Na neobavezujućem referendumu bila su postavljena dva pitanja o političkom statusu Portorika.

Na pitanje da li status Portorika treba da ostane nepromenjen, oko 54 odsto birača glasalo je za promenu, dok se 46 odsto opredelilo za postojeći status.

Drugo pitanje je bilo da izaberu jednu od tri opcije: američka savezna država, nezavisnost ili suverena slobodna asocijacija sa vezama sa SAD.

Za status Portorika, kao američke savezne države, glasao je 61 odsto birača, za suverenu slobodnu asocijaciju, koja bi omogućila veću autonomiju, glasalo je 33 odsto glasača, dok je za nezavisnost glasalo samo 5,5 odsto Portorikanaca.

Referendum je predložio republikanski guverner Komonvelta Portoriko Luis Fortunjo.

Portorikanci su već dugo podeljeni po pitanju političkog statusa države i debata o političkom statusu ostrva već dugo dominira politikom u Portoriku.

Političke partije se dele na one koje se zalažu za status američke države, nezavisnost ili podržavaju sadašnji status Komonvelta koji ima samoupravu.

Ovo ostrvo otkrio je Kristifor Kolumbo na svom drugom putovanju 1493. godine i tako je postalo deo španskih poseda.

Amerika je 10. decembra 1898. godine anektirala Portoriko. To je bila posledica špansko-američkog rata.

Donošenjem Džonsovog akta (1917) Portoriko ponovo dobija pravo na unutrašnju samoupravu, koja se 1948. godine još proširuje. Ostrvo dobija komonveltski status 25. jula 1952.

U glasanjima 1967., 1993. i 1998. godine Portorikanci su se izjasnili protiv nezavisnosti i za nastavak povezanosti sa SAD.

U skladu sa dosadašnjim statusom Komonvelta, Portorikanci koji žive na ostrvu su američki državljani, ali ne mogu glasati na predsedničkim izborima u SAD i njihov jedini predstavnik u Kongresu je član Predstavničkog doma, koji nema pravo da glasa.

Većina Portorikanaca ne plaća federalni porez na dohodak, ali uplaćuju novac u penzioni fond, imaju pravo na socijalnu pomoć i služe vojsku u SAD.

(Srna)