Nemačka je danas obeležila 51. godišnjicu od početka gradnje Berlinskog zida, koji je sve do 9. novembra 1989, skoro tri decenije, bio simbol podele Nemačke.
Nemački istoričari još nisu dali konačan odgovor na pitanje koliko je ljudi poginulo na tom zidu.
Nemački kancelar Angela Merkel je pozdravila novi istraživački projekat koji treba da utvrdi koliko je tačno bilo žrtava na tadašnjoj granici između dve Nemačke, rekao je portparol vlade Štefen Zajbert.
On je kazao da je na Berlinskom zidu najmanje 136 ljudi izgubilo živote, a koliko je tačan broj žrtava bio, treba, kako je naveo, da utvrdi novi istraživački projekat, koji je u petak startovao pod nazivom "Žrtve DDR-graničnog režima".
Podaci kažu da postoje dokazi o najmanje 136 ljudi koji su izgubili život pokušavajući da pređu Belrinski zid, a poslednja saznanja istraživača govore da je, možda, čak 245 ljudi nastradalo.
Ida Zikman, koja je samo nekoliko dana posle podizanja prvih žica, 22. avgusta 1961.godine izgubila život, važi za prvu žrtvu Berlinskog zida.
Prvi ubijeni Nemac, u pokušaju prelaska "na drugu stranu" je Linter Litfin, poginuo 24. avgusta 1961. godine, dok je poslednja žrtva, bio Kris Gefroj, ubijen 5.novembra, samo tri dana pre pada Belrinskog zida.
Među žrtvama "zida" bilo je i najmanje petoro dece, koja su se udavila u reci Špre, pokušavajući da je preplivaju na drugu stranu, piše nemačka štampa, podsećajući na 13. avgust 1961, kada je počela gradnja, samo dva meseca pošto je tadašnji šef zloglasnog "Štazija" (obaveštajne službe DDR) Valter Ulbriht, rekao da niko nema nameru da gradi zid.
Mediji pišu da je, izgleda, pravi razlog za podizanje Berlinskog zida saopštio tadašnji šef sovjetske Komunističke partije Nikita Hruščov, kada je, prema podsećanjima, postavio kontra pitanje: "A šta je trebalo da učinim? Samo prošlog meseca je 30.000 ljudi napustilo DDR."
U propagandi istočno-nemačkog komunističkog režima "zid" je, međutim, ostao simbol antifašističke brane od rata, koji je pripremao zapad, podsećaju analitičari.
"Zid", čija je gradnja trajala nekoliko godina, kaže statistika, koštao je više od 1,5 milijardi tadašnjih maraka i bio simbol podele Nemačke i simbol nepremostive granice između bogate braće na zapadu i siromašne na istoku.
"Zid" je bio dugačak 155 kilometara i četiri metra visok, a oko 11.500 vojnika ga je "držalo na oku".
Iako su istočno-nemačke komunističke vlasti strogo kontrolisale "zid", Nemci su uvek iznova pokušavali da pređu na drugu stranu, dovijajući se i prebacujući na razne načine, a jedan od čestih bili su pokušaji da se premosti reka Špre.
Pad Berlinskog zida je za mnoge stanovnike nekadašnjeg DDR, kako piše štampa, bio jedan od najsrećnijih događaja.
Nemačka sa 83 miliona stanovnika danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama ili vožnju "Trabantima".
(Tanjug, foto: Beta/AP/Gero Breloer)
