Prirodne katastrofe u svetu su 2012. odnele manje žrtava i nanele manju štetu nego prethodnih godina, a za kraj godine je najavljivan čak i smak sveta.
U poređenju s 2011. kada je ukupna ekonomska šteta od katastrofa - kako prirodnih tako i kao posledica ljudskog delovanja, bila 350 milijardi dolara, 2012. godine su ekstremne nepogode odnele 140 milijardi, piše u izveštaju osiguravajuće kompanije Svis Re.
Osim "superoluje" Sendi koja je krajem oktobra i početkom novembra pogodila istočnu obalu SAD, 2012. veće prirodne katastrofe nisu privukle znatniju pažnju medija i svetske javnosti, dok su 2011. godinu obležili razoran zemljotres i cunami u Japanu što je izazvalo i pretnju potencijalne nuklearne katastrofe.
Po podacima Svis Rea, 2012. prirodne katastrofe su odnele najmanje 11.000 života, dok je godinu dana ranije samo u zemljotresu I cunamiju u Japanu stradalo 15.878 ljudi.
Ipak, podaci o ekonomskoj šteti od katastrofa u 2012. ukazuju da su gubici iznad proseka. Pet najvećih gubitaka od katastrofa u 2012. bilo je u SAD.
Pored oluje Sendi, značajnu štetu u SAD je nanela i velika suša koja je osiguravajuće kompanije i poljoprivrednike koštala više od 11 milijardi dolara.
Takođe je u SAD proleće obeležila sezona tornada, kao i nekoliko većih oluja krajem juna i u julu. Sendi, koja je kategoriju "superoluje" dobila pošto se nekoliko nepovoljnih vremenskih činilaca udružilo u katastrofalnu vremensku nepogodu, nanela je 30 do 50 milijardi dolara štete, a poginula su 253 čoveka.
To je, po posledicama, bila druga najskuplja oluja u istoriji SAD, posle uragana Katarina. Na razmere štete posebno je uticalo to što je Sendi pogodila najnaseljeniji deo SAD, uključujući i Njujork, svetsku finansijsku i
poslovnu metropolu.
Iako je 2012. bilo manje katastrofa nego prethodne godine, klimatolozi upozoravaju da predstoji sve više nepogoda. Po Svetskoj meteorološkoj organizaciji, količina ugljen-dioksida u atmosferi je 2011. dostigla rekordni nivo. Ta služba UN navodi da je emisija štetnih gasova već prešla "tačku bez povratka" - te se najgore posledice klimatskih promena više ne mogu sprečiti.
Portal Hafington post navodi da je zabeležen jošjedan negativan rekord - satelitske slike pokazuju da je količina leda koji pokriva Arktički okean najmanja od kada naučnici to prate satelitskim snimcima.
"Kraj sveta" koji je po nekim tumačenjima kalendara nestalog naroda Maja trebalo da bude 21. decembra 2012, dobio je znatno više prostora u medijima nego stvarne katastrofe koje su se zaista i dogodile, odnoseći stotine života.
Prošle godine zabeleženo je osam zemljotresa koji su odneli više od 10 života. Najgori je, sa 306 stradalih, bio avgusta u Iranu, magnitude 6,4. Zemljotres magnitude 7,4 u Gvatemali i Meksiku je nove mbra odneo 139 života, dok je zemljotres magnitude 6,7 na Filipinima februara usmrtio 113 ljudi.
U 2012. su se dogodila dva zemljotresa magnitude između 8 i 9,9, dok je u prethodne tri godine toliko jakih potresa bio po jedan.
S druge strane, u poređenju s 2009, 2010 i 2011, prošle godine je bilo znatno manje zemljotresa magnituda 5 do 7,9 koji takođe mogu naneti velike gubitke.
Širom sveta je 2012. bilo i više poplava od kojih su neke odnele desetine života. Najmanje 37 ljudi je poginulo jula u poplavama u okolini Pekinga, dok je početkom istog meseca u Rusiji nastradalo 144 čoveka. Velike poplave bile su i u Indiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Severnoj Koreji, Pakistanu i drugim zemljama.
U olujama u Tihom okeanu, koje su izavale poplave i rušile kuće, poginulo je 506 ljudi. U Ciklonu Nilam koji je pogodio Šri Lanku i južni deo Indije, nastradalo je 75 ljudi, a u olujama u Atlantskom okeanu nastradalo je 320 ljudi.
Ljudi su umirali i od suše, toplotnog udara i od zime.
Maja je osam zemlja na zapadu Afrike pretrpelo katastrofalnu sušu zbog koje je 18 miliona ljudi ostalo bez hrane, a Severnu Ameriku je pogodio toplotni talas sa 82 žrtve.
Od talasa hladnoće koji je u februaru Evropu okovao snegom i ledom, umrlo je oko 500 ljudi. Najteže su bili pogođeni Ukrajina, Poljska I istočni Balkan.
Od katastrofa prošle godine ostaće upamćene i snežne lavine koje su u Pakistanu aprila usmrtile 140 ljudi, a u Avganistanu marta 50.
(Beta Foto Beta AP)
Osim "superoluje" Sendi koja je krajem oktobra i početkom novembra pogodila istočnu obalu SAD, 2012. veće prirodne katastrofe nisu privukle znatniju pažnju medija i svetske javnosti, dok su 2011. godinu obležili razoran zemljotres i cunami u Japanu što je izazvalo i pretnju potencijalne nuklearne katastrofe.
Po podacima Svis Rea, 2012. prirodne katastrofe su odnele najmanje 11.000 života, dok je godinu dana ranije samo u zemljotresu I cunamiju u Japanu stradalo 15.878 ljudi.
Ipak, podaci o ekonomskoj šteti od katastrofa u 2012. ukazuju da su gubici iznad proseka. Pet najvećih gubitaka od katastrofa u 2012. bilo je u SAD.
Pored oluje Sendi, značajnu štetu u SAD je nanela i velika suša koja je osiguravajuće kompanije i poljoprivrednike koštala više od 11 milijardi dolara.
Takođe je u SAD proleće obeležila sezona tornada, kao i nekoliko većih oluja krajem juna i u julu. Sendi, koja je kategoriju "superoluje" dobila pošto se nekoliko nepovoljnih vremenskih činilaca udružilo u katastrofalnu vremensku nepogodu, nanela je 30 do 50 milijardi dolara štete, a poginula su 253 čoveka.
To je, po posledicama, bila druga najskuplja oluja u istoriji SAD, posle uragana Katarina. Na razmere štete posebno je uticalo to što je Sendi pogodila najnaseljeniji deo SAD, uključujući i Njujork, svetsku finansijsku i
poslovnu metropolu.
Iako je 2012. bilo manje katastrofa nego prethodne godine, klimatolozi upozoravaju da predstoji sve više nepogoda. Po Svetskoj meteorološkoj organizaciji, količina ugljen-dioksida u atmosferi je 2011. dostigla rekordni nivo. Ta služba UN navodi da je emisija štetnih gasova već prešla "tačku bez povratka" - te se najgore posledice klimatskih promena više ne mogu sprečiti.
Portal Hafington post navodi da je zabeležen jošjedan negativan rekord - satelitske slike pokazuju da je količina leda koji pokriva Arktički okean najmanja od kada naučnici to prate satelitskim snimcima.
"Kraj sveta" koji je po nekim tumačenjima kalendara nestalog naroda Maja trebalo da bude 21. decembra 2012, dobio je znatno više prostora u medijima nego stvarne katastrofe koje su se zaista i dogodile, odnoseći stotine života.
Prošle godine zabeleženo je osam zemljotresa koji su odneli više od 10 života. Najgori je, sa 306 stradalih, bio avgusta u Iranu, magnitude 6,4. Zemljotres magnitude 7,4 u Gvatemali i Meksiku je nove mbra odneo 139 života, dok je zemljotres magnitude 6,7 na Filipinima februara usmrtio 113 ljudi.
U 2012. su se dogodila dva zemljotresa magnitude između 8 i 9,9, dok je u prethodne tri godine toliko jakih potresa bio po jedan.
S druge strane, u poređenju s 2009, 2010 i 2011, prošle godine je bilo znatno manje zemljotresa magnituda 5 do 7,9 koji takođe mogu naneti velike gubitke.
Širom sveta je 2012. bilo i više poplava od kojih su neke odnele desetine života. Najmanje 37 ljudi je poginulo jula u poplavama u okolini Pekinga, dok je početkom istog meseca u Rusiji nastradalo 144 čoveka. Velike poplave bile su i u Indiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Severnoj Koreji, Pakistanu i drugim zemljama.
U olujama u Tihom okeanu, koje su izavale poplave i rušile kuće, poginulo je 506 ljudi. U Ciklonu Nilam koji je pogodio Šri Lanku i južni deo Indije, nastradalo je 75 ljudi, a u olujama u Atlantskom okeanu nastradalo je 320 ljudi.
Ljudi su umirali i od suše, toplotnog udara i od zime.
Maja je osam zemlja na zapadu Afrike pretrpelo katastrofalnu sušu zbog koje je 18 miliona ljudi ostalo bez hrane, a Severnu Ameriku je pogodio toplotni talas sa 82 žrtve.
Od talasa hladnoće koji je u februaru Evropu okovao snegom i ledom, umrlo je oko 500 ljudi. Najteže su bili pogođeni Ukrajina, Poljska I istočni Balkan.
Od katastrofa prošle godine ostaće upamćene i snežne lavine koje su u Pakistanu aprila usmrtile 140 ljudi, a u Avganistanu marta 50.
(Beta Foto Beta AP)
