Preživeli u holokaustu, političari, verski lideri i mnogi drugi obeležili danas u Aušvicu i širom sveta Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, svečanim molitvama i upozorenjima da se takve strahote nikada više ne smeju dogoditi.
U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, gde je ubijeno više od milion Jevreja i pripadnika drugih naroda pre nego što je oslobođen na današnji dan pre 68 godina, održana je ceremonija u gradu gde je bio taj logor na jugu Poljske.
Ceremonija u gradu Osvjenćim (na nemačkom Aušvic) je počela jutros molitvom za žrtve i preživele u holokaustu u crkvi Božje milosti, koja se nalazi u blizini nekadašnjeg logora, a glavno obeležavanje sećanja na holokaust održano je ispred spomenika žrtvama.
U okviru ovogodišnje komemoracije, u muzeju Aušvic-Birkenau danas je otvorena i nova ruska izložba o istoriji SSSR-a, u znak sećanja na dan kada je, pre 68 godina, Crvena armija oslobodila zarobljenike iz "logora smrti", a postavku je pripremio Centralni muzej Velikog otadžbinskog rata u Moskvi.
Među učesnicima ceremonije u Aušvicu su i predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin, poljski ministar kulture Bogdan Zdrojevski, bivši zarobljenici, predstavnici svestenstva i političari iz brojnih zemalja, navode poljski mediji.
Istovremeno, u Varšavi su održane molitve ispred spomenika učesnicima ustanka Varšavskog geta 1943. godine, prenosi AP.
Sećanje na žrtve holokausta obeleženo je i u Moskvi, uz paljenje sveća u Jevrejskom muzeju i Centru za toleranciju, prenosi Itar-Tas s.
Ruski rabin Berel Lazar pozvao je učesnike ceremonije da nikada ne zaborave strahote holokausta, ma kako bolne bile, a američki predsednik Barak Obama je obećao da će raditi na sprečavanju genocida.
"Odajemo počast sećanju na šest miliona Jevreja i milione nedužnih žrtava čiji su životi tragično uzeti tokom holokausta pre više od 60 godina", rekao je Obama, istakavši da je ova godišnjica "trenutak za akciju", preneo je AFP.
"Moramo da se obavežemo na odupiranje mržnji i progonu u svim oblicima. SAD, zajedno sa neđunarodnom zajednicom, rešene su da stanu na put svakom tiraninu ili diktatoru koji vrši zločine nad ljudima i da ostanu verne principu 'nikada više'", naglasio je on.
U Vatikanu, papa Benedikt XVI upozorio je, u svojoj nedeljnoj motivi, da "sećanje na ovu ogromnu tragediju, koja je pre svega tako snažno pogodila jevrejski narod, treba za sve da bude stalno upozorenje da strahote iz prošlosti više nikada ne smeju da se ponove".
U međuvremenu, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je u Milanu, na marginama komemorativne ceremonije, da je fašistički lider Benito Musolini uradio dosta toga dobrog, izuzev "rasnih zakona" u duhu antisemitizma, koji su bili njegova "najveća greška".
Italijanski premijer Mario Monti, koji je prisustvovao ceremoniji u Milanu, istakao je da je "opasnost od antisemitizma i dalje veoma prisutna".
Nemačka takođe obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća na mestima zločina iz Drugog svetskog rata i uz poruku kancelara Angele Merkel da Nemačka ima "večnu odgovornost" za zločine nacista.
Posebna sednica Bundestaga, posvećena žrtvama nacional-socijalizma i Danu holokausta biće održana u sredu, dok je nemački kancelar Angela Merkel u svojoj jučerašnjoj video-poruci pred današnji dan, ukazala da Nemačka "ima večnu odgovornost" za zločine koje su počinili nacisti.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je današnji dan proglasio 1996. nacionalnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust da se genocid nikada ne sme zaboraviti i da se mora sprečiti da se ponovi.
"Moramo se podsetiti da ovaj zločin nije izvršila grupica pojedinaca", rekla je Ešton u saopštenju za medije i dodala da su "mnogi učestvovali, a još veći broj je tolerisao" istrebljenje više od šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Ešton je rekla da je današnji dan istovremeno i prilika da se oda počast onima koji su uprkos rizicima spasavali komšije i koji su se žrtvovali da bi zaštitili sugrađane.
Predsedavajući OEBS-a, šef ukrajinske diplomatije Leonid Kožara je rekao da je ovaj dan "tužno sećanje na stravičan zločin nad nedužnim ljudima".
"Samo u Ukrajini je više od 100.000 ljudi ubijeno, uključujući oko 34.000 Jevreja u jednom masakru", kazao je on u saopštenju dodajući da se danas odaje počast žrtvama i onima koji su bili hrabri da rizikuju svoje živote da bi spasili Jevreje i pripadnike drugih ugroženih manjina.
Lekcija ovog stravičnog zločina ne sme biti zaboravljena, naglasio je Kožara dodajući da je neophodno da se udvostruče napori u sprečavanju i suzbijanju netolerancije, mržnje i diskriminacije u svim oblicima, te promovisati poštovanje svih etničkih i verskih grupa.
U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, danas su paljene sveće i na ceremonijama u Londonu i Nacionalnoj memorijalnoj botaničkoj bašti u Stafordšajeru u Engleskoj, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
"Čitave zajednice su potpuno uništene tokom holokausta i kasnijih genocida, te zbog toga molimo ljude da ove godine obeleže Dan sećanja na žrtve holokausta gradeći mostove unutar svojih zajednica", rekla je direktorka organizacije za obeležavanje sećanja na žrtve holokausta Olivija Marks-Voldman. Ceremonija u gradu Osvjenćim (na nemačkom Aušvic) je počela jutros molitvom za žrtve i preživele u holokaustu u crkvi Božje milosti, koja se nalazi u blizini nekadašnjeg logora, a glavno obeležavanje sećanja na holokaust održano je ispred spomenika žrtvama.
U okviru ovogodišnje komemoracije, u muzeju Aušvic-Birkenau danas je otvorena i nova ruska izložba o istoriji SSSR-a, u znak sećanja na dan kada je, pre 68 godina, Crvena armija oslobodila zarobljenike iz "logora smrti", a postavku je pripremio Centralni muzej Velikog otadžbinskog rata u Moskvi.
Među učesnicima ceremonije u Aušvicu su i predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin, poljski ministar kulture Bogdan Zdrojevski, bivši zarobljenici, predstavnici svestenstva i političari iz brojnih zemalja, navode poljski mediji.
Istovremeno, u Varšavi su održane molitve ispred spomenika učesnicima ustanka Varšavskog geta 1943. godine, prenosi AP.
Sećanje na žrtve holokausta obeleženo je i u Moskvi, uz paljenje sveća u Jevrejskom muzeju i Centru za toleranciju, prenosi Itar-Tas s.
Ruski rabin Berel Lazar pozvao je učesnike ceremonije da nikada ne zaborave strahote holokausta, ma kako bolne bile, a američki predsednik Barak Obama je obećao da će raditi na sprečavanju genocida.
"Odajemo počast sećanju na šest miliona Jevreja i milione nedužnih žrtava čiji su životi tragično uzeti tokom holokausta pre više od 60 godina", rekao je Obama, istakavši da je ova godišnjica "trenutak za akciju", preneo je AFP.
"Moramo da se obavežemo na odupiranje mržnji i progonu u svim oblicima. SAD, zajedno sa neđunarodnom zajednicom, rešene su da stanu na put svakom tiraninu ili diktatoru koji vrši zločine nad ljudima i da ostanu verne principu 'nikada više'", naglasio je on.
U Vatikanu, papa Benedikt XVI upozorio je, u svojoj nedeljnoj motivi, da "sećanje na ovu ogromnu tragediju, koja je pre svega tako snažno pogodila jevrejski narod, treba za sve da bude stalno upozorenje da strahote iz prošlosti više nikada ne smeju da se ponove".
U međuvremenu, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je u Milanu, na marginama komemorativne ceremonije, da je fašistički lider Benito Musolini uradio dosta toga dobrog, izuzev "rasnih zakona" u duhu antisemitizma, koji su bili njegova "najveća greška".
Italijanski premijer Mario Monti, koji je prisustvovao ceremoniji u Milanu, istakao je da je "opasnost od antisemitizma i dalje veoma prisutna".
Nemačka takođe obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća na mestima zločina iz Drugog svetskog rata i uz poruku kancelara Angele Merkel da Nemačka ima "večnu odgovornost" za zločine nacista.
Posebna sednica Bundestaga, posvećena žrtvama nacional-socijalizma i Danu holokausta biće održana u sredu, dok je nemački kancelar Angela Merkel u svojoj jučerašnjoj video-poruci pred današnji dan, ukazala da Nemačka "ima večnu odgovornost" za zločine koje su počinili nacisti.
Bivši nemački predsednik Roman Hercog je današnji dan proglasio 1996. nacionalnim danom sećanja na žrtve holokausta.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust da se genocid nikada ne sme zaboraviti i da se mora sprečiti da se ponovi.
"Moramo se podsetiti da ovaj zločin nije izvršila grupica pojedinaca", rekla je Ešton u saopštenju za medije i dodala da su "mnogi učestvovali, a još veći broj je tolerisao" istrebljenje više od šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.
Ešton je rekla da je današnji dan istovremeno i prilika da se oda počast onima koji su uprkos rizicima spasavali komšije i koji su se žrtvovali da bi zaštitili sugrađane.
Predsedavajući OEBS-a, šef ukrajinske diplomatije Leonid Kožara je rekao da je ovaj dan "tužno sećanje na stravičan zločin nad nedužnim ljudima".
"Samo u Ukrajini je više od 100.000 ljudi ubijeno, uključujući oko 34.000 Jevreja u jednom masakru", kazao je on u saopštenju dodajući da se danas odaje počast žrtvama i onima koji su bili hrabri da rizikuju svoje živote da bi spasili Jevreje i pripadnike drugih ugroženih manjina.
Lekcija ovog stravičnog zločina ne sme biti zaboravljena, naglasio je Kožara dodajući da je neophodno da se udvostruče napori u sprečavanju i suzbijanju netolerancije, mržnje i diskriminacije u svim oblicima, te promovisati poštovanje svih etničkih i verskih grupa.
U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, danas su paljene sveće i na ceremonijama u Londonu i Nacionalnoj memorijalnoj botaničkoj bašti u Stafordšajeru u Engleskoj, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
U međuvremenu, britanski liberalni poslanik Dejvid Vord izvinio se zbog toga što je optužio Jevreje u Izraelu da "svakodnevno vrše zločine nad Palestincima".
Britanski premijer Dejvid Kameron je na twitteru napisao da se "na današnji dan treba setiti svih nedužnih žrtava holokausta i posvetiti se borbi protiv svih oblika rasizma i predrasuda".
Dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, koja se rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.
Na današnji dan 1945. oslobođen je najveći nacistički logor smrti Aušvic, simbol holokausta i stradanja, u kojem je tokom Drugog svetskog rata svoje najmonstruoznije eksperimente na ljudima izvodio dr Jozef Mengele i gde je, u najstrašnijim mukama, stradalo najmanje milion ljudi.
Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se, pre svega, za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.
(Tanjug, foto: Tanjug/AP
