijima je povodom 50-togodišnjice nezavisnosti vladalo saglasje kako je najveća mana Alžira dosadašnja nemogućnost da se zemlja oslobodi zavisnosti od nafte i gasa, koja čini 97 odsto celokupne zarade od izvoza.
Alžir nije uspeo da razvije svoj industrijski sektor koji je 2011. činio tek pet odsto GDP.
Predstavnici malih i srednjih preduzeća objavili su pismo upućeno predsedniku Butefliki urgirajući da im pomogne da ožive ekonomiju ublažavanjem propisa i birokratije koja koči zemlju.
(Tanjug)
