Alkohol godišnje ubije 15.000 Nemaca, odnosno od posledica preteranog uzimanja raznih alkoholnih pića umre 18 osoba na 100.000 stanovnika.
Alkoholizam posedno pogađa one na istoku, što se objašnjava socijalnom situacijom, ali i posledicama ''kulture pijenja'' u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, pa zato eksperti traže radikalno poskupljenje alkoholnih proizvoda, odnosno, povećanje poreza na tu robu.
Nemački istok se bori s većim problemom, nego zapad i, dve decenije posle pada berlinskog zida, na istoku i dalje umire više ljudi od alkohola, nego u takozvanim ''starim pokrajinama''.
"Tužna statistika" alkoholičarskog života pokazuje da se na čelu liste nalazi pokrajina severnjačke lepote, koju zapljuskuju vode Baltika- Meklenburg-Prednja Pomeranija, gde na 100 000 ljudi ima 37 smrtnih slučajeva od posledica pijanstva.
Za njom sledi Saksonija-Anhalt, pokrajina u centru države, sa 36 mrtvih, pa Saksonija, federalna jednica bujne lepote i burne prošlosti, koja bitku bije s neonacistima u parlamentu i kuburi sa privredom, sa 26 mrtvih, zatim Brandenbrug sa 25.
Na zapadnoj strani grad-pokrajina Bremen ima 29 smrtnih slučajeva, Severna Rajna Vestfalija16, Bavarska sa 14 slučajeva, Baden-Virtemberg 13...
Prema procenama nemačkog Zavoda za pitanja zavisnosti, socijalna situacija igra, između ostalih važnu ulogu i pokrajine na istoku su teže pogođene privrednom krizom, nego na zapadu države.
Ljudi, kažu eksperti, pokušavaju da u alkoholu ''utope'' svoje brige, pa tako -s jedne strane, alkoholizam može da vidi ka nezaposlenosti i nezaposlenost u alkoholizam.
Opunomoćenik savezne vlade za pitanje brorbe protiv droge Mehtild Dikmans smatra socijalne Probleme kao osnovu za razlike u alkoholizmu između istoka i zapada.
Istorija pokazuje, kažu eksperti, da se u DDR pilo i više i češće, nego kod bogate braće na zapadu i da je to komunistička partija nekadašnje Istočne Nemačke, zapravo, pokušavala da predstavi bezazlenim problemom, jer se alkoholizam smatrao kapitalističkim manirom.
Onaj, ko danas na istoku Nemačke umre od posledica alkohola, star je između 50 i 60 godina, što znači da se on kroz ''kulturu pijenja'' DDR već socijalizovao.
Od tog problema se čovek ne oslobađa, samo zato što je došlo do promene političkog sistema-kažu zapadnonemački eksperti i ukazuju na to da je i na zapadu, takođe, postojao sopstveni problem sa alkoholom.
''Nemačka je, ukupno gledano, jedna visokoproblematična alkohol-zemlja'', rekao je šef DHS Rafael Gasman.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/getty Images)
Nemački istok se bori s većim problemom, nego zapad i, dve decenije posle pada berlinskog zida, na istoku i dalje umire više ljudi od alkohola, nego u takozvanim ''starim pokrajinama''.
"Tužna statistika" alkoholičarskog života pokazuje da se na čelu liste nalazi pokrajina severnjačke lepote, koju zapljuskuju vode Baltika- Meklenburg-Prednja Pomeranija, gde na 100 000 ljudi ima 37 smrtnih slučajeva od posledica pijanstva.
Za njom sledi Saksonija-Anhalt, pokrajina u centru države, sa 36 mrtvih, pa Saksonija, federalna jednica bujne lepote i burne prošlosti, koja bitku bije s neonacistima u parlamentu i kuburi sa privredom, sa 26 mrtvih, zatim Brandenbrug sa 25.
Na zapadnoj strani grad-pokrajina Bremen ima 29 smrtnih slučajeva, Severna Rajna Vestfalija16, Bavarska sa 14 slučajeva, Baden-Virtemberg 13...
Prema procenama nemačkog Zavoda za pitanja zavisnosti, socijalna situacija igra, između ostalih važnu ulogu i pokrajine na istoku su teže pogođene privrednom krizom, nego na zapadu države.
Ljudi, kažu eksperti, pokušavaju da u alkoholu ''utope'' svoje brige, pa tako -s jedne strane, alkoholizam može da vidi ka nezaposlenosti i nezaposlenost u alkoholizam.
Opunomoćenik savezne vlade za pitanje brorbe protiv droge Mehtild Dikmans smatra socijalne Probleme kao osnovu za razlike u alkoholizmu između istoka i zapada.
Istorija pokazuje, kažu eksperti, da se u DDR pilo i više i češće, nego kod bogate braće na zapadu i da je to komunistička partija nekadašnje Istočne Nemačke, zapravo, pokušavala da predstavi bezazlenim problemom, jer se alkoholizam smatrao kapitalističkim manirom.
Onaj, ko danas na istoku Nemačke umre od posledica alkohola, star je između 50 i 60 godina, što znači da se on kroz ''kulturu pijenja'' DDR već socijalizovao.
Od tog problema se čovek ne oslobađa, samo zato što je došlo do promene političkog sistema-kažu zapadnonemački eksperti i ukazuju na to da je i na zapadu, takođe, postojao sopstveni problem sa alkoholom.
''Nemačka je, ukupno gledano, jedna visokoproblematična alkohol-zemlja'', rekao je šef DHS Rafael Gasman.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/getty Images)
