Mesec neće biti plave boje, već je to naziv za pojavu punog meseca dva puta u jednom kalendarskom mesecu.

Postoje i pojave u kojima Mesec stvarno poprimi plavu boju, a uzrokuju ih vulkanske erupcije ili jaki požari. To se dešava kada u atmosferi čestice npr. vulkanskog pepela šire od talasne dužine crvene svetlosti (0,7 mikrona) ne propuštaju crvenu, ali propuštaju druge boje, pa posmatračima sa Zemlje Mesec doslovno izgleda plav.

Česta propratna pojava u takvim slučajevima jeste i doslovno ljubičasto Sunce.

Pojava plavog Meseca zabeležena je u čitavom svetu dve i po godine nakon erupcije vulkana Krakatua u Indoneziji 1883. godine, pa su zbog veličine čestica u atmosferi čak i beli zraci mesečine kroz oblake bili plavi ili zeleni.

Zalasci Sunca su često bili toliko žarko crveni da su širom SAD u više navrata pozvani vatrogasci, jer je izgledalo kao da je došlo do požara.

Erupcija Krakataua bila je specifična i po tome što su se posle nje prvi put u istoriji pojavili takozvani oblaci koji svetle noću. Naučnici upozoravaju da je pojava takvih oblaka znak promena u atmosferi, a s obzirom na to da se u današnje vreme vide sve češće i jasnije, smatra se da je njihovo pojavljivanje vezano uz klimatske promene.

Pojavu plavog Meseca, osim Krakataua, uzrokovale su i erupcije vulkana na planini Sveta Helena u SAD 1980, El Čičon u Meksiku 1983. i na planini Pinatubo na Filipinima 1991. godine, dok su jaki požari u Alberti 1950. uzrokovali pojavu plavog ili ljubičastog Sunca, koje se u toj boji pokazalo i u Engleskoj, zajedno s plavim Mesecom.

(Srna/Ilustracija: Guliver/Getty Images)