U dokumentarnom filmu o životu i karijeri bivšeg potpredsednika SAD on odbacuje ideju da treba riizkovati živote Amerikanaca zbog "časti".
"Kažite mi koji teroristički napad biste dozvolili zato što nećete da budete loši", odgovorio je Dik Čejni na pitanje da li je mučenje davljenjem osumnjičenih da su pripadnici terorističke organizacije Al Kaida bilo opravdano, piše danas londonski "Telegraf".
"Kada imate izbor da uradite ono što smo mi uradili ili da se povučete i kažete 'znamo da imate informacije o sledećem napadu na SAD, ali nećemo vas primoravati da nam kažete zato što bi to moglo stvoriti lošu sliku o nama' to je vrlo teška odluka", rekao je Čejni.
Način na koji Amerika postupa prema osumnjičenima za terorizam predmet je žučne debate već više od 11 godina, odnosno od kada je Buš posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. odobrio da CIA može primenjivati "posebne tehnike ispitivanja".
Tako su osumnjičeni podvrgavani različitim oblicima torture kao što su utapljanje, prisilno obnaživanje, držanje u malim prostorijama i bacanje ljudi o zidove.
Kontroverze oko ovih tehnika, koje je predsednik Barak Obama zabranio, ponovo su oživele ove godine zahvaljujući filmu "Trideset minuta posle ponoći" (Zero Dark Thirty), u kome je prikazano da je CIA pronašla vođu Al Kaide Osamu bin Ladena zahvaljujući torturi.
Finalni izveštaj američkog Senata o torturi i slanju osumnjičenih za terorizam u tajne zatvore širom sveta, koji, navodno, sadrži vrlo neprijatne zaključke, i dalje je strogo poverljiv.
Novi dokumentarac biće prikazan sledeće nedelje, skoro 10 godina posle američke invazije na Irak, za koju se Čejni žestoko zalagao dok je bio potpredsednik.
Čejni (72), koji je tokom karijere bio i kongresmen, sekretar za odbranu, šef osoblja Bele kuće i preživeo je pet infarkta, kaže da ga ne brine što ga toliko ljudi kritikuje.
"Ako hoćete da budete voljeni, budite filmska zvezda", kaže on.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
"Kada imate izbor da uradite ono što smo mi uradili ili da se povučete i kažete 'znamo da imate informacije o sledećem napadu na SAD, ali nećemo vas primoravati da nam kažete zato što bi to moglo stvoriti lošu sliku o nama' to je vrlo teška odluka", rekao je Čejni.
Način na koji Amerika postupa prema osumnjičenima za terorizam predmet je žučne debate već više od 11 godina, odnosno od kada je Buš posle terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. odobrio da CIA može primenjivati "posebne tehnike ispitivanja".
Tako su osumnjičeni podvrgavani različitim oblicima torture kao što su utapljanje, prisilno obnaživanje, držanje u malim prostorijama i bacanje ljudi o zidove.
Kontroverze oko ovih tehnika, koje je predsednik Barak Obama zabranio, ponovo su oživele ove godine zahvaljujući filmu "Trideset minuta posle ponoći" (Zero Dark Thirty), u kome je prikazano da je CIA pronašla vođu Al Kaide Osamu bin Ladena zahvaljujući torturi.
Finalni izveštaj američkog Senata o torturi i slanju osumnjičenih za terorizam u tajne zatvore širom sveta, koji, navodno, sadrži vrlo neprijatne zaključke, i dalje je strogo poverljiv.
Novi dokumentarac biće prikazan sledeće nedelje, skoro 10 godina posle američke invazije na Irak, za koju se Čejni žestoko zalagao dok je bio potpredsednik.
Čejni (72), koji je tokom karijere bio i kongresmen, sekretar za odbranu, šef osoblja Bele kuće i preživeo je pet infarkta, kaže da ga ne brine što ga toliko ljudi kritikuje.
"Ako hoćete da budete voljeni, budite filmska zvezda", kaže on.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
