Američki predsednik Barak Obama ostavio je bolji utisak tokom treće i poslednje debate o spoljnoj politici u odnosu na svog protivkandidata Mita Romnija.
Prema oceni analitičara pobedio je na poene , ali nedovoljno ubedljivo da bi već sada mogao sa sigurnošću da smatra da će 6. novembra pobediti i na predsedničkim izborima.
Istraživanje sprovedeno među gledaocima duela, odmah nakon što je sinoć završen, pokazalo je da je prednost na Obaminoj strani.
Na pitanje Si-En-En-a ko je izašao kao pobednik debate, 48 odsto gledalaca je smatralo da je to Obama, a 40 procenata Romni.
Treća i poslednja televizijska debata u gradu Boka Reton na Floridi pokazala je manju žustrinu nego prethodna na kojoj je tema bila ekonomija i američka unutrašnja politika, a oba kandidata su više puta sa pitanja spoljne politike ponovo prelazili na ekonomska pitanja, koja najviše i interesuju birače u ovom trenutku.
Obama je tokom duela ostavio utisak odlučnog lidera koji stoji iza svojih spoljnopolitičkih stavova, dok je kod Romnija bilo vidljivo da se blago pomerio ka političkom centru, želeći da izbegne optužbe liberalne javnosti da bi kao predsednik poveo SAD u nova osvajanja I ratove.
Očigledno da nije želeo da zvuči kao Džordž Buš, pa je dobar deo večeri zvučao kao Obama , reči su jednog od komentatora Si-En-En-a.
Aktuelni predsednik je odmah na početku debate podsetio Romnija na njegovu skorašnju izjavu da je Rusija američki spoljnopolitički neprijatelj broj jedan, na šta je kandidat republikanaca odgovorio da
on vidi Moskvu kao geostrateškog protivnika, dok Iran smatra najvećom pretnjom po nacionalnu bezbednost Amerike.
"Guverneru, Hladni rat je završen pre 20 godina a vi izgleda želite da da vratite spoljnu politiku iz osamdesetih, kao i socijalnu politiku iz pedesetih i ekonomsku iz dvadesetih godina prošlog veka" , uzvratio je Obama.
Dvojica kandidata se nisu složila ni oko današnje uloge Amerike u svetu, koju je Obama ocenio kao zemlju sa više saveznika danas nego pre četiri godine, dok je Romni rekao da su SAD danas slabije.
Američka mornarica danas ima manje brodova nego 1917.godine , nastupio je republikanski kandidat za predsednika, ilustrujući ocenu da je Amerika danas slabija.
"Tako je. Ali danas imamo i manje konja i bajoneta, ali imamo brodove na koje mogu da sleću avioni i brodove koji idu ispod vode i zovu se podmornice" , odgovorio je Obama.
Romni je naročito oštar bio prema Kini, rekavši da Peking godinama ne igra po istim pravilima u međunarodnoj trgovini, tako što veštački drži nisku vrednost svoje valute juana, zbog čega se
zatvaraju fabrike u Americi i ljudi gube posao.
Pošto ga je Obama nekoliko puta prekinuo tokom izlaganja, Romni mu je odgovorio da napad na njega nije predsednička politika.
Napad na mene nije plan u spoljnoj politici. Na taj način ne govorite o rešavanju problema na Bliskom istoku , ocenio je Romni. Tokom debate nijedan od dvojice kandidata nije u svojoj spoljnopolitičkoj agendi spomenuo pitanje Zapadnog Balkana i Srbije.
Pred sinoćnji duel, prema poslednjim anketama oba kandidata su imala podršku po 47 odsto birača na nacionalnom nivou.
Trku će prema tome najverovatnije rešiti birači desetak takozvanih sving država, gde je još neizvesno ko će dobiti više glasova.
Obama se ipak nalazi u nešto boljoj poziciji, pošto u Americi postoji sistem elektorskih glasova, a istraživanja govore da on tu ima neznatnu prednost, pa bi Romni verovatno trebalo da dobije šest do sedam od deset sving država da bi pobedio na novembarskim izborima.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Pablo Martinez Monsivais)
Istraživanje sprovedeno među gledaocima duela, odmah nakon što je sinoć završen, pokazalo je da je prednost na Obaminoj strani.
Na pitanje Si-En-En-a ko je izašao kao pobednik debate, 48 odsto gledalaca je smatralo da je to Obama, a 40 procenata Romni.
Treća i poslednja televizijska debata u gradu Boka Reton na Floridi pokazala je manju žustrinu nego prethodna na kojoj je tema bila ekonomija i američka unutrašnja politika, a oba kandidata su više puta sa pitanja spoljne politike ponovo prelazili na ekonomska pitanja, koja najviše i interesuju birače u ovom trenutku.
Obama je tokom duela ostavio utisak odlučnog lidera koji stoji iza svojih spoljnopolitičkih stavova, dok je kod Romnija bilo vidljivo da se blago pomerio ka političkom centru, želeći da izbegne optužbe liberalne javnosti da bi kao predsednik poveo SAD u nova osvajanja I ratove.
Očigledno da nije želeo da zvuči kao Džordž Buš, pa je dobar deo večeri zvučao kao Obama , reči su jednog od komentatora Si-En-En-a.
Aktuelni predsednik je odmah na početku debate podsetio Romnija na njegovu skorašnju izjavu da je Rusija američki spoljnopolitički neprijatelj broj jedan, na šta je kandidat republikanaca odgovorio da
on vidi Moskvu kao geostrateškog protivnika, dok Iran smatra najvećom pretnjom po nacionalnu bezbednost Amerike.
"Guverneru, Hladni rat je završen pre 20 godina a vi izgleda želite da da vratite spoljnu politiku iz osamdesetih, kao i socijalnu politiku iz pedesetih i ekonomsku iz dvadesetih godina prošlog veka" , uzvratio je Obama.
Dvojica kandidata se nisu složila ni oko današnje uloge Amerike u svetu, koju je Obama ocenio kao zemlju sa više saveznika danas nego pre četiri godine, dok je Romni rekao da su SAD danas slabije.
Američka mornarica danas ima manje brodova nego 1917.godine , nastupio je republikanski kandidat za predsednika, ilustrujući ocenu da je Amerika danas slabija.
"Tako je. Ali danas imamo i manje konja i bajoneta, ali imamo brodove na koje mogu da sleću avioni i brodove koji idu ispod vode i zovu se podmornice" , odgovorio je Obama.
Romni je naročito oštar bio prema Kini, rekavši da Peking godinama ne igra po istim pravilima u međunarodnoj trgovini, tako što veštački drži nisku vrednost svoje valute juana, zbog čega se
zatvaraju fabrike u Americi i ljudi gube posao.
Pošto ga je Obama nekoliko puta prekinuo tokom izlaganja, Romni mu je odgovorio da napad na njega nije predsednička politika.
Napad na mene nije plan u spoljnoj politici. Na taj način ne govorite o rešavanju problema na Bliskom istoku , ocenio je Romni. Tokom debate nijedan od dvojice kandidata nije u svojoj spoljnopolitičkoj agendi spomenuo pitanje Zapadnog Balkana i Srbije.
Pred sinoćnji duel, prema poslednjim anketama oba kandidata su imala podršku po 47 odsto birača na nacionalnom nivou.
Trku će prema tome najverovatnije rešiti birači desetak takozvanih sving država, gde je još neizvesno ko će dobiti više glasova.
Obama se ipak nalazi u nešto boljoj poziciji, pošto u Americi postoji sistem elektorskih glasova, a istraživanja govore da on tu ima neznatnu prednost, pa bi Romni verovatno trebalo da dobije šest do sedam od deset sving država da bi pobedio na novembarskim izborima.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Pablo Martinez Monsivais)
