Zbog porasta kriminala među najstarijom populacijom i nemačka razmatra pooštavanje kaznene politike.
Porast kriminala među osobama starijih od 60 godina je postao zapanjujuće veliki. Zato je jedan visoki funkcioner nemačke policije predložio da se uvedu nove pravne odredbe o penzionerima koji krše zakon.
Mihael Bat ima 84 godine, pre više od 20 godina otišao je u penziju. Otada noću raznosi novine.
Mopedom, šest dana u nedelji, po svakom vremenu. On je jedan od zvanično 760.000 penzionera u Nemačkoj koji ne mogu da žive od svoje penzije.
Sve češće je tako da ni čitav radni vek nije dovoljan da obezbedi čoveku dostojnu starost. Mihael ima penziju od 640 evra, radno vreme mu počinje u 23:30. „Ovako sam radio čitav život“, kaže, „pola penzije mi ode na troškove od stana do struje, i onda ne ostane mnogo od čega čovek može sebi nešto da priušti.“
Ali ima i onih koji ne mogu sebi više ništa da priušte. Penzioneri kojima od države nije ostalo ništa, sve češće počinju da uzimaju sami – i silom – ono što misle da im pripada. Predsednik saveza nemačkih kriminalističkih službenika Andre Šulc se zato založio za uvođenje posebnih kaznenih odredbi u zakon koje bi se ticale ostarelih kradljivaca. Prema zakonu koji je predložio, kazne za penzionerske delikte bi bile blaže nego za takve delikte u mlađim godinama.
Mihel Holc iz Berlina je uhvaćen kada je sa ukradenom robom izlazio iz jedne radnje sa elektro-artiklima. Artikle je vratio, pušten je iz pritvora i smešten u jednu socijalnu ustanovu gde će da odradi kaznu sa svojim vršnjacima: „Većina ovih ljudi je pre penzije imala normalan posao. Sada smo spali na 500 do 560 evra. Za život premalo, za umiranje previše…“, pravda se Mihel.
Institut Maks Plank je tokom poslednjih godina istražio uslove kriminalnog delovanja lica starijih od 50 godina. Razvoj kriminala među starijim osobama ima svoju logiku. Nemci su sve stariji, zahvaljujući zdravijem načinu života, dobroj medicinskoj nezi i sportu, ljudi su danas naprosto duže u formi.
Stanje izgleda ovako: oko šest odsto krivičnih dela tokom jedne godine počine lica starija od 60 godina, ali je među njima broj onih koji se prvi put upuštaju u kriminalne radnje izuzetno visok – 70 do 80 odsto.
Tipična krivična dela se vrte oko krađe imovine, dok nema teških zločina kao što su silovanje ili pljačka.
Stručnjaci to najčešće dovode u vezu sa teškim materijalnim stanjem, koje nije specifično samo za Nemačku. Tako na primer, u Japanu, zemlji sa najvećim starenjem stanovništva, poslednjih godina postoji rast kriminala među starim licima. Taj rast nije u proporciji sa demografskim procesom starenja, već je nadproporcionalno veliki.
Predlog novog zakona je odmah izazvao diskusije o tome da li se ukida princip „jednakog prava za sve“.
Osim toga, novo krivično pravo bi se odnosilo upravo i na političare koji bi doneli taj zakon – većina ih je starija od 60 godina, prenosi Dojče vele.
(MONDO Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Mihael Bat ima 84 godine, pre više od 20 godina otišao je u penziju. Otada noću raznosi novine.
Mopedom, šest dana u nedelji, po svakom vremenu. On je jedan od zvanično 760.000 penzionera u Nemačkoj koji ne mogu da žive od svoje penzije.
Sve češće je tako da ni čitav radni vek nije dovoljan da obezbedi čoveku dostojnu starost. Mihael ima penziju od 640 evra, radno vreme mu počinje u 23:30. „Ovako sam radio čitav život“, kaže, „pola penzije mi ode na troškove od stana do struje, i onda ne ostane mnogo od čega čovek može sebi nešto da priušti.“
Ali ima i onih koji ne mogu sebi više ništa da priušte. Penzioneri kojima od države nije ostalo ništa, sve češće počinju da uzimaju sami – i silom – ono što misle da im pripada. Predsednik saveza nemačkih kriminalističkih službenika Andre Šulc se zato založio za uvođenje posebnih kaznenih odredbi u zakon koje bi se ticale ostarelih kradljivaca. Prema zakonu koji je predložio, kazne za penzionerske delikte bi bile blaže nego za takve delikte u mlađim godinama.
Mihel Holc iz Berlina je uhvaćen kada je sa ukradenom robom izlazio iz jedne radnje sa elektro-artiklima. Artikle je vratio, pušten je iz pritvora i smešten u jednu socijalnu ustanovu gde će da odradi kaznu sa svojim vršnjacima: „Većina ovih ljudi je pre penzije imala normalan posao. Sada smo spali na 500 do 560 evra. Za život premalo, za umiranje previše…“, pravda se Mihel.
Institut Maks Plank je tokom poslednjih godina istražio uslove kriminalnog delovanja lica starijih od 50 godina. Razvoj kriminala među starijim osobama ima svoju logiku. Nemci su sve stariji, zahvaljujući zdravijem načinu života, dobroj medicinskoj nezi i sportu, ljudi su danas naprosto duže u formi.
Stanje izgleda ovako: oko šest odsto krivičnih dela tokom jedne godine počine lica starija od 60 godina, ali je među njima broj onih koji se prvi put upuštaju u kriminalne radnje izuzetno visok – 70 do 80 odsto.
Tipična krivična dela se vrte oko krađe imovine, dok nema teških zločina kao što su silovanje ili pljačka.
Stručnjaci to najčešće dovode u vezu sa teškim materijalnim stanjem, koje nije specifično samo za Nemačku. Tako na primer, u Japanu, zemlji sa najvećim starenjem stanovništva, poslednjih godina postoji rast kriminala među starim licima. Taj rast nije u proporciji sa demografskim procesom starenja, već je nadproporcionalno veliki.
Predlog novog zakona je odmah izazvao diskusije o tome da li se ukida princip „jednakog prava za sve“.
Osim toga, novo krivično pravo bi se odnosilo upravo i na političare koji bi doneli taj zakon – većina ih je starija od 60 godina, prenosi Dojče vele.
(MONDO Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
