Australijski zvaničnici su danas potvrdili da se njihovo diplomatsko predstavništvo u Vašingtonu priprema za moguće izručenje Džulijana Asanža SAD, iako smatraju da su šanse da se to dogodi male.
Australijski ministar trgovine Kreg Emerson je izjavio da se australijska ambasada u Vašingtonu "priprema za mogućnost izručenja", ali je istakao da nema ništa neobično u tome da se diplomate pripremaju za sve mogućnosti.
"Ambasada radi svoj posao kako bi bila u poziciji da savetuje vladu ako bi smatrala da je izručenje neizbežno. Ali za sada ne postoji dokaz za to", rekao je Emerson.
Mediji su pre toga objavili da australijske diplomate smatraju da Vašington želi da optuži Asanža za špijunažu i zaveru zbog toga što je veb sajt "Vikiliks", koji je on osnovao, objavio poverljivu američku diplomatsku prepisku.
Emerson je kazao da ambasada u Vašingtonu istražuje mogućnost izručenja Asanža, koji je australijski državljanin, kao potencijalni scenario, ali je istakao da nema dokaza da se SAD spremaju da to učine.
On je rekao da bi SAD tražile Asanžovo izručenje od Velike Britanije, a ne bi čekale da stigne u Švedsku da su nameravale da ga uopšte traže, preneo je AFP.
Švedska traži od Velike Britanije da izruči Asanža da bi bio ispitan zbog optužbi za silovanje i seksualni napad.
Asanž strahuje da će ga Švedska izručiti SAD i zato je tražio azil od Ekvadora koji mu je u četvrtak i odobren.
Premijer Švedske Fredrik Reinfelt izjavio je danas da je "neprihvatljiva" odluka Ekvadora da dodeli politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu.
"Naravno da je to neprihvatljivo", rekao je Reinfelt švedskoj novinskog agenciji TT.
Osnivač Vikiliksa se pre dva meseca sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu, a Kito mu je pre nekoliko dana dodelio politički azil.
London je posle toga zapretio Ekvadoru da će ući u prostorije ambasade kako bi Asanž bio uhapšen.
Šef diplomatije Ekvadora Rikardo Patino u četvrtak je obrazložio odluku Ekvadora strahom da se pravo na odbranu ne poštuje u Švedskoj.
"Slažem se sa onim što je rekao ministar spoljnih poslova Karl Bilt", rekao je danas Reinfelt.
Bilt je juče izjavio da Švedska namerava da vidi "šta će se desiti", i da nema nameru da ubrzava proces izručenja Džulijana Asanža.
Šef švedske diplomatije je osudio navode prema kojima Švedska ima nameru da Asanža izruči SAD kako bi ojačala odnose dve zemlje.
Sjedinjene Američke Države ne priznaju diplomatski azil koji je Ekvador dao osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, saopštio je Stejt department.
Ekvador se obratio Organizaciji Američkih Država, koje okuplja sve zemlje severne, centralne i Latinske Amerike, nakon što je doneo odluku o davanju političkog azila Asanžu.
Prema sporazumu OAD iz 1954.godine, zemlje članice se slažu da daju azil u svojim diplomatskim misijama osobama koje su tražene iz političkih razloga , ali ne i osobama koje zakon traži zbog običnih krivičnih dela.
SAD nisu deo tog sporazuma i ne priznaju koncept diplomatskog azila kao dela međunarodnog prava, saopštio je Stejt department.
U saopštenju se dodaje da Amerika veruje da je slučaj Asanža bilateralno pitanje Ekvadora i Velike Britanije sa kojim OAD nema nikakve veze.
Zvanični Vašington je više puta demantovao da ima nameru da krivično goni osnivača Vikiliksa. Iako SAD ne priznaju status diplomatskog azila, one same često u svojim ambasadima i konzulatima prihvataju osobe koje se nalaze pred progonom vlasti, režima koje Amerika ocenuje kao nedemokratske.
Poslednji slučaj je iz maja, kada je u ambasadi SAD u Pekingu utočište našao aktivista za ljudska prava iz Kine Čen Guangčeng. Kina je na kraju dozvolila Čenu da napusti njenu teritoriju i ode u SAD.
Jedan od vodećih aktivista pobune na Tjenanmenu Fang Lizi takođe se sakrio u ambasadu SAD u Pekingu 1989.godine, gde je duže od godinu dana živeo sa suprugom, pre nego što mu je dozvoljeno da ode u Ameriku.
(Tanjug/Foto: Beta/AP/Matt Dunham, sa protesta ispred ambasade Ekvadora u Londonu)
"Ambasada radi svoj posao kako bi bila u poziciji da savetuje vladu ako bi smatrala da je izručenje neizbežno. Ali za sada ne postoji dokaz za to", rekao je Emerson.
Mediji su pre toga objavili da australijske diplomate smatraju da Vašington želi da optuži Asanža za špijunažu i zaveru zbog toga što je veb sajt "Vikiliks", koji je on osnovao, objavio poverljivu američku diplomatsku prepisku.
Emerson je kazao da ambasada u Vašingtonu istražuje mogućnost izručenja Asanža, koji je australijski državljanin, kao potencijalni scenario, ali je istakao da nema dokaza da se SAD spremaju da to učine.
On je rekao da bi SAD tražile Asanžovo izručenje od Velike Britanije, a ne bi čekale da stigne u Švedsku da su nameravale da ga uopšte traže, preneo je AFP.
Švedska traži od Velike Britanije da izruči Asanža da bi bio ispitan zbog optužbi za silovanje i seksualni napad.
Asanž strahuje da će ga Švedska izručiti SAD i zato je tražio azil od Ekvadora koji mu je u četvrtak i odobren.
Premijer Švedske Fredrik Reinfelt izjavio je danas da je "neprihvatljiva" odluka Ekvadora da dodeli politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu.
"Naravno da je to neprihvatljivo", rekao je Reinfelt švedskoj novinskog agenciji TT.
Osnivač Vikiliksa se pre dva meseca sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu, a Kito mu je pre nekoliko dana dodelio politički azil.
London je posle toga zapretio Ekvadoru da će ući u prostorije ambasade kako bi Asanž bio uhapšen.
Šef diplomatije Ekvadora Rikardo Patino u četvrtak je obrazložio odluku Ekvadora strahom da se pravo na odbranu ne poštuje u Švedskoj.
"Slažem se sa onim što je rekao ministar spoljnih poslova Karl Bilt", rekao je danas Reinfelt.
Bilt je juče izjavio da Švedska namerava da vidi "šta će se desiti", i da nema nameru da ubrzava proces izručenja Džulijana Asanža.
Šef švedske diplomatije je osudio navode prema kojima Švedska ima nameru da Asanža izruči SAD kako bi ojačala odnose dve zemlje.
Sjedinjene Američke Države ne priznaju diplomatski azil koji je Ekvador dao osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, saopštio je Stejt department.
Ekvador se obratio Organizaciji Američkih Država, koje okuplja sve zemlje severne, centralne i Latinske Amerike, nakon što je doneo odluku o davanju političkog azila Asanžu.
Prema sporazumu OAD iz 1954.godine, zemlje članice se slažu da daju azil u svojim diplomatskim misijama osobama koje su tražene iz političkih razloga , ali ne i osobama koje zakon traži zbog običnih krivičnih dela.
SAD nisu deo tog sporazuma i ne priznaju koncept diplomatskog azila kao dela međunarodnog prava, saopštio je Stejt department.
U saopštenju se dodaje da Amerika veruje da je slučaj Asanža bilateralno pitanje Ekvadora i Velike Britanije sa kojim OAD nema nikakve veze.
Zvanični Vašington je više puta demantovao da ima nameru da krivično goni osnivača Vikiliksa. Iako SAD ne priznaju status diplomatskog azila, one same često u svojim ambasadima i konzulatima prihvataju osobe koje se nalaze pred progonom vlasti, režima koje Amerika ocenuje kao nedemokratske.
Poslednji slučaj je iz maja, kada je u ambasadi SAD u Pekingu utočište našao aktivista za ljudska prava iz Kine Čen Guangčeng. Kina je na kraju dozvolila Čenu da napusti njenu teritoriju i ode u SAD.
Jedan od vodećih aktivista pobune na Tjenanmenu Fang Lizi takođe se sakrio u ambasadu SAD u Pekingu 1989.godine, gde je duže od godinu dana živeo sa suprugom, pre nego što mu je dozvoljeno da ode u Ameriku.
(Tanjug/Foto: Beta/AP/Matt Dunham, sa protesta ispred ambasade Ekvadora u Londonu)
