Finansijska kriza, koja je izbila nakon bankrota investicione banke "Liman braders" 2008, koštala je američku ekonomiju "najmanje 12,8 biliona dolara", procenila je neprofitna javna organizacija "Beter markets".
Organizacija, koja se zalaže za stroža pravila poslovanja na Volstritu, objašnjava kako je došla do računice: gubitak bruto domaćeg proizvoda (BDP) u periodu od 2008. do 2018. procenjuje se na 7,6 biliona dolara, odnosno toliko bi iznosio BDP SAD da nije došlo do finansijske krize, piše "Vašington post", u tekstu "Da li je uopšte moguće proceniti ukupan uticaj finansijske krize".
Preostalih 5,2 biliona dolara predstavljaju mogući dodatni gubitak BDP-a, koji je izbegnut, ali samo zahvaljujući "izvanrednim merama fiskalne i monetarne politike", koje je vlada pokrenula tokom krize.
Grupacija dodaje da stvarni i izbegnuti troškovi krize obuhvataju niz kategorija, uključujući skok nezaposlenosti, vladinu pomoć za finansijski sektor i druge vidove podrške. "Beter markets" upozorava da je finansijska kriza ostavila SAD sa "smanjenim fiskalnim kapacitetom" da se izbori se budućim problemima, zbog toga što je javni dug značajno uvećan.
U izveštaju "Beter marketsa" navodi se da je cifra od 12,8 biliona dolara "veoma konzervativna", budući da ne uključuje niz drugih troškova, od kojih neki ne mogu da budu lako izračunati, recimo pretvaranje investicionih banaka kao što je "Goldman Saks" u holding kompanije, koje imaju "pun pristup federalnoj podršci za banke", kao i uništenje ljudskog kapitala kroz dugoročnu masovnu nezaposlenost.
"Verovatno postoje desetine miliona Amerikanaca koji nikada neće povratiti zaradu, obrazovanje, veštine i trening koje su izgubili", navodi se u izveštaju.
Organizacija sa sedištem u Vašingtonu izradila je izveštaj kao odgovor na brojne analize finansijskih regulatora, koje ne uzimaju u obzir cenu krize. Grupacija takođe naglašava da "odsustvo razumevanja pravih troškova finansijske i ekonomske krize dovodi do osećanja spokoja i letargičnosti da se preduzmu akcije na sprečavanju budućih kriza, pogotovo kada sećanje na takve događaje i njihov uticaj izbledi".
Izveštaj se poklopio sa četvrtom godišnjicom bankrota "Liman bradersa", koji je pokrenuo kreditni slom koji je doveo do ozbiljne finansijske krize.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty )
Preostalih 5,2 biliona dolara predstavljaju mogući dodatni gubitak BDP-a, koji je izbegnut, ali samo zahvaljujući "izvanrednim merama fiskalne i monetarne politike", koje je vlada pokrenula tokom krize.
Grupacija dodaje da stvarni i izbegnuti troškovi krize obuhvataju niz kategorija, uključujući skok nezaposlenosti, vladinu pomoć za finansijski sektor i druge vidove podrške. "Beter markets" upozorava da je finansijska kriza ostavila SAD sa "smanjenim fiskalnim kapacitetom" da se izbori se budućim problemima, zbog toga što je javni dug značajno uvećan.
U izveštaju "Beter marketsa" navodi se da je cifra od 12,8 biliona dolara "veoma konzervativna", budući da ne uključuje niz drugih troškova, od kojih neki ne mogu da budu lako izračunati, recimo pretvaranje investicionih banaka kao što je "Goldman Saks" u holding kompanije, koje imaju "pun pristup federalnoj podršci za banke", kao i uništenje ljudskog kapitala kroz dugoročnu masovnu nezaposlenost.
"Verovatno postoje desetine miliona Amerikanaca koji nikada neće povratiti zaradu, obrazovanje, veštine i trening koje su izgubili", navodi se u izveštaju.
Organizacija sa sedištem u Vašingtonu izradila je izveštaj kao odgovor na brojne analize finansijskih regulatora, koje ne uzimaju u obzir cenu krize. Grupacija takođe naglašava da "odsustvo razumevanja pravih troškova finansijske i ekonomske krize dovodi do osećanja spokoja i letargičnosti da se preduzmu akcije na sprečavanju budućih kriza, pogotovo kada sećanje na takve događaje i njihov uticaj izbledi".
Izveštaj se poklopio sa četvrtom godišnjicom bankrota "Liman bradersa", koji je pokrenuo kreditni slom koji je doveo do ozbiljne finansijske krize.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty )
