List ocenjuje da uticaj Rusije na Srbiju nije beznačajan, ali ni približno onoliko jak koliko se predstavlja javnosti.
Prethodna vlada Srbije je, kada je morala da se izjasni, pokazala da je Evropska unija važnija po
strateškom značaju od Rusije, ali je moguće da se ta politika dolaskom Tomislava Nikolića menja, piše u komentaru novinar i stručnjak za Balkan Tim Džuda.
U članku nazvanom "U Rusiju s ljubavlju", kao igra reči sa naslovom poznatog filma Džejmsa Bonda, objavljenom u novom broju britanskog časopisa Ekonomist, autor podseća da je tokom posete Rusiji prošle nedelje Nikolić izjavio da je jedino što voli više od Rusije, Srbija.
Rusija je, navodi autor, dala Srbiji otvorenu podršku protiv nezavisnosti Kosova, ali pored toga, ukazuje on, oko 90 zemalja sada priznaje Kosovo i Rusija nije uspela da zaustavi lagani priliv novih
priznanja, a još manje da učini da se ona povuku.
Autor se poziva na analizu srpsko-ruskih odnosa u analitičkoj publikaciji časopisa Ekonomist, Ekonomist intelidžens junit (Economist Intelligence Unit-EIU), u kojoj se navodi da Nikolićeva poseta Rusiji "nije donela nove elemente".
Ipak, i pored te ocene u analizi EIU navode se ekonomski dogovori Srbije i Rusije kao i političke prednosti saradnje dve zemlje.
"Prednosti za Srbiju od bliskih veza sa Rusijom su jasne, ali i Srbija nije beskorisna za Rusiju, pošto je jedna od malo zemalja u Evropi sa kojima Rusija ima dobre odnose i na koju može da se osloni za
podršku", navodi EIU.
EIU podseća na obećanje Rusije da Srbiji da 300 miliona dolara za podršku budžetu ove godine i 700 miliona dolara iduće.
Ona ukazuje i da Rusija pomaže Srbiji i na drugi način, odnosno time što će 411 kilometara gasovoda Južni tok ići kroz srpsku teritoriju mada, kako piše, ruski predsednik Vladimir Putin je izbegao da se obaveže za okvir za početak radova.
Rusija je takođe ponudila da pozajmi Srbiji 800 miliona dolara za izgradnju druge pruge od Beograda do Pančeva, podseća list.
"Rusija je za Srbiju relativno malo izvozno tržište ali Srbija je veliki uvoznik ruske energije", navodi se u analizi EIU i dodaje da iako je glavni deo razvoja rusko-srpskih odnosa ekonomski, postoji i značajan politički element.
U analizi se podseća i na sastanke između predstavnika srpskog ministarstva odbrane i ruske odbrambene industrije, verovatno sa namerom da Srbija kupi rusku vojnu opremu kao i o otvaranju rusko-srpskog humantiarnog centra u Nišu.
S druge strane, Srbija je saopštila da nikad neće ući u NATO, i da je srećna da bude ruski partner na Balkanu, ukazuje analiza.
Ukoliko Srbija jednog dana postane članica Evropske unije, igraće sličnu ulogu kao Kipar, predstavljaće ruski ćošak u EU, navodi ova analiza.
Tim Džuda podseća da je odlazeći ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin u intervjuu za B92 opisao srpsko-ruske odnose, rekavši da su "Srbi svetli predstavnici slovenskih plemena", koje bi on želeo da vidi da povrate svoju snagu i "sačuvaju svaki pedalj srpske zemlje".
Konuzin je, piše autor teksta, u tom intervjuu takođe izrazio ogročenje zbog odluke Srbije u septembru 2010. godine da odustane od predložene rezolucije u UN o Kosovu i da se prikloni stavu EU.
Konuzin je rekao da je Rusija bila zatečena tom odlukom mada je svesna da je Srbija to uradila pod velikim spoljnim pritiskom,"koji nije popustio do danas".
"Rusija, jedini strateški partner Srbije, bila je suočena sa svršenim činom. To nije bilo u skladu sa odnosima jednog strateškog partnerstva koje smo nastojali da izgradimo", rekao je Konuzin koji je i podsetio da su Rusi prihvatili zahtev Srbije da ih podrže u toj odluci jer "ne mogu da budu veći Srbi od Srba".
Tim Džuda navod da ruski i srpski zvaničnici vole da pričaju o svom slovenskom i pravoslavnom bratstvu, ali da privatno stvari izgledaju komplikovanije, da se Rusi žale da ih Srbi uvek pozovu u pomoć kad im je potrebna, ali zaborave na ruske interese kad im je dobro.
Srpski zvaničnici vole da se pozivaju na Rusiju kad im to odgovara ali privatno su besni kada ih ona dovede u neprijatnu situaciju kao u slučaju kada je Rusija priznala otcepljene gruzijske republike Južne Osetije i Abhazije 2008. godine, što je bilo veliko razočaranje za Srbe, ocenjuje Tim Džuda.
(Beta Foto Ilustracije Guliver Getty)
strateškom značaju od Rusije, ali je moguće da se ta politika dolaskom Tomislava Nikolića menja, piše u komentaru novinar i stručnjak za Balkan Tim Džuda.
U članku nazvanom "U Rusiju s ljubavlju", kao igra reči sa naslovom poznatog filma Džejmsa Bonda, objavljenom u novom broju britanskog časopisa Ekonomist, autor podseća da je tokom posete Rusiji prošle nedelje Nikolić izjavio da je jedino što voli više od Rusije, Srbija.
Rusija je, navodi autor, dala Srbiji otvorenu podršku protiv nezavisnosti Kosova, ali pored toga, ukazuje on, oko 90 zemalja sada priznaje Kosovo i Rusija nije uspela da zaustavi lagani priliv novih
priznanja, a još manje da učini da se ona povuku.
Autor se poziva na analizu srpsko-ruskih odnosa u analitičkoj publikaciji časopisa Ekonomist, Ekonomist intelidžens junit (Economist Intelligence Unit-EIU), u kojoj se navodi da Nikolićeva poseta Rusiji "nije donela nove elemente".
Ipak, i pored te ocene u analizi EIU navode se ekonomski dogovori Srbije i Rusije kao i političke prednosti saradnje dve zemlje.
"Prednosti za Srbiju od bliskih veza sa Rusijom su jasne, ali i Srbija nije beskorisna za Rusiju, pošto je jedna od malo zemalja u Evropi sa kojima Rusija ima dobre odnose i na koju može da se osloni za
podršku", navodi EIU.
EIU podseća na obećanje Rusije da Srbiji da 300 miliona dolara za podršku budžetu ove godine i 700 miliona dolara iduće.
Ona ukazuje i da Rusija pomaže Srbiji i na drugi način, odnosno time što će 411 kilometara gasovoda Južni tok ići kroz srpsku teritoriju mada, kako piše, ruski predsednik Vladimir Putin je izbegao da se obaveže za okvir za početak radova.
Rusija je takođe ponudila da pozajmi Srbiji 800 miliona dolara za izgradnju druge pruge od Beograda do Pančeva, podseća list.
"Rusija je za Srbiju relativno malo izvozno tržište ali Srbija je veliki uvoznik ruske energije", navodi se u analizi EIU i dodaje da iako je glavni deo razvoja rusko-srpskih odnosa ekonomski, postoji i značajan politički element.
U analizi se podseća i na sastanke između predstavnika srpskog ministarstva odbrane i ruske odbrambene industrije, verovatno sa namerom da Srbija kupi rusku vojnu opremu kao i o otvaranju rusko-srpskog humantiarnog centra u Nišu.
S druge strane, Srbija je saopštila da nikad neće ući u NATO, i da je srećna da bude ruski partner na Balkanu, ukazuje analiza.
Ukoliko Srbija jednog dana postane članica Evropske unije, igraće sličnu ulogu kao Kipar, predstavljaće ruski ćošak u EU, navodi ova analiza.
Tim Džuda podseća da je odlazeći ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin u intervjuu za B92 opisao srpsko-ruske odnose, rekavši da su "Srbi svetli predstavnici slovenskih plemena", koje bi on želeo da vidi da povrate svoju snagu i "sačuvaju svaki pedalj srpske zemlje".
Konuzin je, piše autor teksta, u tom intervjuu takođe izrazio ogročenje zbog odluke Srbije u septembru 2010. godine da odustane od predložene rezolucije u UN o Kosovu i da se prikloni stavu EU.
Konuzin je rekao da je Rusija bila zatečena tom odlukom mada je svesna da je Srbija to uradila pod velikim spoljnim pritiskom,"koji nije popustio do danas".
"Rusija, jedini strateški partner Srbije, bila je suočena sa svršenim činom. To nije bilo u skladu sa odnosima jednog strateškog partnerstva koje smo nastojali da izgradimo", rekao je Konuzin koji je i podsetio da su Rusi prihvatili zahtev Srbije da ih podrže u toj odluci jer "ne mogu da budu veći Srbi od Srba".
Tim Džuda navod da ruski i srpski zvaničnici vole da pričaju o svom slovenskom i pravoslavnom bratstvu, ali da privatno stvari izgledaju komplikovanije, da se Rusi žale da ih Srbi uvek pozovu u pomoć kad im je potrebna, ali zaborave na ruske interese kad im je dobro.
Srpski zvaničnici vole da se pozivaju na Rusiju kad im to odgovara ali privatno su besni kada ih ona dovede u neprijatnu situaciju kao u slučaju kada je Rusija priznala otcepljene gruzijske republike Južne Osetije i Abhazije 2008. godine, što je bilo veliko razočaranje za Srbe, ocenjuje Tim Džuda.
(Beta Foto Ilustracije Guliver Getty)
