Lider terorističke mreže Al-Kaida u Iraku, Jordanac Abu Musab al-Zarkavi, ubijen je u vazdušnom napadu severno od Bagdada, izjavio je u četvrtak irački premijer Nuri al-Maliki.
Al-Maliki je rekao da je al-Zarkavi ubijen u sredu uveče, zajedno sa sedam saradnika.
"Al-Zarkavi je eliminisan", rekao je premijer na konferenciji za novinare u Bagdadu, koju je prenosila televizija i kojoj su prisustvovali istaknuti američki komandanti u Iraku.
On je dodao da je "to rezultat saradnje iračkog naroda koji je olakšao posao policije i medjunaorodnih snaga". Kako je rekao, ubijstvo al-Zarkavija je "poruka svima koji izaberu put nasilja".
Al-Zarkavi je ubijen u vazdušnom napadu američke i iračke vojske severno od Bagdada, prenela je iračka državna televizija.
Kako se dodaje, akcija američke i iračke vojske sprovedena je kod grada Bakube, 65 kilometara severno od iračkog glavnog grada.
Jordanska obaveštajna služba je učestvovala u akciji u kojoj je ubijen Al-Zarkavi, rečeno je u četvrtak u Amanu.
"Bilo je razmene obaveštajnih podataka sa SAD, što je pomoglo u operaciji u kojoj je Al-Zarkavi ubijen", izjavio je portparol jordanske Vlade Naser Džudeh.
Ambasador SAD u Iraku Zalmaj Halilzad je ocenio da Zarkavijeva smrt predstavlja "veliki uspeh", ali je upozorio da to neće zaustaviti nasilje u zemlji. Halilzad je rekao da je ovaj dogadjaj dobar predznak za Irak i novu vladu.
ABC je, istovremeno, javio da je Zarkavi ubijen u zajedničkom napadu američkih helikoptera i iračkih snaga u jednoj kući u blizini Bakube u sredu u 18 sati po lokalnom vremenu.
"Izgleda da je Zarkavi prvo bio ranjen....Amerikanci su ga našli i izručili Iračanima, a kasnije je umro od posledica ranjavanja", navodi ABC.
SAD optužuju Zarkavija da je odgovoran za ubistva stranaca, kojima su odsecane i glave, kao i za bombaške napade u kojima je poginulo na stotine ljudi u Iraku.
Zarkavi, koji za mnoge predstavlja simbol iračke pobune i čija je glava bila ucenjena na 25 miliona dolara, formirao je posle svrgavanja režima Sadama Huseina, pobunjeničku grupu pod imenom "Tavid el džihad" (Versko ujedinjenje i sveti rat). On je u Jordanu osudjen u odsustvu na smrtnu kaznu zbog terorističkih aktivnosti.
Poznato je da je Zarkavi objavio lojalnost Osami bin Ladenu, a svoju grupu je nazvao Al Kaida u Iraku, podsećaju agencije.
Zarkavi (40) pobegao je iz Jordana u Avganistan 1999, a potom se, kako se veruje, prebacio u Irak preko iranske teritorije.
On je bio najtraženiji terorista u Iraku i veruje se da je odgovoran za najkrvavije incidente u toj zemlji od 2003. godine.
Al-Maliki je rekao da je al-Zarkavi ubijen u sredu uveče, zajedno sa sedam saradnika.
"Al-Zarkavi je eliminisan", rekao je premijer na konferenciji za novinare u Bagdadu, koju je prenosila televizija i kojoj su prisustvovali istaknuti američki komandanti u Iraku.
On je dodao da je "to rezultat saradnje iračkog naroda koji je olakšao posao policije i medjunaorodnih snaga". Kako je rekao, ubijstvo al-Zarkavija je "poruka svima koji izaberu put nasilja".
Al-Zarkavi je ubijen u vazdušnom napadu američke i iračke vojske severno od Bagdada, prenela je iračka državna televizija.
Kako se dodaje, akcija američke i iračke vojske sprovedena je kod grada Bakube, 65 kilometara severno od iračkog glavnog grada.
Jordanska obaveštajna služba je učestvovala u akciji u kojoj je ubijen Al-Zarkavi, rečeno je u četvrtak u Amanu.
"Bilo je razmene obaveštajnih podataka sa SAD, što je pomoglo u operaciji u kojoj je Al-Zarkavi ubijen", izjavio je portparol jordanske Vlade Naser Džudeh.
Ambasador SAD u Iraku Zalmaj Halilzad je ocenio da Zarkavijeva smrt predstavlja "veliki uspeh", ali je upozorio da to neće zaustaviti nasilje u zemlji. Halilzad je rekao da je ovaj dogadjaj dobar predznak za Irak i novu vladu.
ABC je, istovremeno, javio da je Zarkavi ubijen u zajedničkom napadu američkih helikoptera i iračkih snaga u jednoj kući u blizini Bakube u sredu u 18 sati po lokalnom vremenu.
"Izgleda da je Zarkavi prvo bio ranjen....Amerikanci su ga našli i izručili Iračanima, a kasnije je umro od posledica ranjavanja", navodi ABC.
SAD optužuju Zarkavija da je odgovoran za ubistva stranaca, kojima su odsecane i glave, kao i za bombaške napade u kojima je poginulo na stotine ljudi u Iraku.
Zarkavi, koji za mnoge predstavlja simbol iračke pobune i čija je glava bila ucenjena na 25 miliona dolara, formirao je posle svrgavanja režima Sadama Huseina, pobunjeničku grupu pod imenom "Tavid el džihad" (Versko ujedinjenje i sveti rat). On je u Jordanu osudjen u odsustvu na smrtnu kaznu zbog terorističkih aktivnosti.
Poznato je da je Zarkavi objavio lojalnost Osami bin Ladenu, a svoju grupu je nazvao Al Kaida u Iraku, podsećaju agencije.
Zarkavi (40) pobegao je iz Jordana u Avganistan 1999, a potom se, kako se veruje, prebacio u Irak preko iranske teritorije.
On je bio najtraženiji terorista u Iraku i veruje se da je odgovoran za najkrvavije incidente u toj zemlji od 2003. godine.
Al Kaida, Irak i SAD potvrdili ubistvo Al-Zarkavija
Teroristička organizacija Al-Kaida potvrdila je u četvrtak da je njen lider u Iraku Abu Musab al-Zarkavi ubijen u sredu kod Bagdada.
U saopštenju izdatom na internetu navodi se da će Al-Kaida nastaviti svoju borbu i da je Al-Zarkavi bio "ponos nacije".
"Rekli smo našem princu, šeiku Bin Ladenu i vojnicima u Al-Kaidi u Iraku da ćemo nastaviti istim putem kojim je krenuo Abu Musab al-Zarkavi", dodaje se u saopštenju, koji je potpisao Al-Zarkavijev pomoćnik, Abu Abdulrahman al-Iraki.
Autentičnost saopštenja još nije proverena, ali je na islamskom sajtu, na kojem obično Al-Kaida izdaje svoja saopštenja.
Američki i irački zvaničnici su takodje potvrdili da je Abu Musab al-Zarkaviubijen u sredu u vazdušnom napadu severno od Bagdada. Oni su rekli da je Al-Zarkavi identifikovan, kao i da je na osnovu otisaka prstiju potvrdjeno da se radi o tom teroristi.
Vazdušni napad je sproveden na osnovu obaveštajnih podataka prikupljenih od stanovnika oblasti Dijala, rekao je irački premijer Nuri Al-Maliki i upozorio da će "svaki novi Al-Zarkavi biti ubijen gde god se nalazio".
Komandant američkih snaga u Iraku, general Džordž Kejsi je rekao da je poslednja "akcija protiv Al-Zarkavija počela pre dve nedelje".
Al-Zarkavi, za koga se veruje da lično odrubio glavu dvojici američkih talaca, postao je najtraženiji ekstremista u Iraku. On se na vernost vodji terorističke organizacije Al-Kaida, Osami Bin Ladenu, zakleo 2004. godine.
U saopštenju izdatom na internetu navodi se da će Al-Kaida nastaviti svoju borbu i da je Al-Zarkavi bio "ponos nacije".
"Rekli smo našem princu, šeiku Bin Ladenu i vojnicima u Al-Kaidi u Iraku da ćemo nastaviti istim putem kojim je krenuo Abu Musab al-Zarkavi", dodaje se u saopštenju, koji je potpisao Al-Zarkavijev pomoćnik, Abu Abdulrahman al-Iraki.
Autentičnost saopštenja još nije proverena, ali je na islamskom sajtu, na kojem obično Al-Kaida izdaje svoja saopštenja.
Američki i irački zvaničnici su takodje potvrdili da je Abu Musab al-Zarkaviubijen u sredu u vazdušnom napadu severno od Bagdada. Oni su rekli da je Al-Zarkavi identifikovan, kao i da je na osnovu otisaka prstiju potvrdjeno da se radi o tom teroristi.
Vazdušni napad je sproveden na osnovu obaveštajnih podataka prikupljenih od stanovnika oblasti Dijala, rekao je irački premijer Nuri Al-Maliki i upozorio da će "svaki novi Al-Zarkavi biti ubijen gde god se nalazio".
Komandant američkih snaga u Iraku, general Džordž Kejsi je rekao da je poslednja "akcija protiv Al-Zarkavija počela pre dve nedelje".
Al-Zarkavi, za koga se veruje da lično odrubio glavu dvojici američkih talaca, postao je najtraženiji ekstremista u Iraku. On se na vernost vodji terorističke organizacije Al-Kaida, Osami Bin Ladenu, zakleo 2004. godine.
Zarkavi - od razbojnika do "princa"
Abu Musab al-Zarkavi u početku je bio običan ulični razbojnik, ali je vremenom postao ekstremista koji je vodio “sveti rat” kako bi iz Iraka proterao američke snage, koje su njegovu glavu ucenile na 25 miliona dolara.
Terorista broj jedan Osama bin Laden imenovao je Zarkavija (40) za njegovog zamenika u Iraku u oktobru 2004. godine pošto mu se ovaj zakleo na vernost. Bin Laden je Zarkavija, kome je pravo ime Ahmed Fadil Nazal el Halajle, zvao “princom Al Kaide” u Iraku.
Zarkavi je izgleda inspirisao veliki broj ekstremista širom arapskog sveta da se odluče na samoubilačke napade u kojima je poginulo na hiljade ljudi u Iraku. Njegove metode su postale toliko brutalne da je jedan od Bin Ladenovih zamenika rekao Zarkaviju da to "narušava imidž Al Kaide".
Veruje se da je 2004. godine Zarkavi lično učestvovao u pogubljenju američkog taoca, kome je odsečena glava, što je emitovano na jednoj arapskoj tv stanici.
Zarkavi je imao siromašno detinjstvo, a odrastao je u, takodje, siromašnom jordanskom gradu Zarke, po kom nosi ime, prenosi Rojters. Ranije je bio poznat samo po sitnim razbojničkim delima, ali je radikalni imam iz lokalne džamije imao veliku uticaj na Zarkavija koji je početkom 1989. godine otišao u Avganistan da bi se sa islamskim ekstremistima borio protiv sovjetske armije.
U
Jordan se vratio 1992. godine, a sledeće godine je uhapšen. Jedan od zatvorskih čuvara seća se Zarkavija kao harizmatične figure koji je bio veoma disciplinovan. "Dizao je tegove i vežbao. Smatrali su ga snažnim, disciplinovanim čovekom, a ljudi su ga slušali", rekao je taj čuvar, čije se ime ne navodi.
Sud u Jordanu izrekao je Zarkaviju 2002. godine smrtnu kaznu u odsustvu, zbog planiranja napada na američke i izraelske ciljeve u kraljevini. Jordan ga je, takodje, teretio i za organizovanje ubistva američkog diplomate Lorensa Folija u Amanu.
Pre napada na Irak 2003. godine, Zarkavi je bio u vezi sa "Ansar el islamom", ekstremističkom grupom koja je bila aktivna u severnim delovima Iraka, gde većinom žive Kurdi. Njihova baza je uništena tokom udara na Irak, ali je Zarkavi ubrzo izronio kao lider grupe "Tavid val džihad", koja je kasnije promenila naziv u Al Kaida u Iraku.
Ubijeni lider Al Kaide u Iraku će najverovatnije postati simbol mučenika za mlade arapske ekstremiste koji veruju da će im opasani eksploziv oko struka obezbediti isti status kao i Zarkaviju.
Smatra se odgovornim za smrt najmanje 660 ljudi. U februaru prošle godine, 125 ljudi poginulo je u eksploziji automobila-bombe na regrute policije i iračke Nacionalne garde u Hili, gradu na jugu Iraka.
Iste godine u novembru, 60 ljudi je ubijeno u tri samoubilačka bombaška napada na hotele u Amanu, glavnom gradu Jordana.
Najmanje 181 osoba je poginula u martu 2004. godine u koordiniranim napadima bombaša-samoubica, i drugim eksplozijama čija su meta bila šiitska svetilišta u Kerbali i Bagdadu. U decembru iste godine, najmanje 60 ljudi je poginulo u eksplozijama automobila-bombi tokom posmrtne povorke u Nadžafu i glavnoj autobuskoj stanici u Kerbali - svetim gradovima šiita.
U blizini bagdadske policijske stanice u eksploziji automobila-bombe na prometnoj pijaci, gde su Iračani čekali da se prijave za posao, poginulo je 47 ljudi u septembru 2004. godine.
Najmanje 85 ljudi poginulo je 29. avgusta 2003. godine u eksploziji automobila-bombe u Nadžafu, medju kojima i lider Vrhovnog saveta islamske revolucije u Iraku, ajatola Muhamad Bakr el Hakim.
Samo deset dana ranije, u napadu na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu ubijene su 23 osobe, medju kojima i glavni izaslanik Serdjo Vieira de Meljo, podsetio je AP. Najmanje 35 dece i sedam odraslih ubijeno je u bombaškim napadima u Bagdadu.
U maju prošle godine, najmanje 22 osobe su poginule, medju kojima dva Amerikanca, kada su dva automobila puna eksploziva uletela u konvoj jedne američke kompanije za bezbednost. Tokom 2004. godine, Zarkavijevi borci su odsecanjem glave pogubili deset talaca - jednog Japanca, jednog britanskog i dvojicu američkih inženjera, dvojicu državljana Turske, dvojicu bugarskih vozača kamiona, jednog Južnokorejca i američkog biznismena.
(MONDO)
Terorista broj jedan Osama bin Laden imenovao je Zarkavija (40) za njegovog zamenika u Iraku u oktobru 2004. godine pošto mu se ovaj zakleo na vernost. Bin Laden je Zarkavija, kome je pravo ime Ahmed Fadil Nazal el Halajle, zvao “princom Al Kaide” u Iraku.
Zarkavi je izgleda inspirisao veliki broj ekstremista širom arapskog sveta da se odluče na samoubilačke napade u kojima je poginulo na hiljade ljudi u Iraku. Njegove metode su postale toliko brutalne da je jedan od Bin Ladenovih zamenika rekao Zarkaviju da to "narušava imidž Al Kaide".
Veruje se da je 2004. godine Zarkavi lično učestvovao u pogubljenju američkog taoca, kome je odsečena glava, što je emitovano na jednoj arapskoj tv stanici.
Zarkavi je imao siromašno detinjstvo, a odrastao je u, takodje, siromašnom jordanskom gradu Zarke, po kom nosi ime, prenosi Rojters. Ranije je bio poznat samo po sitnim razbojničkim delima, ali je radikalni imam iz lokalne džamije imao veliku uticaj na Zarkavija koji je početkom 1989. godine otišao u Avganistan da bi se sa islamskim ekstremistima borio protiv sovjetske armije.
U
Jordan se vratio 1992. godine, a sledeće godine je uhapšen. Jedan od zatvorskih čuvara seća se Zarkavija kao harizmatične figure koji je bio veoma disciplinovan. "Dizao je tegove i vežbao. Smatrali su ga snažnim, disciplinovanim čovekom, a ljudi su ga slušali", rekao je taj čuvar, čije se ime ne navodi.
Sud u Jordanu izrekao je Zarkaviju 2002. godine smrtnu kaznu u odsustvu, zbog planiranja napada na američke i izraelske ciljeve u kraljevini. Jordan ga je, takodje, teretio i za organizovanje ubistva američkog diplomate Lorensa Folija u Amanu.
Pre napada na Irak 2003. godine, Zarkavi je bio u vezi sa "Ansar el islamom", ekstremističkom grupom koja je bila aktivna u severnim delovima Iraka, gde većinom žive Kurdi. Njihova baza je uništena tokom udara na Irak, ali je Zarkavi ubrzo izronio kao lider grupe "Tavid val džihad", koja je kasnije promenila naziv u Al Kaida u Iraku.
Ubijeni lider Al Kaide u Iraku će najverovatnije postati simbol mučenika za mlade arapske ekstremiste koji veruju da će im opasani eksploziv oko struka obezbediti isti status kao i Zarkaviju.
Smatra se odgovornim za smrt najmanje 660 ljudi. U februaru prošle godine, 125 ljudi poginulo je u eksploziji automobila-bombe na regrute policije i iračke Nacionalne garde u Hili, gradu na jugu Iraka.
Iste godine u novembru, 60 ljudi je ubijeno u tri samoubilačka bombaška napada na hotele u Amanu, glavnom gradu Jordana.
Najmanje 181 osoba je poginula u martu 2004. godine u koordiniranim napadima bombaša-samoubica, i drugim eksplozijama čija su meta bila šiitska svetilišta u Kerbali i Bagdadu. U decembru iste godine, najmanje 60 ljudi je poginulo u eksplozijama automobila-bombi tokom posmrtne povorke u Nadžafu i glavnoj autobuskoj stanici u Kerbali - svetim gradovima šiita.
U blizini bagdadske policijske stanice u eksploziji automobila-bombe na prometnoj pijaci, gde su Iračani čekali da se prijave za posao, poginulo je 47 ljudi u septembru 2004. godine.
Najmanje 85 ljudi poginulo je 29. avgusta 2003. godine u eksploziji automobila-bombe u Nadžafu, medju kojima i lider Vrhovnog saveta islamske revolucije u Iraku, ajatola Muhamad Bakr el Hakim.
Samo deset dana ranije, u napadu na sedište Ujedinjenih nacija u Bagdadu ubijene su 23 osobe, medju kojima i glavni izaslanik Serdjo Vieira de Meljo, podsetio je AP. Najmanje 35 dece i sedam odraslih ubijeno je u bombaškim napadima u Bagdadu.
U maju prošle godine, najmanje 22 osobe su poginule, medju kojima dva Amerikanca, kada su dva automobila puna eksploziva uletela u konvoj jedne američke kompanije za bezbednost. Tokom 2004. godine, Zarkavijevi borci su odsecanjem glave pogubili deset talaca - jednog Japanca, jednog britanskog i dvojicu američkih inženjera, dvojicu državljana Turske, dvojicu bugarskih vozača kamiona, jednog Južnokorejca i američkog biznismena.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.