Dunav je postao raj za rečne gusare koji u Rumuniji sve češće pljačkaju teretne, a sada su počeli i putničke brodove, piše londonski "Sandej telegraf".
Najnoviji incident, prema navodima tog lista, dogodio se pre nekoliko dana u rumunskoj luci Galata, kada su drski razbojnici operušali bugarski feribot, u vreme dok su posada i putnici bili na obali zbog vanredne kontrole rumunskih carinika.
U potrazi za plenom gusari su pretresli teretna vozila, putničke automobile i kabine, da bi potom nestali u brzim čamcima kojima su prethodno neopaženo prišli uz bok broda, pričvrstili ih čakljama i konopcima i popeli se na palubu.
"Uzimaju sve što nadju, ali pre svega traže novac. Pretpostavljam da prisluškuju naše radio-veze i komunikacije kako bi pratili kretanje broda i tačno znali maršutu", izjavio je oficir bugarskog broda Rosen Rajkov.
Dragomir Kočanov, izvršni direktor Bugarskog rečnog brodarstva, u čijem je vlasništvu feribot, tvrdi da je ovo samo najnoviji u nizu napada koji se, uglavnom, dešavaju u oblasti Černa Voda, gde brodovi ulaze u rečni kanal kojim nastavljaju do velike rumunske luke na Crnom moru Konstance. Kočanov tvrdi da je ovo bio šesti napad na brodove njegove kompanije, ali se prvi put na meti našla putnička ladja.
"Znam da i druge kompanije imaju problema sa takvim napadima. U jednom slučaju su članovi srpske posade bili pretučeni i naterani da skoče u vodu", rekao je Kočanov.
Priču o rumunskim gusarima potvrdio je za "Blic" i Dragomir Stanić, rukovodilac u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu.
"Pre nekoliko meseci naš brod Bihać plovio je rumunskim delom Dunava, tačnije, kanalom Černa Voda - Konstanca, gde su utovarali klinker za cementaru iz Beočina. Brod je bio sa šest barži. Kada su barže ostavili na stovarištu, jer je brod otišao da natankuje naftu, prišli su mu gusari u čamcima. Ukrali su 110 metara kabla za 380 volti. Kada je naš radnik video da kradu kablove, počeo je da viče, a razbojnici su ga gadjali nekom gvoždjurijom i lakše povredili", priča Stanić.
Posle tog razbojništva, rumunski gusari nisu više upadali na plovila JRB. Ali, kad god bi se neki od naših brodova našao blizu obale, oni bi koristili pogodan trenutak da sa njega ukradu kablove, užad, kotlove.
"O tome smo obavestili i upozorili našu ambasadu u Rumuniji. Medjutim, ne znamo da li su gusari napadali plovila nekih naših privatnih prevoznika", rekao je Stanić.
Portparol JRB-a Milena Jovanović kaže da su prvi napadi na brodove počeli pre pet-šest godina, a najviše ih je bilo kod mesta Černa Voda. U njima je učestvovalo obično po desetak razbojnika koji nisu uvek bili naoružani.
"Koristili su sporo kretanje brodova i čamcima se kačili za njih. Pomoću užadi su se peli i svi istovremeno iskakali na palubu. Otimali su sve što su mogli da ponesu, a često se dogadjalo da odnesu ceo kargo teretnjaka", rekla je Jovanovićeva.
Napadi rečnih pirata ustalasali su i odnose Bugarske i Rumunije, pošto su bugarske novine za probleme okrivile rumunsku vladu, pa ima i informacija da su neki zvaničnici povezani sa razbojnicima.
Rumuni su uzvratili udarac tvrdnjama da bugarske kompanije same dovode u opasnost svoje brodove zato što koriste manje bezbedne rute, pristaju na dokovima izvan luka kako bi izbegli plaćanje taksi, a sumnja se i da neki kapetani sami organizuju kradje prtljaga i tereta sa svojih brodova, piše "Sandej Telegraf".
Najnoviji incident, prema navodima tog lista, dogodio se pre nekoliko dana u rumunskoj luci Galata, kada su drski razbojnici operušali bugarski feribot, u vreme dok su posada i putnici bili na obali zbog vanredne kontrole rumunskih carinika.
U potrazi za plenom gusari su pretresli teretna vozila, putničke automobile i kabine, da bi potom nestali u brzim čamcima kojima su prethodno neopaženo prišli uz bok broda, pričvrstili ih čakljama i konopcima i popeli se na palubu.
"Uzimaju sve što nadju, ali pre svega traže novac. Pretpostavljam da prisluškuju naše radio-veze i komunikacije kako bi pratili kretanje broda i tačno znali maršutu", izjavio je oficir bugarskog broda Rosen Rajkov.
Dragomir Kočanov, izvršni direktor Bugarskog rečnog brodarstva, u čijem je vlasništvu feribot, tvrdi da je ovo samo najnoviji u nizu napada koji se, uglavnom, dešavaju u oblasti Černa Voda, gde brodovi ulaze u rečni kanal kojim nastavljaju do velike rumunske luke na Crnom moru Konstance. Kočanov tvrdi da je ovo bio šesti napad na brodove njegove kompanije, ali se prvi put na meti našla putnička ladja.
"Znam da i druge kompanije imaju problema sa takvim napadima. U jednom slučaju su članovi srpske posade bili pretučeni i naterani da skoče u vodu", rekao je Kočanov.
Priču o rumunskim gusarima potvrdio je za "Blic" i Dragomir Stanić, rukovodilac u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu.
"Pre nekoliko meseci naš brod Bihać plovio je rumunskim delom Dunava, tačnije, kanalom Černa Voda - Konstanca, gde su utovarali klinker za cementaru iz Beočina. Brod je bio sa šest barži. Kada su barže ostavili na stovarištu, jer je brod otišao da natankuje naftu, prišli su mu gusari u čamcima. Ukrali su 110 metara kabla za 380 volti. Kada je naš radnik video da kradu kablove, počeo je da viče, a razbojnici su ga gadjali nekom gvoždjurijom i lakše povredili", priča Stanić.
Posle tog razbojništva, rumunski gusari nisu više upadali na plovila JRB. Ali, kad god bi se neki od naših brodova našao blizu obale, oni bi koristili pogodan trenutak da sa njega ukradu kablove, užad, kotlove.
"O tome smo obavestili i upozorili našu ambasadu u Rumuniji. Medjutim, ne znamo da li su gusari napadali plovila nekih naših privatnih prevoznika", rekao je Stanić.
Portparol JRB-a Milena Jovanović kaže da su prvi napadi na brodove počeli pre pet-šest godina, a najviše ih je bilo kod mesta Černa Voda. U njima je učestvovalo obično po desetak razbojnika koji nisu uvek bili naoružani.
"Koristili su sporo kretanje brodova i čamcima se kačili za njih. Pomoću užadi su se peli i svi istovremeno iskakali na palubu. Otimali su sve što su mogli da ponesu, a često se dogadjalo da odnesu ceo kargo teretnjaka", rekla je Jovanovićeva.
Napadi rečnih pirata ustalasali su i odnose Bugarske i Rumunije, pošto su bugarske novine za probleme okrivile rumunsku vladu, pa ima i informacija da su neki zvaničnici povezani sa razbojnicima.
Rumuni su uzvratili udarac tvrdnjama da bugarske kompanije same dovode u opasnost svoje brodove zato što koriste manje bezbedne rute, pristaju na dokovima izvan luka kako bi izbegli plaćanje taksi, a sumnja se i da neki kapetani sami organizuju kradje prtljaga i tereta sa svojih brodova, piše "Sandej Telegraf".
...i Indonezije
Nije samo Dunav kritična tačka. Prema podacima Medjunarodnog pomorskog birao, najviše piratskih napada na brodove u prvoj polovini 2006. godine bilo je u Indoneziji.
Biro je u polugodišnjem izveštaju naveo da su u Indoneziji bila 33 piratska napada na moru, što predstavlja četvrtinu svih piratskih napada u svetu u istom periodu.
Prema istim podacima, u svetu je u prvoj polovini ove godine bilo 127 piratskih napada, a da su napade u Indoneziji obeležili "nasilje i maltretiranje posada... dok je većina pirata bila naoružana pištoljima i noževima".
Na drugom mestu po broju napada je Bangladeš, gde su pirati napali 22 puta, saopštio je taj biro.
(MONDO)
Biro je u polugodišnjem izveštaju naveo da su u Indoneziji bila 33 piratska napada na moru, što predstavlja četvrtinu svih piratskih napada u svetu u istom periodu.
Prema istim podacima, u svetu je u prvoj polovini ove godine bilo 127 piratskih napada, a da su napade u Indoneziji obeležili "nasilje i maltretiranje posada... dok je većina pirata bila naoružana pištoljima i noževima".
Na drugom mestu po broju napada je Bangladeš, gde su pirati napali 22 puta, saopštio je taj biro.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.