Neobičan sudski proces na Islandu - devojka (15) tužila je državu jer joj zabranjuje da koristi ime koje joj je majka dala.
Razlog - ime Blaer, što na islandskom znači "povetarac", ne nalazi se na listi imena koje je vlada odobrila.
Island ima zvanična pravila o tome kakvo ime se može nadenuti detetu. Većina ljudi ne dovodi u pitanje Registar ličnih imena u kome se nalazi 1.712 muških i 1.853 ženska imena koja su u skladu sa islandskom gramatikom i za koja zvaničnici veruju da će štititi decu od maltretiranja ili sramote.
Roditelji mogu ili da izaberu ime sa liste ili da se žale specijalnom komitetu koji može da prihvati njihovu žalbu ili je odbije.
U Blaerinom slučaju njena majka je saznala da se ime ne nalazi na listi tek kada ju je sveštenik koji je krstio devojčicu obavestio da je greškom dozvolio da joj nadene takvo ime.
"Nisam imala pojma da se ime ne nalazi na čuvenoj listi", rekla je AP-u Bjork Eidsdotir i dodala da je 1973. znala jednog Blaera.
Ovoga puta komitet je odbio ime jer je muškog roda i pored toga što se tako zove i žensli lik u romanu islandskog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Haldora Laksnesa.
Na Islandu lična imena su mnogo važnija od prezimena i u imenicima svi se zavode po imenu, a niko po prezimenu. Primera radi, predsednik Olafur Ragnar Grimson je zaveden kao Olafur.
Blaer sada zovu "stulka" ili "devojka" na svim zvaničnim dokumentima što predstavlja neiscrpan izbor frustracije pri svakom odlasku u banku, obnavljanju pasoša, obavljanju birokratskih poslova.
Iako je zakon poslednjih godina postao nešto labaviji - dozvoljeno je ime Elvis, i dalje zabranjuje imena poput Kare, Karoline, Sesil ili Kriste jer slovo "c" ne postoji u islandskom alfabetu.
Zvaničnici navode da je svrha zakona da spreči osramoćivanje dece. "Ono što je nekome lepo drugome je užasno", rekla je predsednica komiteta Agusta Torbergsdotir i kao primer navela "Sataniju" koja je proglašena neprihvatljivom jer previše liči na "satanu".
Blaer je, međutim, odlučna da se bori sve do Vrhovnog suda ukoliko niže instance 25. januara ne promene odluku komisije i dozvole joj da koristi svoje ime.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
Island ima zvanična pravila o tome kakvo ime se može nadenuti detetu. Većina ljudi ne dovodi u pitanje Registar ličnih imena u kome se nalazi 1.712 muških i 1.853 ženska imena koja su u skladu sa islandskom gramatikom i za koja zvaničnici veruju da će štititi decu od maltretiranja ili sramote.
Roditelji mogu ili da izaberu ime sa liste ili da se žale specijalnom komitetu koji može da prihvati njihovu žalbu ili je odbije.
U Blaerinom slučaju njena majka je saznala da se ime ne nalazi na listi tek kada ju je sveštenik koji je krstio devojčicu obavestio da je greškom dozvolio da joj nadene takvo ime.
"Nisam imala pojma da se ime ne nalazi na čuvenoj listi", rekla je AP-u Bjork Eidsdotir i dodala da je 1973. znala jednog Blaera.
Ovoga puta komitet je odbio ime jer je muškog roda i pored toga što se tako zove i žensli lik u romanu islandskog pisca i dobitnika Nobelove nagrade Haldora Laksnesa.
Na Islandu lična imena su mnogo važnija od prezimena i u imenicima svi se zavode po imenu, a niko po prezimenu. Primera radi, predsednik Olafur Ragnar Grimson je zaveden kao Olafur.
Blaer sada zovu "stulka" ili "devojka" na svim zvaničnim dokumentima što predstavlja neiscrpan izbor frustracije pri svakom odlasku u banku, obnavljanju pasoša, obavljanju birokratskih poslova.
Iako je zakon poslednjih godina postao nešto labaviji - dozvoljeno je ime Elvis, i dalje zabranjuje imena poput Kare, Karoline, Sesil ili Kriste jer slovo "c" ne postoji u islandskom alfabetu.
Zvaničnici navode da je svrha zakona da spreči osramoćivanje dece. "Ono što je nekome lepo drugome je užasno", rekla je predsednica komiteta Agusta Torbergsdotir i kao primer navela "Sataniju" koja je proglašena neprihvatljivom jer previše liči na "satanu".
Blaer je, međutim, odlučna da se bori sve do Vrhovnog suda ukoliko niže instance 25. januara ne promene odluku komisije i dozvole joj da koristi svoje ime.
(Tanjug/Ilustracija: Guliver/Getty Images)
