Finska je zvanično preuzela od Austrije predsedavanje Evropskom unijom, obećavši da će je, konkretnim akcijama i rezultatima, približiti svojim gradjanima.
Finski premijer Mati Vanhanen je ponovio da je odbijanje Francuza i Holandjana da prihvate evropski ustav umnogome rezultat slike Unije kao neefikasne i birokratizovane.
"Potrebna nam je 'Evropa sa rezultatima', koja stvara dodatnu vrednost", izjavio je Vanhanen.
Helsinki namerava da javnosti otvori ministarske sastanke, emitujući ih na internetu. "To ne znači da ćemo se odreći svake poverljivosti u radovu Saveta EU. Neće biti sve javno", dodao je Vanhanen.
Godinu dana nakon što su Francuska i Holandija odbacile evropski ustav, Finska će nastaviti konsultacije sa evropskim partnerima kako bi se upoznala sa njihovim stavovima da bi nastavila proces institucionalnih reformi u okviru Unije.
EU je sebi dala dve godine za reformisanje svojih institucija i usvajanje teksta ustava. Francusko predsedništvo će u drugoj polovini 2008. biti zaduženo za okončanje tog procesa.
"Nemamo mogućnosti da dodjemo do novih zaključaka pre nego što se održe izbori u Holandiji i Francuskoj", rekao je Vanhanen.
Parlamentarni izbori u Holandiji će biti održani na jesen, nakon jučerašnjeg neočekivanog pada vlade Jana Petera Balkenendea, dok Francuzi na proleće 2007. biraju novog predsednika.
Osim pregovora sa Turskom, Rumunijom, Bugarskom i ostalim balkanskim zemljama, Helsinki nastoji da na evropskom samitu u decembru dobije konsenzus o "kapacitetu primanja" u EU.
Vanhanen takodje nastoji da uspostavi tesne veze sa Moskvom i najavljuje poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na samit lidera EU u oktobru u cilju dobijanja garancija o snabdevanju Evrope ruskim gasom.
Finska će do 31. decembra predsedavati na više stotina sastanaka.
Ova nordijska zemlja je postala članica EU 1995, u isto vreme kada i Švedska i Austrija. Finska je prvi put predsedavala Unijom 1999.
goidne.
Nakon Finske, predsedavanje Unijom 1. januara 2007. preuzima Nemačka, a zatim Portugal, Slovenija i Francuska.
Finski premijer Mati Vanhanen je ponovio da je odbijanje Francuza i Holandjana da prihvate evropski ustav umnogome rezultat slike Unije kao neefikasne i birokratizovane.
"Potrebna nam je 'Evropa sa rezultatima', koja stvara dodatnu vrednost", izjavio je Vanhanen.
Helsinki namerava da javnosti otvori ministarske sastanke, emitujući ih na internetu. "To ne znači da ćemo se odreći svake poverljivosti u radovu Saveta EU. Neće biti sve javno", dodao je Vanhanen.
Godinu dana nakon što su Francuska i Holandija odbacile evropski ustav, Finska će nastaviti konsultacije sa evropskim partnerima kako bi se upoznala sa njihovim stavovima da bi nastavila proces institucionalnih reformi u okviru Unije.
EU je sebi dala dve godine za reformisanje svojih institucija i usvajanje teksta ustava. Francusko predsedništvo će u drugoj polovini 2008. biti zaduženo za okončanje tog procesa.
"Nemamo mogućnosti da dodjemo do novih zaključaka pre nego što se održe izbori u Holandiji i Francuskoj", rekao je Vanhanen.
Parlamentarni izbori u Holandiji će biti održani na jesen, nakon jučerašnjeg neočekivanog pada vlade Jana Petera Balkenendea, dok Francuzi na proleće 2007. biraju novog predsednika.
Osim pregovora sa Turskom, Rumunijom, Bugarskom i ostalim balkanskim zemljama, Helsinki nastoji da na evropskom samitu u decembru dobije konsenzus o "kapacitetu primanja" u EU.
Vanhanen takodje nastoji da uspostavi tesne veze sa Moskvom i najavljuje poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na samit lidera EU u oktobru u cilju dobijanja garancija o snabdevanju Evrope ruskim gasom.
Finska će do 31. decembra predsedavati na više stotina sastanaka.
Ova nordijska zemlja je postala članica EU 1995, u isto vreme kada i Švedska i Austrija. Finska je prvi put predsedavala Unijom 1999.
goidne.
Nakon Finske, predsedavanje Unijom 1. januara 2007. preuzima Nemačka, a zatim Portugal, Slovenija i Francuska.
Pridruži se MONDO zajednici.