Vrednost svetske proizvodnje dijamanata u 2011. dostigla je 14,406 milijardi dolara, što je 26 odsto više nego 2010, saopštila je međunarodna grupacija Kimberli proces.
Gledajući po obimu, prošle godine je proizvedeno 123,99 miliona karata sirovih dijamanata, tri odsto više nego 2010.
Prosečna cena dijamanata je istovremeno povećana 31 odsto, na 116,19 dolara za karat, objavljeno je na sajtu Vesti.ru.
Najveći proizvođač dijamana na svetu po vrednosti je Bocvana čija je prošlogodišnja proizvodnja od 22,904 miliona karata vredela 3,902 milijarde dolara. Prosečna cena dijamanata iz Bocvane iznosila je 170,36 dolara za karat, što je 45 odsto više nego u 2010.
Drugo mesto je zauzela Rusija, s proizvodnjom u 2011. od 35,139 miliona karata, vrednih 2,675 milijardi dolara. Prosečna cena ruskih dijamanata je porasla 11 odsto, na 76,12 dolara za karat, pri čemu je prosečna izvozna cena ruskog dragog kamena iznosila 117,83 dolara za karat, što je povećanje za 70 odsto u odnosu na 2010.
Na trećem mestu je bila Kanada koja je prošle godine proizvela 10,795 miliona karata u vrednosti od 2,55 milijardi dolara. Prosečna cena kanadskih dijamanata je lane porasla 21 odsto, na 236,3 dolara za karat.
Dalje na listi slede Južnoafrička Republika, Angola, Kongo, Zimbabve, Australija, Namibija.
Najskuplji dijamanti na svetu dobijaju se u Lesotu. Prošle godine je prosečna cena za karat iznosila 1.602 dolara, što je sniženje za 12 odsto u odnosu na 2010.
Iz zemalja članica Kimberli procesa prošle godine je izvezeno dijamanata ukupne vrednosti od 52,825 milijardi dolara.
Najveći svetski izvoznici dijamanata u 2011. bili su Evropska unija sa 18,542 milijarde dolara (povećanje za 30 odsto), Ujedinjeni Arapski Emitari sa 5,871 milijardu dolara (66 odsto više), Bocvana sa 5,474 milijarde dolara (90 odsto više), Izrael sa 4,418 milijardi dolara (18 odsto više) i Rusija sa 3,811 milijardi dolara, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2010.
EU je prošle godine bila i najveći uvoznik sirovih dijamanata, s uvozom, vrednim 18,51 milijardu dolara. Ostali veliki uvoznici su bili Indija (14,28 milijardi dolara), Izrael (5,32 milijarde dolara), Ujedinjeni Arapski Emirati (3,96 milijardi dolara) i Kina (3,16 milijardi dolara).
Članice EU su nebrušene dijamante uvozile po prosecnoj ceni od 138,77 dolara za karat, što je 1,4 puta skuplje nego u 2010.
Ujedinjene nacije su 2002. podržale osnivanje međunarodnog tela Kimberli proces (KP) čiji je zadatak da obezbedi da trgovci i kupci prepoznaju takozvane krvave dijamante koji se proizvode kršenjem ljudskih prava i da spreči njihovu prodaju.
(Tanjug)
Prosečna cena dijamanata je istovremeno povećana 31 odsto, na 116,19 dolara za karat, objavljeno je na sajtu Vesti.ru.
Najveći proizvođač dijamana na svetu po vrednosti je Bocvana čija je prošlogodišnja proizvodnja od 22,904 miliona karata vredela 3,902 milijarde dolara. Prosečna cena dijamanata iz Bocvane iznosila je 170,36 dolara za karat, što je 45 odsto više nego u 2010.
Drugo mesto je zauzela Rusija, s proizvodnjom u 2011. od 35,139 miliona karata, vrednih 2,675 milijardi dolara. Prosečna cena ruskih dijamanata je porasla 11 odsto, na 76,12 dolara za karat, pri čemu je prosečna izvozna cena ruskog dragog kamena iznosila 117,83 dolara za karat, što je povećanje za 70 odsto u odnosu na 2010.
Na trećem mestu je bila Kanada koja je prošle godine proizvela 10,795 miliona karata u vrednosti od 2,55 milijardi dolara. Prosečna cena kanadskih dijamanata je lane porasla 21 odsto, na 236,3 dolara za karat.
Dalje na listi slede Južnoafrička Republika, Angola, Kongo, Zimbabve, Australija, Namibija.
Najskuplji dijamanti na svetu dobijaju se u Lesotu. Prošle godine je prosečna cena za karat iznosila 1.602 dolara, što je sniženje za 12 odsto u odnosu na 2010.
Iz zemalja članica Kimberli procesa prošle godine je izvezeno dijamanata ukupne vrednosti od 52,825 milijardi dolara.
Najveći svetski izvoznici dijamanata u 2011. bili su Evropska unija sa 18,542 milijarde dolara (povećanje za 30 odsto), Ujedinjeni Arapski Emitari sa 5,871 milijardu dolara (66 odsto više), Bocvana sa 5,474 milijarde dolara (90 odsto više), Izrael sa 4,418 milijardi dolara (18 odsto više) i Rusija sa 3,811 milijardi dolara, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2010.
EU je prošle godine bila i najveći uvoznik sirovih dijamanata, s uvozom, vrednim 18,51 milijardu dolara. Ostali veliki uvoznici su bili Indija (14,28 milijardi dolara), Izrael (5,32 milijarde dolara), Ujedinjeni Arapski Emirati (3,96 milijardi dolara) i Kina (3,16 milijardi dolara).
Članice EU su nebrušene dijamante uvozile po prosecnoj ceni od 138,77 dolara za karat, što je 1,4 puta skuplje nego u 2010.
Ujedinjene nacije su 2002. podržale osnivanje međunarodnog tela Kimberli proces (KP) čiji je zadatak da obezbedi da trgovci i kupci prepoznaju takozvane krvave dijamante koji se proizvode kršenjem ljudskih prava i da spreči njihovu prodaju.
(Tanjug)
