"Između osam i 10 je reklo da će doći, a nešto manje je odgovorilo negativno", izjavio je direktor Instituta Geir Lundestad za agenciju AFP.

Nobelov institut je odbio da otkrije imena onih koji su prihvatili ili odbili poziv, uz obrazloženje da se lista menja "iz dana u dan".

Nemačka kancelarka Angela Merkel, belgijski premijer Elio di Rupo i rumunski predsednik Trajan Basesku su saopštili da nameravaju da otputuju u Oslo.

Ipak, britanski premijer Dejvid Kameron, suočen sa pritiskom evroskeptičkog krila svoje Konzervativne partije, sarkastično je prokomentarisao da će "biti dovoljno ljudi da pokupe nagradu".

Kameronova odluka da ne otputuje u Oslo tumači se kao ispoljavanje njegovog odustva entuzijazma za EU, navela je francuska agencija.

Francuska se nalazi među državama koje tek treba da odgovore na poziv, prema Nobelovom istitutu. Predsednik Francuske Fransoa Oland je izjavio prošlog meseca da će biti u Oslu ukoliko drugi šefovi država i vlada budu prisustvovali ceremoniji.

Holandija i Finska su danas saopštile da odluku još nisu donele, dok su mediji iz Kopenhagena izvestili da to nije učinio ni danski premijer.

"Bilo bi nerealistično očekivati da svi dođu", rekao je Lundestad na pitanje o odsustvu jedinstvenog odgovora članica EU na poziv Instituta.

Najava u oktobru da će Nobelova nagrada za mir biti dodeljena EU izazvala je brojne kontroverze.

Evropski blok od 27 država članica trenutno prolazi jednu od najdubljih kriza gde je njegova solidarnost stavljena na test, pri čemu imućne države severa stoje nasuprot duboko zaduženim evropskim državama na jugu, suočenim sa oštrim merama štednje.

Nagrada, koja se sastoji od diplome, zlatne medalje i čeka na osam miliona kruna (927.000 evra) biće uručena 10. decembra predsednicima Evropskog saveta Hermanu von Rompeju, Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu i Evropskog parlamenta Martinu Šulcu.

(Tanjug)