Ubistva, paljenje izbornog materijala, nasilje i delimični bojkot obeležavaju prve "demokratske" izbore u Libiji posle 40 godina.
Demonstrant, koji se protivio održanju izbora pod postojećim uslovima, ubijen je u libijskom istočnom gradu Adždabiji kada je pokušao da ukrade glasačku kutiju sa birališta, rekao je lokalni zvaničnik bezbednosti.
Ovo je najveća tragedija koja se dogodila na današnjim izborima koji se održavaju u senci oštrih regionalnih, odnosno plemenskih podela.
Problem je nastao kada je Prelazno nacionalno veće, koje rukovodi zemljom od pada Gadafijevog režima, potpuno neravnopravno razdelilo pripadajuća mesta u parlamentu.
Danas se bira 200 poslenika, ali čak 100 njih će dati zapad zemlje, koji je na određeni način bio privilegovan i u Gadafijevo doba, dok će sa (revolucionarnog) istoka doći svega 60 poslanika, a još 40 daje jug zemlje.
To je izazvalo bes pobunjenika i aktivista s istoka zemlje, koji već neko vreme sve snažnije govore o autonomiji.
Naime, na istoku zemlje nalaze se skoro sva nalazišta nafte i rafinerije, a stanovnici tog dela zemlje smatraju kako bi trebalo da budu i adekvatno politički zastupljeni jer su ekonomski oslonac zemlje.
Problemi su počeli još prošle nedelje, kada je napadnuta zgrada izbornog štaba u Bengaziju. Oko 300 demonstranata upalo je u zgradu i zapalilo sav izborni materijal, biračke spiskove, glasačke kutije i nekoliko kancelarija. Oteli su i sve kompjutere koje su uništili pred zgradom.
Problemi su nastavljeni i na dan izbora zbog čega, na istoku Libije, nije otvoreno 101 biračko mesto, što znači da se izbori održavaju u 1.453 od ukupno 1.554 centara.
Naoružani napadači su kod Bengazija napali i helikopter koji je prevozio izborne materijale, pri čemu je jedan član izborne komisije preminuo. Neki bivši pobunjenici pretili su i da će sam proces glasanja dovesti u pitanje tako što će napasti pogone naftne industrije. Uspeli su da zatvore pet terminala na istoku zemlje, zbog čega je naftni izvozni kapacitet Libije poremećen, javlja BBC.
Libijci biraju 200 poslanika Generalnog nacionalnog kongresa, koji će imati zadatak da imenuje novu prelaznu vladu, donese ustav i potom raspiše sledeće izbore 2013. godine.
O najvišem zakonskom aktu će se pre usvajanja izjasniti građani na referendumu.
Osim 2.500 pojedinačnih kandidata, na izborima se kandidovalo više od 130 partija i političkih grupacija, a izborni proces prati posmatračka misija Afričke unije.
Izbori, u kojima pravo glasa ima 2,8 miliona Libijaca, održavaju se posle građanskog rata koji je ogolio plemenske i međuetničke sukobe i podelio zemlju.
Izborni sistem u Libiji je prilično komplikovan, i predstavlja kombinaciju pojedinačnih izbornih okruga, za koje je obezbeđeno 120 mesta, i proporcionalne liste, za koju je ostavljeno 80 mandata, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Situacija na političkoj sceni je nejasna, jer Libija nije imala nikakvu partijsku tradiciju, pošto su stranke bile zabranjene za vreme Gadafija.
Nakon svrgavanja Gadafija, nastale su mnoge nove partije, od kojih neke imaju svega desetak članova.
Dužu tradiciju kao organizacija jedino ima stranka Muslimansko bratstvo, koja se suočava sa optužbama da je finansirana iz inostranstva.
Istraživanja javnog mnenja ne postoje, zbog čega su prognoze gotovo nemoguće, međutim, kako tvrde eksperti,izvesno je da će islamisti dobro proći na izborima, kao i liberalna grupacija, navodi RSE.
(MONDO)
Ovo je najveća tragedija koja se dogodila na današnjim izborima koji se održavaju u senci oštrih regionalnih, odnosno plemenskih podela.
Problem je nastao kada je Prelazno nacionalno veće, koje rukovodi zemljom od pada Gadafijevog režima, potpuno neravnopravno razdelilo pripadajuća mesta u parlamentu.
Danas se bira 200 poslenika, ali čak 100 njih će dati zapad zemlje, koji je na određeni način bio privilegovan i u Gadafijevo doba, dok će sa (revolucionarnog) istoka doći svega 60 poslanika, a još 40 daje jug zemlje.
To je izazvalo bes pobunjenika i aktivista s istoka zemlje, koji već neko vreme sve snažnije govore o autonomiji.
Naime, na istoku zemlje nalaze se skoro sva nalazišta nafte i rafinerije, a stanovnici tog dela zemlje smatraju kako bi trebalo da budu i adekvatno politički zastupljeni jer su ekonomski oslonac zemlje.
Problemi su počeli još prošle nedelje, kada je napadnuta zgrada izbornog štaba u Bengaziju. Oko 300 demonstranata upalo je u zgradu i zapalilo sav izborni materijal, biračke spiskove, glasačke kutije i nekoliko kancelarija. Oteli su i sve kompjutere koje su uništili pred zgradom.
Problemi su nastavljeni i na dan izbora zbog čega, na istoku Libije, nije otvoreno 101 biračko mesto, što znači da se izbori održavaju u 1.453 od ukupno 1.554 centara.
Naoružani napadači su kod Bengazija napali i helikopter koji je prevozio izborne materijale, pri čemu je jedan član izborne komisije preminuo. Neki bivši pobunjenici pretili su i da će sam proces glasanja dovesti u pitanje tako što će napasti pogone naftne industrije. Uspeli su da zatvore pet terminala na istoku zemlje, zbog čega je naftni izvozni kapacitet Libije poremećen, javlja BBC.
Libijci biraju 200 poslanika Generalnog nacionalnog kongresa, koji će imati zadatak da imenuje novu prelaznu vladu, donese ustav i potom raspiše sledeće izbore 2013. godine.
O najvišem zakonskom aktu će se pre usvajanja izjasniti građani na referendumu.
Osim 2.500 pojedinačnih kandidata, na izborima se kandidovalo više od 130 partija i političkih grupacija, a izborni proces prati posmatračka misija Afričke unije.
Izbori, u kojima pravo glasa ima 2,8 miliona Libijaca, održavaju se posle građanskog rata koji je ogolio plemenske i međuetničke sukobe i podelio zemlju.
Izborni sistem u Libiji je prilično komplikovan, i predstavlja kombinaciju pojedinačnih izbornih okruga, za koje je obezbeđeno 120 mesta, i proporcionalne liste, za koju je ostavljeno 80 mandata, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Situacija na političkoj sceni je nejasna, jer Libija nije imala nikakvu partijsku tradiciju, pošto su stranke bile zabranjene za vreme Gadafija.
Nakon svrgavanja Gadafija, nastale su mnoge nove partije, od kojih neke imaju svega desetak članova.
Dužu tradiciju kao organizacija jedino ima stranka Muslimansko bratstvo, koja se suočava sa optužbama da je finansirana iz inostranstva.
Istraživanja javnog mnenja ne postoje, zbog čega su prognoze gotovo nemoguće, međutim, kako tvrde eksperti,izvesno je da će islamisti dobro proći na izborima, kao i liberalna grupacija, navodi RSE.
(MONDO)
