Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU razgovaraće danas u Luksemburgu o problemu lažnih azilanata i mehanizmu za suspenziju "belog Šengena" za Zapadni Balkan.
Izveštaj Evropske komisije o drastičnom porastu broja azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana i rasprava o uvođenju mehanizma za suspenziju bezviznog režima biće prva tema današnjeg sastanka 27 ministara policije, rečeno je novinarima sredu u sedištu Evropskog saveta.
"Imamo problem sa lažnim azilantima, imamo pismo šest ministara i očigledno je da se ovo pitanje mora razmotriti", rekao je diplomata blizak kiparskom predsedništvu EU koji je insistirao na anonimnosti.
Ranije je saopšteno da su ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske i Švedske tražili hitno razmatranje mogućnosti da se građanima Srbije i Makedonije ponovo uvedu vize za putovanja u EU zbog velikog priliva lažnih azilanata.
Diplomata je, međutim, objasnio da nikakva odluka o tom pitanju neće biti doneta danas, već će ministri samo razmeniti mišljenja kako da se mehanizam sprovede kroz komplikovanu proceduru evropskih institucija.
"Ne očekujem da će rezultat rasprave u četvrtak ući u zaključke", rekao je on.
Predlog Komisije o uvođenju mehanizma za privremenu suspenziju Šengena, poznat i kao "zaštitna klauzula", već godinu i po dana nalazi se u proceduri, a stupiće na snagu tek ako ga bude usvojio Evropski parlament.
Izvestiteljka Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak izjavila je da EU trenutno nema instrumente na osnovu kojih bi mogla da ukine bezvizni režim za zemlje poput BiH ili Srbije.
"Neke zemlje, predvođene Nemačkom, sada vrše pritisak na Savet da se zaštitna klauzula hitno prosledi Parlamentu, ali ne dele svi to mišljenje", rekao je diplomata, i dodao da mnogi smatraju da nije fer da velikom broju građana bude uskraćena sloboda kretanja zbog relativno malog broja lažnih azilanata.
Gerald Knaus i Aleksandra Stiglmajer iz nezavisnog instituta Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) dele ovo mišljenje.
"Ponovo uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana bila bi fundamentalna i sistemska greška", upozorili su oni u kritičkom tekstu koji je u sredu objavljen na briselskom internet portalu "EuObzerver".
Oni su ukazali da je uzrok povećanog priliva lažnih azilanata u Nemačku i neke druge zemlje duga i komplikovana procedura odlučivanja o zahtevima za azil, tokom koje azilanti dobijaju relativno visoku novčanu pomoć.
Knaus i Stiglmajer sem toga tvrde da nije fer tražiti od Srbije i Makedonije da uvode posebne mere prema Romima, koji preovlađuju među podnosiocima zahteva za azil, jer bi se time ozvaničila diskriminacija.
"Jedino trajno i efikasno rešenje je da zemlje članice EU reformišu sistem rešavanja zahteva za azil kod svoje kuće", piše u tekstu pod naslovom "Populizam u Briselu - kako rešiti azilantsku krizu?"
Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ranije je rekla da bi zaštitna klauzula pred parlamentom mogla da se nađe do kraja godine, kao i da poslanici trpe veliki pritisak da ona bude usvojena.
(Tanjug)
"Imamo problem sa lažnim azilantima, imamo pismo šest ministara i očigledno je da se ovo pitanje mora razmotriti", rekao je diplomata blizak kiparskom predsedništvu EU koji je insistirao na anonimnosti.
Ranije je saopšteno da su ministri unutrašnjih poslova Nemačke, Belgije, Holandije, Luksemburga, Francuske i Švedske tražili hitno razmatranje mogućnosti da se građanima Srbije i Makedonije ponovo uvedu vize za putovanja u EU zbog velikog priliva lažnih azilanata.
Diplomata je, međutim, objasnio da nikakva odluka o tom pitanju neće biti doneta danas, već će ministri samo razmeniti mišljenja kako da se mehanizam sprovede kroz komplikovanu proceduru evropskih institucija.
"Ne očekujem da će rezultat rasprave u četvrtak ući u zaključke", rekao je on.
Predlog Komisije o uvođenju mehanizma za privremenu suspenziju Šengena, poznat i kao "zaštitna klauzula", već godinu i po dana nalazi se u proceduri, a stupiće na snagu tek ako ga bude usvojio Evropski parlament.
Izvestiteljka Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak izjavila je da EU trenutno nema instrumente na osnovu kojih bi mogla da ukine bezvizni režim za zemlje poput BiH ili Srbije.
"Neke zemlje, predvođene Nemačkom, sada vrše pritisak na Savet da se zaštitna klauzula hitno prosledi Parlamentu, ali ne dele svi to mišljenje", rekao je diplomata, i dodao da mnogi smatraju da nije fer da velikom broju građana bude uskraćena sloboda kretanja zbog relativno malog broja lažnih azilanata.
Gerald Knaus i Aleksandra Stiglmajer iz nezavisnog instituta Evropska inicijativa za stabilnost (ESI) dele ovo mišljenje.
"Ponovo uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana bila bi fundamentalna i sistemska greška", upozorili su oni u kritičkom tekstu koji je u sredu objavljen na briselskom internet portalu "EuObzerver".
Oni su ukazali da je uzrok povećanog priliva lažnih azilanata u Nemačku i neke druge zemlje duga i komplikovana procedura odlučivanja o zahtevima za azil, tokom koje azilanti dobijaju relativno visoku novčanu pomoć.
Knaus i Stiglmajer sem toga tvrde da nije fer tražiti od Srbije i Makedonije da uvode posebne mere prema Romima, koji preovlađuju među podnosiocima zahteva za azil, jer bi se time ozvaničila diskriminacija.
"Jedino trajno i efikasno rešenje je da zemlje članice EU reformišu sistem rešavanja zahteva za azil kod svoje kuće", piše u tekstu pod naslovom "Populizam u Briselu - kako rešiti azilantsku krizu?"
Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon ranije je rekla da bi zaštitna klauzula pred parlamentom mogla da se nađe do kraja godine, kao i da poslanici trpe veliki pritisak da ona bude usvojena.
(Tanjug)
