Austrijski koncerni Svarovski i proizvođač marmelade Darbo koristili su svojevremeno decu iz domova kao radnu snagu, piše bečka štampa.
Bečki dnevnik "Kurir" došao je do podataka da su deca doma Sankt Martinu u Švacu u pokrajini Tirol morala da rade u svetski poznatom koncernu za izradu nakita Svaroski.
"Dobili smo kutijice sa malim kamenjem, malim kristalima", objasnila je Johana P. (61), koja je 1968. bila štićenica tog doma.
Jednim crevom ona je morala da kristale položi u jedan šablon. Taj posao, kako je rekla, obavljala su deca od 7 do 8 i 17 do 18 časova, kao na traci. Druga deca dobila su zadatak, kako se priseća, da kristale lepe na vlakno.
Između 20 i 25 devojčica, kako je kazala, radilo je u postrojenju Svarovski, a da za to nisu dobile nikakav novac.
Radilo se o maloletnim porodiljama, ukazuje Hermine Rajsinger, koja je takođe bila štićenica doma.
"To je bilo iskorišćavanje mladih majki, koje su sa 16 godina dobile dete i od svojih roditelja bivale odbačene u dom", priseća se ona.
Rad za Svarovski, kako tvrdi štićenica Valtraut R, bio je iscrpljujući za devojke, koje su usled tog posla imale probleme sa zglobovima u rukama, ali i očima.
"O tome nemamo nikakvu dokumentaciju", kazala je s tim u vezi Bjanka Henderson iz koncerna Svarovski.
"U arhivi nismo mogli naći nikakvu dokumentaciju s tim u vezi. Ako je Svarovski dao dečjem domu nešto da radi, onda zasigurno uz mišljenje da će deca dobiti novac", rekla je ona.
"Robovlasnička" istorija Svarovskog datira i od ranije. Za vreme Trećeg rajha, ovaj koncern koristio je prisilne radnike za svoje proizvodne pogone, pošto je negovao bliske veze sa nacionalsocijalističkom vlašću.
Tadašnji šef firme Alfred Svarovski i drugi članovi porodice, još pre priključenja Austrije nacističkoj Nemačkoj bili su članovi NSDAP-a Adolfa Hitlera.
Preduzeće je kasnije profitiralo od tih veza i tokom rata, kada je koncern prešao na vojne proizvode, korišćeni su prisilno strani radnici.
Koncern Darbo je, takođe, u oblasti pakovanja koristio usluge dece iz domova.
Šef firme Martin Darbo potvrdio je da su štićenice doma Sankt Martin radile za ovo preduzeće i da je domu isplaćen honorar.
Darbo, kako je najavio, namerava da stupi i kontakt sa ženama koje su tada radile a od doma nisu dobile novac kako bi utvrdio činjenično stanje.
Isto tako i proizvođač svetiljki EGLO zapošljavao je štićenice doma Sankt Martin.
Istorija tog doma sada je na meti istrage pokrajinskih vlasti, koje žele da rasvetle čitavu situaciju.
(Tanjug)
"Dobili smo kutijice sa malim kamenjem, malim kristalima", objasnila je Johana P. (61), koja je 1968. bila štićenica tog doma.
Jednim crevom ona je morala da kristale položi u jedan šablon. Taj posao, kako je rekla, obavljala su deca od 7 do 8 i 17 do 18 časova, kao na traci. Druga deca dobila su zadatak, kako se priseća, da kristale lepe na vlakno.
Između 20 i 25 devojčica, kako je kazala, radilo je u postrojenju Svarovski, a da za to nisu dobile nikakav novac.
Radilo se o maloletnim porodiljama, ukazuje Hermine Rajsinger, koja je takođe bila štićenica doma.
"To je bilo iskorišćavanje mladih majki, koje su sa 16 godina dobile dete i od svojih roditelja bivale odbačene u dom", priseća se ona.
Rad za Svarovski, kako tvrdi štićenica Valtraut R, bio je iscrpljujući za devojke, koje su usled tog posla imale probleme sa zglobovima u rukama, ali i očima.
"O tome nemamo nikakvu dokumentaciju", kazala je s tim u vezi Bjanka Henderson iz koncerna Svarovski.
"U arhivi nismo mogli naći nikakvu dokumentaciju s tim u vezi. Ako je Svarovski dao dečjem domu nešto da radi, onda zasigurno uz mišljenje da će deca dobiti novac", rekla je ona.
"Robovlasnička" istorija Svarovskog datira i od ranije. Za vreme Trećeg rajha, ovaj koncern koristio je prisilne radnike za svoje proizvodne pogone, pošto je negovao bliske veze sa nacionalsocijalističkom vlašću.
Tadašnji šef firme Alfred Svarovski i drugi članovi porodice, još pre priključenja Austrije nacističkoj Nemačkoj bili su članovi NSDAP-a Adolfa Hitlera.
Preduzeće je kasnije profitiralo od tih veza i tokom rata, kada je koncern prešao na vojne proizvode, korišćeni su prisilno strani radnici.
Koncern Darbo je, takođe, u oblasti pakovanja koristio usluge dece iz domova.
Šef firme Martin Darbo potvrdio je da su štićenice doma Sankt Martin radile za ovo preduzeće i da je domu isplaćen honorar.
Darbo, kako je najavio, namerava da stupi i kontakt sa ženama koje su tada radile a od doma nisu dobile novac kako bi utvrdio činjenično stanje.
Isto tako i proizvođač svetiljki EGLO zapošljavao je štićenice doma Sankt Martin.
Istorija tog doma sada je na meti istrage pokrajinskih vlasti, koje žele da rasvetle čitavu situaciju.
(Tanjug)
