Prema nekim procenama u poreskim rajevima se nalazi 32 hiljade milijardi dolara.
Svetski bogataši u zemljama "poreskog raja" kriju najmanje 21 hiljadu milijardi dolara, a - prema procenama međunarodne istraživačke organizacije "Taks džastis netvork" (TJN) - iznos novca na of-šor bankarskim računima dostiže i astronomskih 32 biliona.
Ta (izvesna) suma od 21 bilion dolara u vlasništvu je 10 miliona fizičkih lica ili struktura iz kojih ta lica izvlače korist, a skoro polovina tih finansijskih sredstava - oko 9,8 biliona dolara - u posedu je svega 92.000 bogataša.
Kad je reč o Srbiji, uprkos najavama, još nisu "prošle" zakonske izmene koje predviđaju veće poreze za transakcije u ofšor zemlje, a ranije je najavljivano da će ući u skupštinsku proceduru zajedno sa budžetom za 2013.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je u oktobru da će uvesti oporezivanje transakcija u "poreske rajeve".
Dinkić je tada rekao da će biti uveden porez po odbitku za transfere u poreske rajeve i da će ta poreska stopa najverovatnije iznositi 30 odsto. Privrednici upozoravaju da bi to moglo da im oteža poslovanje i poveća trošak.
Kako je prenosila beogradska štampa, najviše transakcija iz Srbije u prvoj polovini ove godine išlo je prema Lihtenštajnu - čak 770 miliona evra. Slede Britanska Devičanska Ostrva sa 680 miliona evra i Holandija sa 141 milionom evra.
Dnevnik Blic je u oktobru pisao da je u poreske rajeve otišlo je 1,6 milijardi evra - odlilo se iz Srbije ka najpoznatijim ofšor destinacijama Lihtenštajnu, Panami, Kipru, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Holandiji i Luksemburgu u prvoj polovini ove godine.
G20 - grupa 20 najrazvijenijih zemalja - poslednjih godina je u više navrata pozivala "poreske oaze" na reformu poreskog zakonodavstva, a prošle godine je najavila da će na svakom samitu objavljivati listu poreskih rajeva koji odbijaju saradnju.
Nevladine organizacije koje se zalažu za ukidanje "poreskih rajeva" tvrde da takvi "rajevi" koštaju vlade pojedinih zemalja milijarde dolara na ime neostvarenih poreskih prihoda koji bi mogli da budu upotrebljeni za pomoć siromašnima.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi je prošle godine, posle samita G20, tvrdio da će međunarodna zajednica izopštiti "poreske rajeve", a među zemljama koje ne čine dovoljno da bi ukinule bankarsku tajnost, pomenuo i Ssvajcarsku.
"Naša poruka je jasna. Ne želimo da 'poreski rajevi' i dalje postoje", rekao je Sarkozi i naveo 11 zemalja koje ne ispunjavaju standarde finansijske transparentnosti: Antigvu, Barbados, Bocvanu, Brunej, Panamu, Sejšele, Trinidad i Tobago, Urugvaj, Vanuatu, Švajcarsku i Lihtenštajn.
Ofšor praksa je stara kao svet - u antičkoj Grčkoj pomorci i tajkuni koji su koristili njihove usluge su ostavljali robu na pojedina ostrva da ne bi plaćali uvozni porez Atini. Godine 1721, američke kolonije su trgovale u Latinskoj Americi da bi izbegle britanske poreze.
Bermude se ponekad proglašavaju za prvi poreski raj, zbog propisa o prvim ofšor kompanijama iz 1935, ali Lihtenštajn je to učinio ranije, 1926. Javna je tajna, međutim, da je prvi poreski raj za svetske tajkune zapravo bila i ostala Švajcarska.
(Tanjug)
Ta (izvesna) suma od 21 bilion dolara u vlasništvu je 10 miliona fizičkih lica ili struktura iz kojih ta lica izvlače korist, a skoro polovina tih finansijskih sredstava - oko 9,8 biliona dolara - u posedu je svega 92.000 bogataša.
Kad je reč o Srbiji, uprkos najavama, još nisu "prošle" zakonske izmene koje predviđaju veće poreze za transakcije u ofšor zemlje, a ranije je najavljivano da će ući u skupštinsku proceduru zajedno sa budžetom za 2013.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić najavio je u oktobru da će uvesti oporezivanje transakcija u "poreske rajeve".
Dinkić je tada rekao da će biti uveden porez po odbitku za transfere u poreske rajeve i da će ta poreska stopa najverovatnije iznositi 30 odsto. Privrednici upozoravaju da bi to moglo da im oteža poslovanje i poveća trošak.
Kako je prenosila beogradska štampa, najviše transakcija iz Srbije u prvoj polovini ove godine išlo je prema Lihtenštajnu - čak 770 miliona evra. Slede Britanska Devičanska Ostrva sa 680 miliona evra i Holandija sa 141 milionom evra.
Dnevnik Blic je u oktobru pisao da je u poreske rajeve otišlo je 1,6 milijardi evra - odlilo se iz Srbije ka najpoznatijim ofšor destinacijama Lihtenštajnu, Panami, Kipru, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Holandiji i Luksemburgu u prvoj polovini ove godine.
G20 - grupa 20 najrazvijenijih zemalja - poslednjih godina je u više navrata pozivala "poreske oaze" na reformu poreskog zakonodavstva, a prošle godine je najavila da će na svakom samitu objavljivati listu poreskih rajeva koji odbijaju saradnju.
Nevladine organizacije koje se zalažu za ukidanje "poreskih rajeva" tvrde da takvi "rajevi" koštaju vlade pojedinih zemalja milijarde dolara na ime neostvarenih poreskih prihoda koji bi mogli da budu upotrebljeni za pomoć siromašnima.
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi je prošle godine, posle samita G20, tvrdio da će međunarodna zajednica izopštiti "poreske rajeve", a među zemljama koje ne čine dovoljno da bi ukinule bankarsku tajnost, pomenuo i Ssvajcarsku.
"Naša poruka je jasna. Ne želimo da 'poreski rajevi' i dalje postoje", rekao je Sarkozi i naveo 11 zemalja koje ne ispunjavaju standarde finansijske transparentnosti: Antigvu, Barbados, Bocvanu, Brunej, Panamu, Sejšele, Trinidad i Tobago, Urugvaj, Vanuatu, Švajcarsku i Lihtenštajn.
Ofšor praksa je stara kao svet - u antičkoj Grčkoj pomorci i tajkuni koji su koristili njihove usluge su ostavljali robu na pojedina ostrva da ne bi plaćali uvozni porez Atini. Godine 1721, američke kolonije su trgovale u Latinskoj Americi da bi izbegle britanske poreze.
Bermude se ponekad proglašavaju za prvi poreski raj, zbog propisa o prvim ofšor kompanijama iz 1935, ali Lihtenštajn je to učinio ranije, 1926. Javna je tajna, međutim, da je prvi poreski raj za svetske tajkune zapravo bila i ostala Švajcarska.
(Tanjug)
