Tradicionalnom godišnjom studijom obuhvaćena su 72 grada u svetu, i u njoj se upoređuju cene "korpe" 122 proizvoda i usluga, uz uzimanje u obzir i fluktuacija valuta, prenela je novinska agencija Rojters.

Indeks troškova života se izračunava tako što se cene obuhvaćenih proizvoda i usluga dele sa visinom neto satnice zaposlenih u15 sektora.

Utvrđeno je da je u Tokiju potrebno raditi devet minuta da bi se zaradio jedan "big mek", dok je u Najrobiju za njega potrebno raditi 84 minuta.

Stanovnici Ciriha treba da rade 13 minuta da bi zaradili "big mek", ali su ostali proizvodi u Cirihu relativno jevtiniji nego u glavnom gradu Japana.

Radnik u Cirihu treba da radi 22 sata da bi kupio iPhone, dok u Manili za ovakav telefon treba raditi čak 20 puta duže.

Za jedan "big mek" se u Istanbulu radi 42 minuta, u Šangaju 29, a u Njujorku i Hongkongu po 10 minuta.

Najjevtiniji gradovi za život su Nju Delhi i Mumbai, u Indiji.

Njujork je na šestom mestu po skupoći, Moskva na 40, a Šangaj na 49. mestu.

Najmanje časova na poslu provode stanovnici Pariza, Liona i Kopenhagena.

Najviše rade stanovnici azijskih, afričkih, bliskoistočnih i južnoameričkih gradova - preko 2.000 sati godišnje.

(Tanjug)