Sud u Čileu naredio je hapšenje osam bivših vladinih zvaničnika zbog ubistva Viktora Hare, popularnog pevača i političkog aktiviste, nekoliko dana nakon vojnog udara.
Hara, popularni muzičar, odveden je u jedan sportski centar u Santjagu, gde je danima mučen i na kraju ubijen. Njegovo tijelo pronađeno je nekoliko dana kasnije na ulici čileanske prestonice sa 44 rane od metka. Kako je kasnije utvrđeno, Hara je umro 16. septembra 1973. godine, javio je Bi-Bi-Si (BBC).
Dvojica umešanih - Ugo Sančez Marmonti i Pedro Barijentos Nunjez optuženi su za ubistvo.
Barijentos Nunjez, pod nadimkom Princ, za kojim je sudija izdao međunarodnu poternicu jer živi u SAD, negirao je umešanost u ovaj zločin.
Nedavno je penzionisani čileanski sudija Vrhovnog suda izjavio je da je bivši predsednik Augusto Pinoče znao sve o zločinima tajne policije tokom diktature.
Povodom šestogodišnjice od Pinočeove smrti, penzionisani sudija Alehandro Solis je rekao da je za više od 10 godina naredio hapšenje nekoliko desetina čileanskih oficira bezbednosti pod optužbama povezanih za nestanak i ubistvo levičarskih disidenata tokom brutalnog režima diktatora.
Čileanska vlada procenjuje da je 3.095 ljudi ubijeno tokom Pinočeovog režima. Međutim, pominje se da je još oko 30.000 neistomišljenika mučeno tokom njegove vladavine.
Pinoče je predvodio vojnu huntu koja je izvršila državni udar u Čileu 1973. godine, zbacila socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea i uvela vojnu diktaturu.
Za predsjednika države Pinoče se sam imenovao 1974. godine i ostao na vlasti do 1990, a zatim je ostao "u vlasti" kao doživotni senator.
Pinoče je umro 10. decembra 2006. godine, u kućnom pritvoru, mada ga nikada nije stigla i sudska presuda po brojnim optužbama za nezakonito bogaćenje i kršenje ljudskih prava u Čileu.
Krvavu političku diktatutu u Čileu pratila je i uspešna privredna reforma, koja je od te zemlje načinila jednu od uspešnijih ekonomija Južne Amerike.
(Srna/MONDO)
Dvojica umešanih - Ugo Sančez Marmonti i Pedro Barijentos Nunjez optuženi su za ubistvo.
Barijentos Nunjez, pod nadimkom Princ, za kojim je sudija izdao međunarodnu poternicu jer živi u SAD, negirao je umešanost u ovaj zločin.
Nedavno je penzionisani čileanski sudija Vrhovnog suda izjavio je da je bivši predsednik Augusto Pinoče znao sve o zločinima tajne policije tokom diktature.
Povodom šestogodišnjice od Pinočeove smrti, penzionisani sudija Alehandro Solis je rekao da je za više od 10 godina naredio hapšenje nekoliko desetina čileanskih oficira bezbednosti pod optužbama povezanih za nestanak i ubistvo levičarskih disidenata tokom brutalnog režima diktatora.
Čileanska vlada procenjuje da je 3.095 ljudi ubijeno tokom Pinočeovog režima. Međutim, pominje se da je još oko 30.000 neistomišljenika mučeno tokom njegove vladavine.
Pinoče je predvodio vojnu huntu koja je izvršila državni udar u Čileu 1973. godine, zbacila socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea i uvela vojnu diktaturu.
Za predsjednika države Pinoče se sam imenovao 1974. godine i ostao na vlasti do 1990, a zatim je ostao "u vlasti" kao doživotni senator.
Pinoče je umro 10. decembra 2006. godine, u kućnom pritvoru, mada ga nikada nije stigla i sudska presuda po brojnim optužbama za nezakonito bogaćenje i kršenje ljudskih prava u Čileu.
Krvavu političku diktatutu u Čileu pratila je i uspešna privredna reforma, koja je od te zemlje načinila jednu od uspešnijih ekonomija Južne Amerike.
(Srna/MONDO)
