Više desetina hiljada ljudi okupilo se jutros na trgu Ulus u istorijskom centru Ankare na demonstracijama povodom Dana republike koje su umerene islamističke vlasti zabranile.
Agencija RIA Novosti, pozivajući se na televiziju Si-En-En Turk (CNN Turk), izveštava da je policija primenila suzavac i da informacija o povređenima nema, dok AFP navodi da je policija upotrebila "biber-sprej" pošto je grupa demonstranata pokušala da probije policijski kordon.
Noseći nacionalne zastave, demonstranti su uzvikivali "Mi smo vojnici Mustafe Kemala (Ataturka)" i "Živela nezavisna Turska".
Prema izveštaju TV kanala, do zvaničnog početka manifestacije u 11 sati, međutim, nisu zabeleženi u toj oblasti ozbiljniji incidenti.
Prema navodima agencija, angažovano je između 3.500 i 6.000 policajaca, a policija je blokirala tu oblast u kojoj se nalazi zgrada prvog parlamenta Turske.
Policijski kordoni su bili raspoređeni i na ulazima u glavni grad Turske i policija nije pustila više od 100 autobusa koji su krenuli iz drugih gradova radi učešća na demonstracijama.
Zvanično obeležavanje 89. godišnjice proglašenja Republike Turske dozvoljeno je samo na hipodromu u Ankari, uz učešće turskog rukovodstva.
Glavna opoziciona Republikanska narodna partija, Radnička partija i oko 40 društvenih organizacija odlučili su, međutim, da održe svoju "manifestaciju mobilizacije" ispred prve turske skupštine i maršom do mauzoleja osnivača Republike, Ataturka.
Guverner Ankare nije dozvolio održavanje akcije opoziciji, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan je rekao da vlasti Ankare imaju podatke da se planiraju provokacije i da je zato akcija zabranjena.
Republika Turska nastala je "iz pepela" Otomanske imperije, koja je obuhvatala period od šest vekova i na svom vrhuncu se prostirala od jugoistočne Evrope do Bliskog istoka i severne Afrike.
Pod rukovodstvom Republikanske narodne stranke i njenog lidera Ataturka 1918. godine u Turskoj je izbila tzv. Kemalistička revolucija koja je okončana proglašenjem republike 29. oktobra 1923. godine.
Od 1924. do 1934. godine izvršene su reforme u oblasti državnog uređenja, pravnih odnosa i kulture posle kojih je Turska dobila status sekularne države, orijentisane na zapadne vrednosti.
Asošijeted pres navodi da je proteklih nekoliko godina obeležavanje Dana republike postalo simbol podele između islamističke vlade i njenih protivnika, koji se plaše da su u opasnosti sekularne tradicije Turske.
(Tanjug/Foto: sa radničkog protesta u Ankari početkom meseca, Beta/AP)
Noseći nacionalne zastave, demonstranti su uzvikivali "Mi smo vojnici Mustafe Kemala (Ataturka)" i "Živela nezavisna Turska".
Prema izveštaju TV kanala, do zvaničnog početka manifestacije u 11 sati, međutim, nisu zabeleženi u toj oblasti ozbiljniji incidenti.
Prema navodima agencija, angažovano je između 3.500 i 6.000 policajaca, a policija je blokirala tu oblast u kojoj se nalazi zgrada prvog parlamenta Turske.
Policijski kordoni su bili raspoređeni i na ulazima u glavni grad Turske i policija nije pustila više od 100 autobusa koji su krenuli iz drugih gradova radi učešća na demonstracijama.
Zvanično obeležavanje 89. godišnjice proglašenja Republike Turske dozvoljeno je samo na hipodromu u Ankari, uz učešće turskog rukovodstva.
Glavna opoziciona Republikanska narodna partija, Radnička partija i oko 40 društvenih organizacija odlučili su, međutim, da održe svoju "manifestaciju mobilizacije" ispred prve turske skupštine i maršom do mauzoleja osnivača Republike, Ataturka.
Guverner Ankare nije dozvolio održavanje akcije opoziciji, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan je rekao da vlasti Ankare imaju podatke da se planiraju provokacije i da je zato akcija zabranjena.
Republika Turska nastala je "iz pepela" Otomanske imperije, koja je obuhvatala period od šest vekova i na svom vrhuncu se prostirala od jugoistočne Evrope do Bliskog istoka i severne Afrike.
Pod rukovodstvom Republikanske narodne stranke i njenog lidera Ataturka 1918. godine u Turskoj je izbila tzv. Kemalistička revolucija koja je okončana proglašenjem republike 29. oktobra 1923. godine.
Od 1924. do 1934. godine izvršene su reforme u oblasti državnog uređenja, pravnih odnosa i kulture posle kojih je Turska dobila status sekularne države, orijentisane na zapadne vrednosti.
Asošijeted pres navodi da je proteklih nekoliko godina obeležavanje Dana republike postalo simbol podele između islamističke vlade i njenih protivnika, koji se plaše da su u opasnosti sekularne tradicije Turske.
(Tanjug/Foto: sa radničkog protesta u Ankari početkom meseca, Beta/AP)
